Dvo­dnev­na ma­ni­fe­sta­ci­ja sa fo­ku­som na gra­di­telj­sko, po­seb­no ar­he­o­lo­ško na­sli­je­đe i mo­bi­li­sa­nje za­jed­ni­ce u pre­po­zna­va­nju, za­šti­ti i va­lo­ri­za­ci­ji kul­tur­nog pej­za­ža „Vi­kend u zna­ku na­sli­je­đa” re­a­li­zo­va­na je uz po­dr­šku Op­šti­ne Ko­tor, a u or­ga­ni­za­ci­ji „StroN­GO”, NVO „Na­ša ak­ci­ja” iz Ko­to­ra i KZU „Na­pre­dak” Gor­nja La­stva iz Tiv­ta i Ini­ci­ja­ti­ve „Bo­ko­bran”. Kon­fe­ren­ci­ja je ima­la za cilj i da po­nu­di od­go­vo­re gdje da­lje, te da uka­že na neo­p­hod­nost uklju­či­va­nja naj­ši­re za­jed­ni­ce na za­šti­ti kul­tur­nog pej­za­ža.
Ta­ko je, u okvi­ru ma­ni­fe­sta­ci­je u su­bo­tu, 28. ok­to­bra, u Ko­to­ru odr­ža­na na­uč­no-struč­na kon­fe­ren­ci­ja „Ar­he­o­lo­ški pre­dio Bo­ke Ko­tor­ske – ka­me­nje spo­ti­ca­nja”, dok je ne­dje­lja, 29. ok­to­bra, pro­te­kla u ra­du sa mla­di­ma u Gor­njoj La­stvi kroz pro­gram „Na­sli­je­đe za mla­de”.
Otva­ra­ju­ći kon­fe­ren­ci­ju u ko­tor­skoj Pa­la­ti Bi­zan­ti ar­hi­tek­ta Alek­san­dar Den­der na­gla­sio je da na­sli­je­đe spa­da me­đu naj­va­žni­je na­či­ne iz­ra­ža­va­nja iden­ti­te­ta u da­na­šnjem svi­je­tu ko­ji te­ži glo­ba­li­za­ci­ji i ho­mo­ge­ni­za­ci­ji, ko­je do­vo­de do ujed­na­ča­va­nja kul­tu­ra, je­zi­ka i obi­ča­ja, ali i do ujed­na­ča­va­nja spe­ci­fič­no­sti mje­sta, a po­ne­kad i do nji­ho­vog bri­sa­nja.
– Po­sto­ji ve­li­ka od­go­vor­nost nas i na­šeg vre­me­na pre­ma kul­tur­nom na­sli­je­đu i zbog to­ga su ova­kve ak­ci­je, kao što ih vo­di Ini­ci­ja­ti­va Bo­ko­bran, svr­sis­hod­ne i neo­p­hod­ne. Ka­da se ra­di o oču­va­nju na­sli­je­đa, svi bez raz­li­ke bi tre­ba­lo da bu­de­mo bo­ko­bra­ni, po­ru­čio je Den­der.
O kul­tur­nom pej­za­žu sa na­gla­skom na iza­zo­ve za­šti­te go­vo­ri­la je ar­hi­tek­ti­ca kon­zer­va­tor­ka Alek­san­dra Ka­pe­ta­no­vić (NVO Ekspe­di­cio). Osim de­fi­ni­sa­nja poj­ma i kla­si­fi­ka­ci­je kul­tur­nih pej­za­ža, uka­za­la je na oba­ve­ze ko­je pro­is­ti­ču iz Za­ko­na o kul­tur­nim do­bri­ma, te na či­nje­ni­cu da u Cr­noj Go­ri još ni­je­dan pro­stor ni­je za­šti­ćen u toj ka­te­go­ri­ji. Mar­gi­na­li­za­ci­ja stru­ke, po­di­la­že­nje pri­vat­nim in­te­re­si­ma, ni­po­da­šta­va­nje vri­jed­nog gra­di­telj­skog i pri­rod­nog na­sli­je­đa, pro­ce­si ko­ji od­u­zi­ma­ju mo­guć­no­sti za odr­ži­vi raz­voj pro­sto­ra Bo­ke.
