Na nedavno završenom 10. Festivalu filmova jugoistočne Evrope u Parizu - SEE A PARIS 2020, crnogorski autor Miutin Darić osvojio jednu od najznačajnijih nagrada – za najbolju režiju. Tako je Darić, koji je pored režije diplomirao i magistrirao i grafiku, sa debitantskim dugometražnim filmom „ Dohvati nebo” osvojio nagradu među autorima čak 15 zemalja. Pored režije, Darić je i scenarista filma „Dohvati nebo” koji je snimljen u produkciji kompanije Portun D, uz podršku Filmskog centra Crne Gore, Ministarstva kulture Crne Gore i RTCG.
Glavni junak filma „Dohvati nebo”, Milutin, čovjek je srednjih godina kome se životna harmonija ruši kada njegova supruga Magdalena doživi saobraćajnu nesreću poslije koje ostaje nepokretna. Potom on ostaje bez posla, bez stana, bez mogućnosti da sinu ispuni ijednu želju. Sudar sa problemima i nevoljama u jednom trenutku se ipak zaustavljaju i priča kreće drugim tokom, a pobjeđuje vjera u ljubav i porodicu, u dobro u ljudima...
• Koliko Vam znači nagrada za najboljeg režisera na festivalu na kojem su učestvovali autori 15 zemalja jugoistočne Evrope, naročito s obzirom da je to Vaš debitantski dugometražni film?
– Nagrada je po formi dokument i rubrika u CV-u ili biografiji, a po suštini dokaz da ste na pravom putu. Meni lično ova nagrada znači mnogo u smislu da ne posustajem u cilju realizacije svojih kinematografskih planova kao i umjetničkih uopšte.
• Što očekujete da će se dalje dešavati s ovim Vašim filmom, i mislite li da će Vam i na koji način ova nagrada pomoći u karijeri, možda omogućiti da odsad lakše dolazite do sredstava za snimanje?
– Ne očekujm ništa što nije prirodan slijed stvari, očekujem svoje ime na spisku autora koji žele i umiju da se ostvare na trnovitom kinematografskom putu i sve što taj put podrazumijeva.
• Možemo li reći da ste i Vi ovom nagradom „dohvatili nebo”? Ako jeste, što dalje, u kom pravcu? Na čemu trenutno radite?
– Možemo reći, da sam dohvatio svoje malo nebo, ali nebo je ogromno moram još puno da skakućem po malim nebima da bih dohvatio pravo nebo. Što se tiče mog rada, trenutno sa koleginicom dramaturgom iz Beograda, Anom Janković radim paralelno na tri jako zanimljiva projekta, čija će realizacija nadam se početi tokom 2021-2022. godine
• Zašto su, po Vama, bitne svakodnevne teme – životne, one koje preživljavaju ljudi koji nas okružuju,... one koje na neki način u nekom kasnijem periodu mogu biti izvjestan dokument epohe u kome su nastali?
– Ne znam koliko su racionalno bitne životne teme, ali meni su suštinski bitne, ja se bavim malim realnim životima, za koje se sa raznih aspekata ispostavi da su u stvari bili važni, a samim tim i veliki. Naime, mala Crna Gora je toliko tematski plodonosana, da možda mogu reći da smo po tom pitanju jedinstveni na planeti. Kao što znamo vrlo teško smo nastali kao nacija, preko nas su prelazile imperije, spajala su se i razdvajala carstva, bogati smo svim prirodnim i geografskim potencijalima, u nuklesu smo kreativci. Samim tim, izvjestan dokument epohe ili ne, ali jako bogat materijal.
• Sami ste pisali scenario za „Dohvati nebo”. Znači li to da smatrate da film mora imati kompletan autorski pečat, ili je bilo nešto drugo u pitanju?
– U pitanju je bila čista ludost i eksperiment, mnogo je lakše kada radite sa profesionalcima iz tog polja, odnosno dramaturzima, ali ja nisam u tom momentu našao svog sapatnika i saputnika u temi kojoj sam želio da se bavim, kao što sam sad našao Anu Janković vezano za projekte kojima se sada bavim.
• Radili ste i kratkometražne igrane filmove. Zašto su oni potrebni režiseru i publici? Zašto su manje vidljivi-uočljivi u široj distributerskoj mreži?
– Čini mi se da u kratkometražnom filmu postoji jedan plan i taj plan više služi da zagolica ili isprovocira, drugim riječima radikalno ukaže na nešto ne dajući rješenje u tom smislu. Vjerovatno zbog savremene životne dinamike više smo podložni rješenjima i zaključcima, nego provokacijama, i nečemu zašto smatramo da nije cjelovito. Sa druge strane kratki film je jako ozbiljna forma koja je podložnija kako čulima stvaraoca tako i publike. Kratki film nije isplativ široj distributivnoj mreži, samim tim i manje u materijlnom smislu potentan.
• Koliko u Vašim filmovima ima svjesno-podsvjesno i Vašeg likovnog iskustva? Koliko je to uticalo na kameru, da li ste to mogli procijeniti gledajući Vaš film (filmove)?
– Gotovo cjelokupna životna iskustva, bilo da se radi o nivou platforme znanja, do nivoa platforme iskustva, pa preko svih čulnih utisaka, su upotrebljiva za film u njegovim svim segmentima. Suština stvari je šta je od svega toga rješenje, a šta višak u zadatoj situaciji koju želimo da riješimo.
Ž. JANjUŠEVIĆ

---