-Ču­ve­no Ari­sto­te­lo­vo dje­lo ,,Re­to­ri­ka”, od da­nas se mo­že ku­pi­ti smo uz dnev­ne no­vi­ne ,,Dan” na ki­o­sci­ma ši­rom Cr­ne Go­re. ,,Re­to­ri­ku” je ovog po­ta ob­ja­vi­la Iz­da­vač­ka ku­ća ,,Štam­par Ma­ka­ri­je”.
,,Ne­ka bu­de re­če­no da je Ari­sto­tel svo­ju prak­tič­nu i spe­ku­la­tiv­nu mu­drost, kao fi­lo­sof i eti­čar, prag­ma­ti­čar i si­ste­ma­ti­čar na­uč­nih di­sci­pli­na, do­brim di­je­lom slio u ‘Re­to­ri­ku’. Za­hva­lju­ju­ći to­me, je­zik i stil ovo­ga dje­la ni­je­su jed­no­stav­ni za ra­zu­mi­je­va­nje i pre­vo­đe­nje, pri­tom ne za­bo­ra­vlja­ju­ći da ovo, kao i ve­ći­na Ari­sto­te­lo­vih dje­la, pred­sta­vlja zbir pre­da­va­nja, da je, da­kle, ri­ječ ne o ne­kom ka­bi­net­skom dje­lu već o di­ku­si­ji sa nje­go­vim sled­be­ni­ci­ma”, bi­lje­ži u pre­go­vo­ru ovog iz­da­nja prof. dr Mar­ko Vi­šić.
Ari­sto­tel (384.p.n.e. — 322.p.n.e.) je bio sta­ro­grč­ki fi­lo­zof i be­sjed­nik, Pla­to­nov uče­nik i jed­na od naj­u­ti­caj­ni­jih lič­no­sti u isto­ri­ji evrop­ske mi­sli.
Ari­sto­tel je bio grč­ki fi­lo­zof i na­uč­nik ko­ji je ro­đen ma­ke­don­skom gra­du Sta­gi­ra, Hal­ki­di­ki, na sje­ver­noj pe­ri­fe­ri­ji kla­sič­ne Grč­ke. Nje­gov otac, Ni­ko­mah, je umro kad je Ari­sto­tel bio di­je­te, na­kon če­ga je Prok­se­nus od Atar­ne­u­sa po­stao nje­gov sta­ra­telj. U svo­joj osam­na­e­stoj go­di­ni, po­šao je na Pla­to­no­vu aka­de­mi­ju u Ati­ni i ostao je ta­mo do svo­je 37. go­di­ne (c. 347 p. n. e.). Nje­go­vi ru­ko­pi­si po­kri­va­ju mno­ge te­me – uklju­ču­ju­ći fi­zi­ku, bi­o­lo­gi­ju, zo­o­lo­gi­ju, me­ta­fi­zi­ku, lo­gi­ku, eti­ku, este­ti­ku, po­e­ti­ku, po­zo­ri­šte, mu­zi­ku, re­to­ri­ku, lin­gvi­sti­ku, po­li­ti­ku i vla­du – i či­ne pr­vi sve­o­bu­hvat­ni si­stem za­pad­ne fi­lo­zo­fi­je. Ukrat­ko na­kon Platonove smr­ti, Ari­sto­tel je na­pu­stio Ati­nu i, na za­htjev Fi­li­pa Ma­ke­don­skog, pod­u­ča­vao je Alek­san­da­ra Ve­li­kog po­čev­ši od 343 p. n. e. Pre­ma pi­sa­nju Encyclopædia Bri­tan­ni­ca, „Ari­sto­tel je bio pr­vi istin­ski na­uč­nik u isto­ri­ji ... [i] sva­ki na­uč­nik mu du­gu­je.“
-Ari­sto­tel je raz­li­ko­vao re­to­ri­ku i be­sed­ni­štvo. Sma­trao je da se re­to­ri­ka ba­vi pro­na­la­že­njem naj­bo­ljih sred­sta­va za ube­đi­va­nje: njen osnov­ni za­da­tak se ne sa­sto­ji u uve­ra­va­nju, ne­go u »spo­sob­no­sti te­o­rij­skog iz­na­la­že­nja uver­lji­vog u sva­kom da­tom slu­ča­ju«. Da­kle, be­sed­ni­štvo je sâma ve­šti­na uve­ra­va­nja, dok re­to­ri­ka ima za­da­tak da iz­na­la­zi naj­po­god­ni­ja sred­stva za uve­ra­va­nje slu­ša­la­ca i da­je sa­ve­te ka­ko se to po­sti­že - sma­tra dr Si­ma Avra­mo­vić.
Ari­sto­tel je autor dje­la: ,,Or­ga­non” (sa­ku­plje­ni Ari­sto­te­lo­vi lo­gič­ki spi­si), ,,Po­e­ti­ka” (O pje­snič­koj umjet­no­sti), ,,Re­to­ri­ka”, ,,Ni­ko­ma­ho­va eti­ka”, ,,Po­li­ti­ka”, ,,Me­ta­fi­zi­ka”, ,,Fi­zi­ka”, ,,O du­ši”.
Nje­go­vi na­sled­ni­ci su uči­li po nje­go­vim knji­ga­ma i po knji­ga­ma ko­je su pi­sa­ne na osno­vu nje­go­vih dje­la. A, on je pr­vi ko­ji je objek­tiv­no opi­sao svo do­ta­da­šnje zna­nje. Na­gla­sak na ,,objek­tiv­no”, jer dru­gi fi­lo­zo­fi su pi­sa­li dje­la, pje­sme, di­ja­lo­ge. Ari­sto­tel je pi­sao udž­be­ni­ke, u ko­ji­ma je pr­vi put ured­no po­bro­jao sva do­ta­da­šnja zna­nja i, na­rav­no, do­pi­sao ot­kri­ća do ko­jih je i sam do­šao.A.Ć.