Pre­sjek hro­no­lo­gi­je i kla­si­fi­ka­ci­ju ar­he­o­lo­ških lo­ka­li­te­ta na pod­ruč­ju Bo­ke Ko­to­r­ske pre­zen­to­vao je ar­he­o­log mr Jo­van Mar­ti­no­vić.
– Pi­o­nir­ski pro­je­kat „Si­ste­mat­skog ar­he­o­lo­škog re­kog­no­sci­ra­nja te­ri­to­ri­je SR Cr­ne Go­re”, spro­ve­de­nog osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, pred­sta­vlja pr­vu si­stem­sku stu­di­ju ko­ja do­no­si do sa­da je­di­ni objek­tiv­ni pre­sjek hro­no­lo­gi­je i kla­si­fi­ka­ci­je ar­he­o­lo­ških lo­ka­li­te­ta na pod­ruč­ju Bo­ke Ko­tor­ske. Ova stu­di­ja još pred­sta­vlja te­melj­ni okvir za­šti­te ar­he­o­lo­škog na­sli­je­đa Bo­ke, is­ta­kao je Mar­ti­no­vić.
O vi­še­de­ce­nij­skim te­ren­skim is­tra­ži­va­nji­ma Bo­ke Ko­tor­ske, sa po­seb­nim osvr­tom na pro­šlo­go­di­šnji obi­la­zak u svr­hu iz­ra­de Ela­bo­ra­ta ar­he­o­lo­ških lo­ka­li­te­ta Op­šti­ne Ti­vat, go­vo­ri­la je mr Vil­ma Ko­va­če­vić. Ovaj po­du­hvat, ka­za­la je, te­ško bi bio mo­guć bez po­mo­ći Dra­ga­na Raj­če­vi­ća, te­ren­ski naj­bo­lje upo­zna­tim sa ar­he­o­lo­škim pred­je­lom Tiv­ta. Raj­če­vić je, kao uče­snik kon­fe­ren­ci­je, go­vo­rio o ar­he­o­lo­škom na­sli­je­đu svog gra­da sa fo­ku­som na rim­ski pe­ri­od.
Ana­li­zi­ra­ju­ći sta­nje ar­he­o­lo­ških lo­ka­li­te­ta, mr Mi­loš Pe­tri­če­vić (Bo­ko­bran) uka­zao je na ne­pot­pu­nu evi­den­ci­ju ak­tu­el­ne Ar­he­lo­ške kar­te Cr­ne Go­re, te ne­u­spje­lo uskla­đi­va­nje sa pret­hod­nim is­tra­ži­va­nji­ma za pro­stor Bo­ke:
– Ne­u­spje­la in­for­ma­tič­ka in­te­gra­ci­ja i uskla­đi­va­nje po­da­ta­ka pret­hod­nih is­tra­ži­va­nja, ne­do­sta­tak ja­sne is­tra­ži­vač­ke stra­te­gi­je u pot­pu­no­sti je iz­ne­vje­rio oče­ki­va­nja na­uč­ne jav­no­sti. Da­nas, na­kon pu­ne de­ce­ni­je ra­da, zva­nič­na evi­den­ci­ja ar­he­o­lo­ških lo­ka­li­te­ta na dr­žav­nom ni­vou za pod­ruč­je Bo­ke osta­la je ne­pro­mje­nje­na, za­klju­čio je Pe­tri­če­vić. Ona je kroz rad na dok­tor­skoj te­zi ana­li­zi­ra ar­he­o­lo­ški pre­dio Gr­blja i Lu­šti­ce.
Iz­u­zet­no zna­čaj­no je uče­šće Fi­li­pa Bu­ba­la, iz hr­vat­skog udru­že­nja „4 Gra­da Dra­go­did”, naj­za­slu­žni­jeg za či­nje­ni­cu da su­vo­zid­no na­sli­je­đe u su­sjed­noj ze­mlji uži­va sta­tus za­šti­te, što ih pre­po­ru­ču­je da da­nas bu­du ko­a­pli­kant pre­ma Ko­mi­te­tu Une­sko za za­šti­tu umje­ća zi­da­nja u su­vo, kao ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne Me­di­te­ra­na.
