Poznata danska džez umjetnica, višestruko nagrađivana kompozitorka i perkusionistkinja Marilin Mazur nastupila je prvi put u Crnoj Gori. Sa svojim ansamblom „Šamanija” Mazur je nastupila u punoj dvorani KIC-a „Budo Tomović” u Podgorici. Svoje umijeće, kreativnost i specifičan muzički rukopis demonstrirala nam je izvodeći muziku sa svog albuma „Šamanija”, koji je objavila 2015. godine.
Marilin Mazur je nesvakidašnja figura na džez sceni. Rođena u SAD kao djevojčica se sa roditeljima preselila u Dansku. Njeni roditelji, otac Afroamerikanac i majka bjelkinja nisu željeli da žive u društvu u kojem vlada segregacija kakvo je bilo američko društvo pedesetih godina prošlog vijeka. Školovala se u tradiciji klasične muzike, no već kao mlada je, kako kaže, upoznala i zavoljela džez.
– Sebe smatram skandinavskom kompozitorkom i muzičarkom. Takođe, mislim da sam i autorka kolektiva, ili zajednice, jer u vremenu kad sam stasavala u svijetu je bio jak hipi pokret, koji je na mene veoma uticao. Volim i da se bavim improvizacijom. Mislim da muzika dolazi odozdo i izlazi prolazeći kroz mene. Sakupljam instrumente i muzička iskustva iz cijelog svijeta pa mislim za sebe i da sam kosmopolitska autorka - kaže Mazur.
Mazur je veliko ime u džez umjetnosti, sa dugom karijerom iza sebe. Pravi primjer žene u džezu, koja je odnjegovala i sačuvala jedinstven izraz. Ističe da na osnovu svog iskustva može reći da su žene pružile džezu nešto osobito.
– Generalno postoje razlike. Rekla bih da se žene bolje uklapaju u veću sliku nego u solističke projekte. Nešto o mom stavu govori i to što je moj ansambl „Šamanija” sastavljen isključivo od žena. Ipak, ne želim striktno da odvajam i izdvajam. Jer, nema pravila – objasnila je ona.
Vaspitavana na klasici, svirajući najprije klavir, prešla je u vode džeza i postala perkusionistkinja. Ali, kaže ona, nikad se nije skroz odvojila od tradicije klasične muzuke.
– Aspekat slikanja sa muzikom i unošenje drame i emocije u muziku sam pozajmila iz klasične muzike i podarila mojoj džez muzici. Kao djetetu i mladoj osobi veoma mi se sviđao Stravinski. No, ipak nisam imala konkretnog uzora i idola. Tretirala sam muziku kao neki tajni svijet u koji mogu da uđem i izvučem nešto iz njega. Nikad zaista nisam nikog idealizovala – kazala je ona. „Šamanija” je istovremeno i pokret, i ansambl i album. Poruka koju želi da poruči ovim trostrukim projektom, i bendom sastavljenim isključivo od muzičarki je njena želja da obnovi ansambl sa kojim je nastupala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. U potrazi za energijom koju je tada imala nastao je eksperiment „Šamanija”.
– Još sedamdesetih godina imala sam bend sastavljen od žena. Tada su samo muškarci svirali džez. Zato sam željela da eksperimentišem, da saznam da li žene u džezu mogu samo da kopiraju ili donesu neki novi izraz u tom žanru. Ovo je nastavak te priče. A budući da danas ima mnogo više žena koje sviraju džez mogu da sarađujem sa dobrim muzičarkama i da vratim žensku energiju ovoj muzici – objašnjava ona.
Ljudi na različite načine prihvataju i doživljavaju muziku, kaže ona, ali uvijek nastupa sa željom da publika bude otvorena i uživa u muzici koju izvodi.
– Publika slušajući moju muziku putuje kroz različite pejzaže. I nadam se uvijek da će im se svidjeti neki pejzaž – kazala je ona.
Ansambl „Šamanija”, koji je nastupio sa Marilin Mazur u Podgorici čine Josefine Kronholm (vokal i udaraljke), Aud Hildegun (truba, kozji rog), Liselote Anker Larsen (saksofoni), Lis Vesberg (trombon), Makiko Hirabayaši Nilsen (klavir), Ida Mari Gormsen (bas), Lisbet Diers (udaraljke) i Tine Erika Aspa (koreografija i ples).
S.Ć.
)){kind=small}
