Iz­da­vač­ka ku­ća ,,Pra­vo­slav­na reč” iz No­vog Sa­da obi­lje­ži­la je pro­te­kle ne­dje­lje u Ma­ti­ci srp­skoj dva­de­set pet go­di­na ra­da, gdje je na­kon pred­sta­vlja­nja knji­ge stu­di­ja pro­to­je­re­ja sta­vro­fo­ra dr Sa­va B. Jo­vi­ća pod na­zi­vom ,,Je­van­đelj­ski mo­ti­vi u ep­skim na­rod­nim pe­sma­ma”, epi­skop bač­ki prof. dr Iri­nej je di­rek­to­ru IK ,,Pra­vo­slav­na reč” Zo­ra­nu Gu­to­vi­ću uru­čio Or­den Sve­tog Sa­ve dru­gog ste­pe­na, a po­vo­dom 25 go­di­na plo­do­tvor­nog ra­da.
O knji­zi su, po­red auto­ra, go­vo­ri­li epi­skop bač­ki Iri­nej, pred­sjed­nik Ma­ti­ce srp­ske prof. dr Dra­gan Sta­nić i uprav­nik Bi­bli­o­te­ke Ma­ti­ce srp­ske Se­li­mir Ra­du­lo­vić. Go­vo­re­ći o knji­zi ,,Je­van­đelj­ski mo­ti­vi u ep­skim na­rod­nim pe­sma­ma”, vla­di­ka je is­ta­kao da je ri­ječ o stu­di­ji ko­ja pred­sta­vlja ,,ve­li­ko osvje­že­nje, ali i po­pu­nja­va pra­zni­ne, ka­ko u cr­kve­noj, ta­ko i u op­šte­kul­tur­noj knji­žev­no­sti”. Knji­ga ni­je sa­mo te­o­lo­škog i pe­da­go­škog ka­rak­te­ra, ne­go i knji­žev­nog. Glav­ni tok po­e­zi­je ovog dje­la je hri­šćan­ski, pra­vo­slav­ni i sve­to­sav­ski. Va­žno je pre­po­zna­ti te mo­ti­ve, što je autor i uči­nio, uka­za­ti na nji­hov zna­čaj u pro­ce­su vas­pi­ta­va­nja na­še dje­ce i omla­di­ne. Iz­lo­že­no je is­cje­lju­ju­će i otrje­žnju­ju­će, spa­sa­va­ju­će dej­stvo Je­van­đe­lja Hri­sto­vog, ko­je smo kroz du­gi niz po­ko­lje­nja i sto­lje­ća upi­ja­li sa gu­sa­la i iz ovih sti­ho­va. Ova po­e­zi­ja je svje­do­či­la Hri­sto­vo Je­van­đe­lje i po­dra­ža­va­la je bo­go­na­dah­nu­ti tekst Je­van­đe­lja ta­ko što je nje­gov duh vjer­no pre­no­si­la – na­veo je epi­skop Iri­nej.
Pred­sjed­nik Ma­ti­ce srp­ske prof. dr Dra­gan Sta­nić je go­vo­re­ći o zna­ča­ju ep­ske na­rod­ne po­e­zi­je i na­še Sve­te Cr­kve i nje­nih ma­na­sti­ra i bo­go­mo­lja, ko­je su bi­le sto­žer du­hov­nog iden­ti­te­ta. Re­kao je da je ,,pr­va na­ša iden­ti­fi­ka­ci­ja u svjet­skim okvi­ri­ma bi­la je upra­vo na­rod­na po­e­zi­ja, i to tra­je do da­na da­na­šnjeg”.