„Dra­go­did” svoj uspjeh du­gu­je ši­ro­koj mo­bi­li­za­ci­ji vo­lon­te­ra i broj­nim ak­ci­ja­ma na te­re­nu, ko­je se sve uspje­šni­je in­te­gri­šu u za­šti­tu. Neo­p­hod­na je si­ner­gi­ja svih za­in­te­re­so­va­nih stra­na, pri če­mu je va­žno i uklju­či­va­nje svih nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja.
Pri­mje­re in­ter­ak­tiv­no­sti na re­vi­ta­li­za­ci­ji na­sli­je­đa pred­sta­vio je ar­hi­tek­ta Vuk Čvo­ro iz NVO „Si­ner­gi­ja” go­vo­re­ći o ra­di­o­ni­ca­ma i ško­li re­sta­u­ra­ci­je, re­a­li­zo­va­nim u Her­ceg No­vom u pro­te­klih dvi­je go­di­ne.
B.M.


Ka­me­nje spo­ti­ca­nja

Po ri­je­či­ma Pa­tri­ci­je Po­brić (NVO Na­ša ak­ci­ja) vri­jed­ni, po­sve­će­ni mla­di lju­di po­ka­za­li su vi­sok ni­vo in­te­re­so­va­nja i osvi­je­šte­no­sti, a u raz­go­vo­ru sa struč­nja­ci­ma is­ta­kli da se ne tre­ba­mo fo­ku­si­ra­ti is­klju­či­vo na tu­ri­zam, da na se­lo tre­ba vra­ti­ti dje­lat­no­sti i in­si­sti­ra­ti na lo­kal­noj tra­di­ci­ji.
– Za ar­he­o­lo­ški pre­dio Bo­ke ko­tor­ske, za­i­sta je pre­gršt „ka­me­nja spo­ti­ca­nja”, ali po­sto­ji i iskre­na vo­lja da se pro­na­đe put ka­ko bi naj­sta­ri­ji gra­di­telj­ski slo­je­vi do­bi­li ade­kva­tan tret­man i nu­žnu za­šti­tu. Neo­p­hod­na je si­ner­gi­ja en­tu­zi­ja­sta gra­đa­na, stru­ke, in­sti­tu­ci­ja, ka­ko bi­smo pre­po­zna­li vri­jed­no­sti kul­tur­nog pej­za­ža i in­si­sti­ra­li na nje­go­voj za­šti­ti. Či­nje­ni­ca da to pre­po­zna­ju mla­di da­je na­du da će usko­ro to­ga po­sta­ti svje­sna ci­je­la za­jed­ni­ca, te da će­mo us­pje­ti sa­ču­va­ti ono što još odo­li­je­va sti­hi­ji da­na­šnji­ce – ka­za­la je Po­bri­će­va.


Zi­da­nje „u su­ho”

Ne­delj­no „Na­sle­đe za mla­de” za­po­če­lo je obi­la­skom Gor­nje La­stve, a na­sta­vlje­no te­ren­skim ra­dom na ob­no­vi jed­ne se­o­ske me­đe. Na­gib zi­da mo­ra bi­ti pre­ma unu­tra, sva­ki ka­men mo­ra ima­ti oslo­nac u ba­rem tri­ma tač­ka­ma, te­melj­no ka­me­nje mo­ra bi­ti ve­ćeg for­ma­ta, a sva­ki ka­men ima svo­je mje­sto u su­ho­zi­du, sa­mo ga tre­ba pro­na­ći, tu­ma­čio je Fi­lip Bu­ba­lo, vo­di­telj ra­di­o­ni­ce zi­da­nja ka­me­nom u su­ho, pri­je ne­go će se pri­stu­pi­ti ru­še­nju di­je­la me­đe ko­ji je na­knad­no pre­zi­dan.