Da je sta­ri grad Bar stvar­no pod op­sa­dom bez­um­nih ne­po­čin­sta­va i bu­du­ćih na­mje­ra naj­bo­lje se vi­di na pri­mje­ru sta­ro­bar­ske čar­ši­je, na pro­sto­ru uz sa­mi ve­ne­ci­jan­ski be­dem iz 16. vi­je­ka, ka­že ar­he­o­log Mla­den Za­gar­ča­nin. Ka­ko po­ja­šnja­va, vla­sni­ci bu­du­će i po­sto­je­će ka­fa­ne na ovom mje­stu ozi­da­li su be­ton­ski zid pre­ko sta­re kal­dr­me na­slo­nje­ne na sam be­dem, ko­ja je za­ko­nom za­šti­će­na, a ka­ko bi na­pra­vi­li te­ra­su za svoj ugo­sti­telj­ski obje­kat.
- Pr­vo su na­su­li pod­lo­gu ve­li­kim ko­ma­di­ma ka­me­nja. Za­tim su ozi­da­li zid, na­slo­njen na ve­ne­ci­jan­ski be­dem, a on­da su sve to po­kri­li šljun­kom i pi­je­skom ka­ko bi se ni­ve­li­sao pro­stor za be­ton­sku te­ra­su. Ta­ko pri­pre­mlje­na pod­lo­ga sa­da če­ka na be­ton, a na­kon be­to­na do­la­ze sto­li­ce, sto­lo­vi i sun­co­bra­ni, i po pra­vi­lu se sve to ve­o­ma br­zo za­bo­ra­vi, a kul­tur­nom do­bru vi­še ne­ma po­vrat­ka u sta­nje za­ga­ran­to­va­no pret­hod­nom za­šti­tom. Sta­nje se po­gor­ša­va do­dat­no, jer su vla­sni­ci usa­di­li ma­sli­ne u bu­rad ko­ja su ubo­de­na u na­sip na te­ra­si, a iz­vod za vo­du sa te­ra­se je s jed­nom ci­je­vi spro­ve­den na uli­cu. Ma­lo je re­ći ba­ha­tost - ob­ja­šnja­va Za­gar­ča­nin, struč­njak za me­di­ja­ve­li­sti­ku.
Da je ci­je­la pri­ča slo­že­ni­ja upu­ću­ju i po­da­ci o to­me da se upra­vo na tom stje­no­vi­tom „ostrv­ce­tu”, gdje će se je­sti i pi­ti, na­la­zio pr­vo­bit­ni ulaz u grad iz ra­nog sred­njeg vi­je­ka, usje­čen u ka­men u vi­du ste­pe­ni­ca.
- Mje­sto ku­da se ne­ka­da ula­zi­lo u grad sa­da je po­kri­ve­no be­ton­skim zi­dom. To je isto kao ka­da bi Ati­nja­ni­ma is­pred Pro­pi­le­ja na Par­te­no­nu po­sta­vi­li ugo­sti­telj­ski obje­kat. Sta­ri Bar je za nas isto što i Ati­na za Gr­ke. Ili ima­mo ne­ko­li­ko de­se­ti­na istih ili bo­ljih i za nas zna­čaj­ni­jih gra­do­va? Ne­ma­mo! Sta­ro­bar­ska čar­ši­ja je kul­tur­no-isto­rij­ska cje­li­na ko­ja se or­jen­ta­li­zi­ra­la u okvi­ru srd­njo­vje­kov­nog pod­gra­đa na­kon do­la­ska Tu­ra­ka na Bal­kan. Sta­ri Bar je imao svoj je­din­stve­no iz­gra­đen duh, na­da­le­ko po­znat i na­da­le­ko ci­je­njen, i imao je jed­nu od naj­ljep­ših kal­dr­ma me­đu sta­rim gra­do­vi­ma Me­di­te­ra­na - ka­že on Za­gar­ča­nin. Ar­he­o­log do­da­je:
- E sa­da, ka­da ne­ma­mo vi­še sta­ro­bar­sku kal­dr­mu i ka­da je po­kri­va­ju sva­ko­ja­ke ska­la­me­ri­je, pi­ta­nje je šta je na­ša ko­mu­nal­na vlast uči­ni­la za do­bro­bit naj­zna­čaj­ni­jeg kul­tur­nog do­bra u dr­ža­vi. Da li ona či­ni ne­po­čin­stva ili su za­to kri­vi vla­sni­ci re­sto­ra­na i ka­fa­na, ili je za sve kri­va dr­ža­va, od­no­sno za­ko­ni ko­ji ne do­zvo­lja­va­ju nor­mal­nu in­ter­ak­ci­ju iz­me­đu Op­šti­ne i nje­nih in­te­re­sa i ono­ga što je na­ci­o­nal­no do­bro- spo­me­nik kul­tu­re nul­te ka­te­go­ri­je. Kao i sva­ka pri­ča ko­ja ima ova­kav is­hod i ova je po­če­la sa ne­kim ko je pr­vi po­čeo, a ko­me je opet ne­ko obe­ćao ne­što... i na­rav­no ni­ko ne po­mi­nje ni­ko­ga. Sa­mo se šu­ška, ne­for­mal­no, pa u čar­ši­ji čuh da je pr­vo bes­prav­no po­dig­nu­ta te­ra­sa re­sto­ra­na „Ku­la” – na­vo­di Za­gar­ča­nin.