– Ka­da go­vo­re oni ko­ji bi da se ob­ra­ču­na­ju s na­rod­nim du­hom, s na­rod­nim iden­ti­te­tom, ve­o­ma če­sto ka­zu­ju ne­što što je ne­i­sti­na: da je na­ša na­rod­na po­e­zi­ja, na­vod­no, ide­a­li­zo­va­la svo­je ju­na­ke. Me­đu­tim, ona to ni­kad ni­je či­ni­la. i kad se go­vo­ri o Ne­ma­nji­ći­ma, ni­kad se ne mi­mo­i­la­ze pred­sta­ve o nji­ho­voj gre­šno­sti, no, isto­vre­me­no ka­da se iz­la­že nji­ho­va gre­šnost, po­ka­zu­je se i me­ha­ni­zam ko­jim mi tu gre­šnost mo­že­mo da pre­va­zi­đe­mo i uz­dig­ne­mo se do pra­šta­nja, ko­je je mo­že­mo do­bi­ti od Go­spo­da Bo­ga, i do jed­nog vi­šeg ob­li­ka po­sto­ja­nja. I to ka­ko va­ži za čo­ve­ka po­je­di­nač­no, va­ži i za či­ta­ve na­ro­de – re­kao je, iz­me­đu osta­log, Sta­nić.
Uprav­nik Bi­bli­o­te­ke Ma­ti­ce srp­ske, knji­žev­nik Se­li­mir Ra­du­lo­vić je re­kao da se go­to­vo iz sva­kog ret­ka knji­ge „Je­van­đelj­ski mo­ti­vi u ep­skim na­rod­nim pe­sma­ma” iz­nje­dru­je auto­ro­va lju­bav za tu div­nu me­lo­di­ju ko­ja nas je zna­la so­ko­li­ti za na­še na­rod­no bes­cen – bla­go, čvr­stu ste­nu, ko­ja se ni pri naj­ja­čoj bu­ri ne od­va­lju­je i ne pa­da u mo­re.
U svom oobra­ća­nju pro­to­je­rej-sta­vro­for dr Sa­vo B. Jo­vić je is­ta­kao da je ,,na­ša du­žnost da ep­ske na­rod­ne pje­sme, ko­je su vje­ko­vi­ma bi­le ču­va­ne i oču­va­ne – upra­vo zbog to­ga što su u se­bi ima­le estet­sku i mo­ral­nu vri­jed­nost ne­pro­la­znog ka­rak­te­ra – i mi pre­ne­se­mo na­šim po­tom­ci­ma”.
– Po­zna­to je da na­rod­na po­e­zi­ja da­nas te­ško na­la­zi put do mla­dih na­ra­šta­ja. Moj skrom­ni do­pri­nos – zbog če­ga ona mo­že bi­ti uvi­jek ak­tu­el­na – je­ste pre­po­zna­va­nje u njoj je­van­đelj­skih po­ru­ka ko­je su vječ­no ži­ve i ti­ču se sva­kog od nas po­na­o­sob – re­kao je autor.M.M.


Za­hval­nost auto­ri­ma či­ja su dje­la ob­ja­vi­li

– Ovaj or­den sve nas ko­ji smo an­ga­žo­va­ni u Iz­da­vač­koj ku­ći „Pra­vo­slav­na reč” oba­ve­zu­je da bu­de­mo još bo­lji. Da is­traj­no slu­ži­mo Bo­gu, svo­joj sve­toj Cr­kvi i srp­skom ro­du, da osta­ne­mo čvr­sti i ne­po­ko­le­blji­vi na pu­tu do­bra, lju­ba­vi, isti­ne, prav­de i mi­lo­sr­đa, jer zna­mo da će­mo se spa­si­ti sa­mo u Cr­kvi Hri­sto­voj, či­ne­ći do­bro i po­ma­žu­ći jed­ni dru­gi­ma. Mo­ju za­hval­nost da­nas upu­ću­jem pi­sci­ma, pje­sni­ci­ma i na­uč­nim rad­ni­ci­ma, da­kle svim auto­ri­ma či­ja smo dje­la ob­ja­vlji­va­li i za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma je „Pra­vo­slav­na reč” po­sta­la pre­po­zna­tlji­va – re­kao je Gu­to­vić, za­hva­liv­ši na ve­li­kom pri­zna­nju.