Dirigenta
Fransoa Lopez-Ferera imali smo priliku da upoznamo protekle nedjelje, na dva koncerta Crnogorskog simfonijskog orkestra u Podgorici i Cetinju. Ovaj mladi špansko-američki upravljao je našim orkestrom koji je izveo zanimljiv i izazovan repertoar koji su činile kompozicije savremenog španskog autora Migela Fariasa „Lakoća” (Ligereza), koje je posvećeno upravo dirigentu Lopez-Fereru, a potom Ravelova djela „Pavana za preminulu infantkinju” i svita „Moja majka Guščarka”, kao i Šumanovu „Proljećnu simfoniju” u B-duru.
Lopez-Ferer je glavni dirigent Nacionalnog baleta Čilea, dirigent-asistent Simfonijskog orkestra Sinsinatija i festivala „May”. Međunarodnu popularnost stekao je nakon uspješnog debitantskog nastupa s festivalskim orkestrom Verbiera. Sin poznatog španskog dirigenta
Hesus Lopez-Kobosa, sarađuje i uči od najboljih dirigenata današnjice. Dirigovanje je diplomirao na Univerzitetu za muziku u Lozani, dok je osnovne studije iz kompozicije završio na Konzervatorijumu za muziku Univerziteta u Sinsinatiju. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. Tokom ove i naredne koncertne sezone, osim sa našim orkestrom, Lopez-Ferer sarađivaće kao gostujući dirigent i sa Nacionalnim orkestrom Španije, Simfonijskim orkestrom Galicije, Orkestrom Ekstremadure, Filharmonijskim orkestrom Buenos Airesa, Filharmonijom iz Luizijane.
⢠Nakon dva koncerta kakvi su Vaši utisci o Crnogorskom simfonijskom orkestru?– Duboko sam impresioniran nivoom i predanošću svakog od muzičara Crnogorskog simfonijskog orkestra. Njihova emotivnost i energija vrlo su korisni za izvođenje muzike. Njihova želja za usavršavanjem, saradnjom i timskim radom pokazuje da je Crnogorski simfonijski orkestar ansambl sa ogromnim potencijalom za budućnost.
⢠Kakvi su Vaši utisci nakon koncerta u Podgorici?– Bio je to veoma uzbudljiv koncert. Sve je prštalo od energije. Izuzetno sam zadovoljan kako je zvučao orkestar. Veoma smo bili inspirisani salom, brojnim gledalištem, atmofera nas je ponijela, bili smo veoma inspirisani i pružili smo maksimum. Znam da je publika bila pomalo iznenađena repertoarskim kontrastom. No, aplauzi nisu izostali, a Šuman, kao veliko finale, bio je vrhunac koncerta. Vaša publika može da bude zadovoljna što ima tako mlad, ali izuzetno talentovan i motivisan za rad orkestar.
⢠Diplomirali ste kompoziciju i dirigovanje, što nije neuobičajeno u svijetu klasične muzike. Na koji način Vam stečeno znanje o sastavu pomaže u vođenju orkestra?– Ne postoji jedan put da postanete dirigent. Svako, pa čak i malo, znanje korisno je da biste postali dobar muzičar. Zato sviranje što više instrumenata, proučavanje kompozicija, istorije muzike, epohe... sve to pomaže. Iznad svega, smatram, da je najvažniji faktor za dirigenta iskustvo, i životno i profesionalno. To doprinosi tumačenju velikih remek-djela, kao i sarađivanju sa ljudima, muzičarima, koji su prije svega satkani od emocija.
⢠Kako vidite svoju karijeru u budućnosti?– Budućnost klasične muzike, živa je i snažna i nadam se da ću dobiti mogućnosti da ostanem njen odani zagovornik i izvođač do kraja života. Čast mi je biti u ovoj profesiji i zahvalan sam za svaku priliku da oživim sjajnu muziku.
S.ĆETKOVIĆ
Klejber ga nadahnuo, otac naučio
⢠Da li imate uzore među dirigentima?
– Teško je odabrati samo jedan uzor, pogotovo što se tiče dirigenta. Karlos Klejber jedan je od onih koji me je nadahnuo na bezbroj načina, kao i nedavno preminuli Nelo Santi, čije je poznavanje italijanskog repertoara bez premca. I posljednje, ali svakako ne manje bitno, uticaj koji je moj otac, dirigent Hesus Lopez-Kobos, imao na mene jeste značajan.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