Ovu in­for­ma­ci­ju su mu po­tvr­di­li u Se­kre­ta­ri­ja­tu za ure­đe­nje pro­sto­ra i ko­mu­nal­no stam­be­ne dje­lat­no­sti, ka­že ar­he­o­log. Do­da­je da se ni­ko ni­je ogla­ša­vao ni ka­da je iz­gra­đe­na te­ra­sa re­sto­ra­na „Ku­la”, ko­ja je isto na­pra­vlje­na od be­to­na i na­slo­nje­na na ve­ne­ci­jan­ske be­de­me, a da ni­je re­a­go­va­la ni ko­mu­nal­na po­li­ci­ja ili in­spek­ci­ja.
- Ne­vje­ro­vat­no je da bes­prav­no po­dig­nu­ta te­ra­sa, ko­ja, ka­ko su mi ka­za­li, ne­ma ni­ti je­dan pa­pir, i to još na kul­tur­nom do­bru, ni­je sank­ci­o­ni­sa­na ma­kar ne­kim pri­go­vo­rom – na­gla­ša­va Za­gar­ča­nin. Ar­he­o­log pod­sje­ća da Se­kre­ta­ri­jat za ure­đe­nje pro­sto­ra i ko­mu­nal­no-stam­be­ne dje­lat­no­sti iz­da­je pri­vre­me­na odo­bre­nja za or­ga­ni­zo­va­nje ljet­nje ba­šte-te­ra­se, s tim da bu­du­ćeg vla­sni­ka upu­ću­je da se mo­ra or­ga­ni­zo­va­ti na na­čin da ne na­ru­ša­va po­sto­je­će grad­ske i dru­ge funk­ci­je i ne ugro­ža­va kol­sku i pje­šač­ku ko­mu­ni­ka­ci­ju. Ta­ko­đe, do­da­je on, te­ra­sa mo­ra bi­ti or­ga­ni­zo­va­na na mon­ta­žno-de­mon­ta­žnoj pod­lo­zi sa pri­pa­da­ju­ćim mo­bi­li­ja­rom. Za­gar­ča­nin do­da­je da ka­da bi te­ra­se bi­le po pred­vi­đe­nim pro­pi­si­ma ne bi bi­lo ni­šta spor­no, jer bi se ta­da do­bio ku­tak za od­mor ko­ji ne bi ugro­ža­vao ku­tur­no do­bro, ko­ji bi se sto­pio s nje­go­vim am­bi­jen­tom. Na­gla­ša­va da je zi­da­nje te­ra­sa od be­to­na bes­prav­no.
- Di­vlja grad­nja u Sta­rom Ba­ru će vre­me­nom da pre­ra­ste u slu­ča­je­ve ka­kvi su u Ul­ci­nju ili Bu­dvi, ma­da i sa­da ima i go­rih pri­mje­ra di­vlje grad­nje u Sta­rom Ba­ru od te­ra­sa, kao npr. ku­će ko­je su na­pra­vlje­ne uz be­dem – ka­že ar­he­o­log po­zi­va­ju­ći Ko­mu­nal­nu po­li­ci­ju, gra­do­na­čel­ni­ka i pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne da re­a­gu­ju po slo­vu za­ko­na.D.S.


Ne po­štu­ju Upra­vu za za­šti­tu spo­me­ni­ka

Pre­ma ri­je­či­ma Za­gar­ča­ni­na, Upra­va za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re kao naj­va­žni­ji su­bje­kat u za­šti­ti na­šeg kul­tur­nog na­sle­đa, upu­će­na je u ova de­ša­va­nja u Ba­ru.
- Upra­va po pri­go­vo­ri­ma mje­šta­na ša­lje ko­mi­si­ju, i ta ko­mi­si­ja sa­či­nja­va spi­sak svih ne­po­čin­sta­va ko­ja su ura­đe­na spo­me­ni­ku ko­ji je pod za­šti­tom za­ko­na, i na­la­že hit­no ob­u­sta­vlja­nje ra­do­va uz za­klju­čak da in­ter­ven­ci­je za­di­ru u in­te­gri­tet kul­tur­nog do­bra Sta­ri grad Bar i Čar­ši­ja i Pod­gra­đa oko be­de­ma u preč­ni­ku od 300 me­ta­ra, i pod­li­je­žu Za­ko­nu o za­šti­ti kul­turnh do­ba­ra. Ka­ko je u pi­ta­nju iz­grad­nja pri­vre­me­nih obje­ka­ta mon­ta­žnog ka­rak­te­ra Upra­va kon­sta­tu­je da or­gan lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve iz­da­je odo­bre­nja za po­sta­vlja­nje od­no­sno gra­đe­nje istih i da je Or­gan lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve du­žan da se Upra­vi za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra obra­ti za mi­šlje­nje o po­sta­vlja­nju istih, što u pred­met­nom slu­ča­ju ni­je ura­đe­no - ka­že Za­gar­ča­nin.