Autobiografskom monodramom „Sve što sam prešutjela” druge večeri Manifestacije kamernih dramskih ostvarenja u sali Dodest KIC-a „Budo Tomović” predstavila se čuvena jugoslovenska i hrvatska glumica Mia Begović. U kreiranju komada, koji je napisala povodom 30 godina karijere, Begovićevoj su pomogli reditelj Ivan Leo Lemo i njegova asistentkinja Anita Matić Delić.

Naziv „Sve što sam prešutjela” zaista iza sebe krije sve ono što čovjek ponekad prizna samom sebi i najbližima. Kao i u životu, malo slatko, malo gorko, smijeh, autoironija, razočaranje... Za razliku od mnogih i ogromna količina optimizma. Čak i kada progovara o bolnim temama, gubitku sestre, čuvene glumice Ene Begović (komad izvodi u njenoj haljini), dok govori o njihovim „razgovorima” na klupici kraj groba ili kada govori o izdaji nazovi prijatelja, Mia Begović to ne čini s gorčinom. Naprotiv, čini to bez patetike. To je moguće, čini se, jedino ako ste, kako ona kaže za samu sebe tokom predstave, a potom i u razgovoru za našu novinu, „bezrazložni optimista”. To daje mogućnost da letite dok hodate, da ne skidate osmijeh s lica i da vas zato zaustavljaju prolaznici, da sa svima možete da podijelite ljepotu i da kroz poljubac spoznate šta je ljubav.

Kako kaže, i na sceni i u životu, čovjek se svaki dan hrabro bori.

– Naprosto, ponekad nemamo izbora. Mogu samo da kažem da sam zahvalna na toj snazi koja mi je data, na tome što mogu da radim posao koji volim i od njega sebi mogu obezbijediti egzistenciju, zahvalna sam, dnevno, i na zdravlju, a koje je mnogima uskraćeno. Zato, svi mi kojima je to dato, moramo se boriti, što kod mene dodatno pojačava činjenica i da sam se morala još više boriti kao samohrana majka. Borila sam se da bi moje dijete što manje osjetilo neke stvari. Volim glumu. Ono što me muči kao čovjeka, jeste činjenica da smo svi sa svih strana obasuti lošim vijestima, svi prolazimo, cijeli svijet prolazi kroz krizu... Želim neku dobru vijest, jer mene dobro hrani. Ja sam taj tip – naglašava Mia Begović.

Kada se to „prevede” ona je optimista uprkos svemu i svima, čak i kada nailazi na negativce i kada se dešava da isplivava „žutilo”, kada ljudi nisu iskreni.

– Jeste, kao što i kažem, bezrazložni optimista. U društvu sam uvijek onaj koji nešto inicira i zato me prijatelji vole. Kada ljudi ulaze u neki odnos sa figom u džepu (sa šipkom u ruci), a ja nikad ni u jedan odnos nisam tako ušla, meni je bolje. Ja sam profitirala. Nisam bila lažna. Za mene je prijateljstvo uistinu bilo prijateljstvo, ljubav je bila ljubav, do kraja. Istinski životni užitak je bio na mojoj strani, ja sam bila ispunjena – kaže Begovićeva. Sebe zato smatra blagoslovljenom, što potkrepljuje i pričom o svojim počecima.

– Kad sam počinjala, moja seka Ena, već je bila poznata i priznata glumica, a meni nije baš išlo. Ona me je tada pitala, kako to mogu da podnesem. „Lako”, odgovorila sam. Jer, ja sam samo počinjala... Valjda sam zato tvoja sestra. Nemam, ne gajim emociju mržnje ili ljubomore, takva sam. Nisam ni zlopamtilo. U nekim situacijama, jednostavno se okrenem i odem, i svi s kojima se raziđem, poželim im sreću. Zato još tako dobro funkcionišem. Naravno, kao i u svakom životu ima i trenutaka očaja. Koji život nema takvih momenata? No, tada se zatvorim u svoja četiri zida i sama ližem svoje rane. Smatram da danas niko nema vremena, a nikad možda nije ni imao, slušati tuđu bol. Uostalom, ne želim druge opterećivati, jer svako od nas ima neku svoju tugicu – kaže Mia Begović.

Ona dodaje da je život, ipak ljepši kada jedni drugima pružimo podršku. Najavila je da će tokom proljeća crnogorska publika možda imati prilike da je ponovo vidi.

MAKADO se nastavlja večeras od 20 časova u sali Dodest KIC-a predstavom „Ne igraj na Engleze”, produkciju NVO „Korifej” iz Kolašina. Po tekstu Vladimira Đurđevića, u režiji Zorana Rakočevića, igraju Omar Bajramspahić, Vule Marković i Pavle Popović.

Ž.J.

---