Kon­cert­ni ci­klus „Mla­di ta­len­ti” pod­go­rič­ki Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­ni cen­tar „Bu­do To­mo­vić” otvo­rio je na­stu­pom per­spek­tiv­nog stu­den­ta kla­vi­ra An­dri­je Jo­vo­vi­ća. Ovaj pi­ja­ni­sta, stu­dent dru­ge go­di­ne Uni­ver­zi­te­ta za mu­zi­ku i iz­vo­đač­ke umjet­no­sti u Be­ču (MDW) u kla­si prof. Na­ta­še Velj­ko­vić, po­ni­kao u pod­go­rič­koj ško­li „Va­sa Pa­vić” u kla­si prof. Li­di­je Sken­der, odu­še­vio je pu­bli­ku u sa­li KIC-a. Na re­per­to­a­ru Jo­vo­vi­ća naj­pri­je se na­šla To­ka­ta u fis-mo­lu Ba­ha, po­tom So­na­ta u c-mo­lu Be­to­ve­na, Ba­la­da u g-mo­lu br. 1 Šo­pe­na, te dvi­je Skr­ja­bi­no­ve kom­po­zi­ci­je - Pre­lu­di­jum i nok­tur­no za li­je­vu ru­ku op. 9 i Eti­da u dis-mo­lu, br. 12 op.8. Ovaj ra­zno­vr­stan i re­per­to­ar, ko­ji bi na­mu­čio i is­ku­sni­je iz­vo­đa­če, mla­di pi­ja­ni­sta je na za­htjev pu­bli­ke efekt­no za­vr­šio iz­vo­đe­njem ko­ma­da iz ci­klu­sa „Go­di­šnja do­ba” Čaj­kov­skog. Pri­tom, ne gu­bi iz vi­da ni sve one teh­nič­ke za­htje­ve ko­je pred iz­vo­đa­ča na­me­ću dje­la, kao ni spe­ci­fič­no­sti mu­zič­kih epo­ha.
Ka­ko nam je ob­ja­snio na­kon kon­cer­ta, ova­ko ši­ro­ko re­per­to­ar osmi­slio je zbog pu­bli­ke, ali i zbog či­nje­ni­ce da na­stu­pa so­li­stič­ki.
– Cilj sva­kog do­brog re­ci­ta­la je mno­go­stra­nost i ra­zno­li­kost re­per­to­a­ra, a i pu­bli­ci je in­te­re­sant­ni­je ka­da ču­je vi­še dje­la raz­li­či­tih kom­po­zi­to­ra – ka­zao je on.
Iz­veo je Čaj­kov­skog po­ni­jet tre­nut­nim osje­ća­nji­ma. I kao i u pret­hod­nim ko­ma­di­ma, Jo­vo­vić je po­ka­zao iz­u­ze­tan osje­ćaj za fi­no ni­jan­si­ra­nje me­lo­dij­ske li­ni­je, i u skla­du sa svo­jim go­di­na­ma iz­ra­žaj­nost i osje­ćaj­nost svoj­stve­nu, ipak, mla­dim lju­di­ma.
- Jed­no­stav­no, ta­ko sam osje­tio. Mi­slim da je bi­lo do­volj­no vir­tu­o­zi­te­ta u pr­vom ko­ma­du, kao i to­kom iz­vo­đe­nja Skr­ja­bi­na, ta­ko da je Čaj­kov­ski do­šao kao ide­al­na rav­no­te­ža ono­me što sam pret­hod­no iz­veo – na­veo je on.
Ina­če, po­red Be­to­ve­na i Ba­ha, Skr­ja­bin je, ot­krio je Jo­vo­vić, je­dan od nje­go­va tri omi­lje­na kom­po­zi­to­ra. Ujed­no, nji­ho­vo stva­ra­la­štvo ga naj­vi­še i in­te­re­su­je, a ta lju­bav ro­di­la se još u sred­njoj ško­li.
– Skr­ja­bin me in­te­re­su­je kao van­se­rij­ski kla­vir­ski kom­po­zi­tor ko­ji ima pot­pu­no sop­stven zvuk, slo­go­ve, na­čin kom­po­no­va­nja, kao je­dan iz­van­re­dan stva­ra­lac – po­ja­snio je pi­ja­ni­sta.
Za­ni­ma­lo nas je i da li je osje­ćao tre­mu i od­go­vor­nost uoči pr­vog so­li­stič­kog kon­cer­ta pred do­ma­ćom pu­bli­kom, jer, već je so­li­stič­ki na­stu­pao u Be­ču.
– Ovaj kon­cert no­sio je sa so­bom do­sta od­go­vor­no­sti. U pu­bli­ci je bi­lo mno­go lju­di ko­ji me po­zna­ju, i to je­ste bio na ne­ki na­čin pri­ti­sak, ali i mo­ti­va­ci­ja da svi­ram još bo­lje. A, što se ti­če tre­me, mi­slim da će ona vre­me­nom, s ve­ćim bro­jem na­stu­pa i kon­cert­nog is­ku­stva, po­sta­ti ne­što što se mo­že la­ko is­kon­tro­li­sa­ti – do­dao je Jo­vo­vić.
Pred­sto­je mu, ka­ko je ka­zao, pri­pre­me za na­stu­pe u Be­ču, a na­da se i da će bi­ti usko­ro još pri­li­ka za kon­cer­te u Cr­noj Go­ri.
Ž.J.