Sa­o­bra­ćaj­ni pro­pi­si po­put to­ga da pje­ša­ci ima­ju pred­nost na pje­šač­kom pre­la­zu, po­go­to­vo kad su već za­ko­ra­či­li, da u kru­žnom to­ku va­ži pra­vi­lo de­sne ru­ke, da je da­va­nje svje­tlo­snih sig­na­la na vri­je­me neo­p­hod­no i mno­gi dru­gi, oči­gled­no ni­su ni na kraj pa­me­ti ve­ći­ni uče­sni­ka u sa­o­bra­ća­ju kad se na­đu u bli­zi­ni kru­žnog to­ka kod re­sto­ra­na Da­li. Go­to­vo sva­ko­dnev­no se na tom kru­žnom to­ku na de­se­ti­ne pje­ša­ka su­sret­ne se bli­skom po­ten­ci­jal­nom opa­sno­šću, vo­za­či ih ne vi­de na vri­je­me pa na­glo ili uop­šte ne za­ko­če, ne­sa­vje­sni vo­za­či osta­ve auto­mo­bi­le sa stra­ne kru­žnog to­ka sa če­ti­ri žmi­gav­ca, dru­gi se za­le­te iz prav­ca Ce­tinj­skog pu­ta i Bu­le­va­ra Re­vo­lu­ci­je pa kad uđu u kru­žni tok, ne­ma­ju do­volj­no ili ima­ju ma­lo vre­me­na da za­ko­če pje­ša­ci­ma jer je pje­šač­ki pre­bli­zu kru­žnom to­ku. Ka­ko ka­žu, če­sto se de­si i da se pre­kr­ste pri­je ne­go pre­đu uli­cu te da rje­še­nje je­di­no vi­de u vo­za­či­ma, ko­ji bi tre­ba­li da po­štu­ju sa­o­bra­ćaj­ne pro­pi­se i ima­ju kul­tu­ru vo­žnje.
Da je maj­ka­ma sa dje­com naj­kri­tič­ni­je, po­tvr­di­la je i Je­le­na Co­jić. Ka­ko je ka­za­la, kad sa ko­li­ci­ma i be­bom kre­ne u šet­nju otvo­ri „de­se­to­ro” oči­ju.
- Ka­ko su po­če­le ove vru­ći­ne, lju­di se za­mi­sle pa ne vi­de i ne funk­ci­o­ni­šu kao u nor­mal­nim uslo­vi­ma. Pri­tom, kru­žni kod Atlas cen­tra je je­dan od naj­pro­met­ni­jih, pre­la­zi su to­li­ko bli­zu da se ne zna ko je ugro­že­ni­ji u po­je­di­nim mo­men­ti­ma. Če­sto se de­si da se u isto vri­je­me za­le­te auto­mo­bi­li­ma ka kru­žnom, da pje­šak kre­ne i da ne­ko ko je već u kru­žnom to­ku po­ku­ša­va da ga na­pu­sti i to u pot­pu­no dru­goj tra­ci, ta­da do­đe do ko­lap­sa, ni­ti ko mo­že na­pri­jed ni­ti na­zad. Isto je kao i kad še­taš sa dje­te­tom - ka­za­la je Co­jić.
Da su pje­šač­ki pre­la­zi pre­bli­zu kru­žnom to­ku, ka­zao je i Ma­ri­jan Vo­ji­no­vić ko­ji sva­ko­dnev­no pre­la­zi tom di­o­ni­com.
- Pro­đem i po ne­ko­li­ko pu­ta ovaj pje­šač­ki kod Da­li­ja jer mi je to na pu­tu do fa­kul­te­ta i de­fi­ni­tiv­no je ovo naj­kri­tič­ni­ji pje­šač­ki pre­laz. Na ci­je­lom kru­žnom to­ku ima­ju još tri pre­la­za ali se oni sla­bi­je ko­ri­ste, ni­su to­li­ko kri­tič­ni. Ov­dje se ne­ka­ko za­le­te iz svih pra­va­ca pa kad na­le­te na dru­gi auto­mo­bil ili pje­ša­ka, poč­nu koč­ni­ce da ra­de. Ta­da se za­u­sta­ve i auto­mo­bi­li i pje­ša­ci, na­sta­ne pra­vi ko­laps. Ma­la je raz­da­lji­na od kru­žnog do pje­šač­kog a pro­met­na je ras­kr­sni­ca ta­ko da mo­ra­te bi­ti opre­zni u sva­kom tre­nut­ku - ka­zao je Vo­ji­no­vić.
Ka­ko ka­že, kao rje­še­nje ne vi­di ni da se na­pra­vi pod­zem­ni pro­laz is­pod ma­gi­stra­le od­no­sno kru­žnog to­ka.
- Mi­slim da bi ta­ko na­ru­ši­li iz­gled već po­sto­je­ćeg pro­sto­ra, a i ni­sam si­gu­ran da opet ne bi pje­ša­ci pre­la­zi­li uli­cu kao što su ra­di­li i do sa­da. A i po­sao bi u Da­li­ju opao, vje­ro­vat­no jer na­ši lju­di vo­le da se vi­de i par­ki­ra­ju od­mah is­pred lo­ka­la, što je na šte­tu i vo­za­ča i pje­ša­ka - po­ru­ču­je Vo­ji­no­vić.
Sa nji­me se slo­žio i Ra­to­mir Go­gić. Ka­ko ka­že, mo­žda bi se ne­što uspje­lo za­vr­ši­ti ako bi se po­kre­nu­la pe­ti­ci­ja ili dao kon­kre­tan pred­log ka­ko taj pro­blem ri­je­ši­ti.
- Od­mah bih to po­dr­žao, ge­ne­ral­no je pro­blem na ci­je­lom kru­žnom to­kom, ali naj­vi­še na pje­šač­kom pre­la­zu kod Da­li­ja, pre­o­sta­la tri sla­bo ko ko­ri­sti, ovaj je naj­pro­met­ni­ji. Mo­žda su pre­bli­zu kru­žnom to­ku, ali opet ne vje­ru­jem da bi to bi­lo iz­vo­dlji­vo sad - iskren je Go­gić.
Sva­ko­dnev­no na pu­tu do fa­kul­te­ta, uli­cu kod kru­žnog to­ka kod Da­li­ja pre­đe i Ma­ri­ja Đu­kić. Ka­ko ka­že, ona ni­ka­da ni­je ima­la pro­ble­ma ali po­tvr­đu­je da ni­je baš bez­bjed­no pre­ći uli­cu osla­nja­ju­ći se sa­mo na sa­o­bra­ćaj­ne pro­pi­se. Pre­po­ru­ču­je oprez u sva­kom tre­nut­ku.
- Pri­mje­tim i da se na­glo ko­či i da ima ner­vo­ze me­đu vo­za­či­ma i pje­ša­ci­ma ali ja imam sre­ću da kad god za­ko­ra­čim, pu­ste me da pro­đem. Ipak, to ne zna­či da pro­blem ne po­sto­ji sa­mo se mo­ra na­ći bo­lji na­čin rje­ša­va­nja pro­ble­ma - is­ti­če Đu­kić.
S.R.