U okvi­ru Saj­ma knji­ge u Bu­dvi, pred mno­go­broj­nom pu­bli­kom u ha­li Saj­ma, pred­sta­vljen je stva­ra­lač­ki opus spi­sa­te­lji­ce Mi­lan­ke Ara­ni­to­vić Ra­ko­če­vić. O nje­nom stva­ra­la­štvu su go­vo­ri­li knji­žev­nik i pu­bli­ci­sta Bu­do Si­mo­no­vić i knji­žev­ni­ca i pred­sjed­ni­ca Knji­žev­nog klu­ba ,,Mo­re” iz Tiv­ta Mi­li­ca Pa­po­vić. Mi­lan­ka je već du­gi niz go­di­na član ovog knji­žev­nog klu­ba, ko­ji je ujed­no i iz­da­vač nje­na dva ro­ma­na ko­ja su iza­šla iz štam­pe - „Kad za­žmu­riš ni­ko te ne vi­di” i „Pu­caj, pu­če mi du­ša”. Me­di­ja­tor­ka pro­gra­ma bi­la je no­vi­nar­ka te­le­vi­zi­je Bu­dva Ja­sna Be­za­re­vić.
Pred­sjed­ni­ca KK „Mo­re” Mi­li­ca Pa­po­vić se osvr­nu­la na dva po­sljed­nja ro­ma­na ove autor­ke či­ji je iz­da­vač upra­vo knji­žev­ni klub iz Tiv­ta. Ona je za­klju­či­la da su upra­vo ova dva ro­ma­na do­pri­ni­je­la ugle­du ovog klu­ba i na­ja­vi­la pr­mo­ci­ju u Tiv­tu.
- Ni­žu­ći pri­zo­re iz ži­vo­ta po­nu­di­la nam je uni­ver­zal­nu po­ru­ku ka­ko sa­ču­va­ti se­be od se­be, ka­ko nje­no ću­ta­nje ni­je isto što i pu­ka ti­ši­na u ko­joj se či­ta­ju nje­na dje­la. Ti­ši­na pri­ča ne­iz­go­vo­re­no i ne­na­pi­sa­no. Ono što me fa­sci­ni­ra­lo dok sam či­ta­la ove knji­ge bi­la je baš ta ener­gi­ja i uvid u autor­kin kre­a­tiv­ni um, uvid u „avan­tu­re” nje­nog stvar­nog ži­vo­ta i glav­nih li­ko­va nje­nih ro­ma­na. Nje­ni li­ko­vi su su­o­če­ni sa tu­žnim i ne­sreć­nim is­ku­še­nji­ma, čak ro­ma­nu „Kad za­žmu­riš ni­ko te ne vi­di” autor­ka je, na ža­lost, „za­žmu­ri­la”, ste­gla sr­ce i ogo­lje­la svo­ju vla­sti­tu sud­bi­nu, sve do de­ta­lja i te­ških isti­na. I po­red sve­ga, se­be još je vi­še za­vo­lje­la, po­sta­la se­bi uzor za či­sto­tu, ple­me­ni­tost, na­pre­dak i li­je­če­nje sr­ca bez ob­zi­ra na le­pe­zu de­ta­lja od ko­jih se di­že ko­sa na gla­vi. Ni je­dan pri­mjer iz ove knji­ge ne osta­vlja či­ta­o­ca rav­no­du­šnim - na­pro­tiv, on mu po­bu­đu­je naj­ple­me­ni­ti­ja čuv­stva i ozbilj­nu za­mi­šlje­nost. Nje­ne knji­ge pla­še i ujed­no da­ju na­du. Na nje­nim stra­ni­ca­ma leb­di vr­li­na. Nje­ne re­do­ve is­pi­su­je hra­brost, a sa­dr­žaj im je mu­drost – na­gla­si­la je Pa­po­vić.
Autor­ka je po­zdra­vi­la po­sje­ti­o­ce, za­hva­li­la se or­ga­ni­za­to­ru i pro­či­ta­la par od­lo­ma­ka iz ro­ma­na ,,Pu­caj, pu­če mi du­ša” kao i sti­hve pje­sme „Pje­smu ti du­gu­jem”, ko­ja je ušla u fi­nal­ni iz­bor po­et­ske ma­ni­fe­sta­ci­je „Ko­kin­ski mu­gri” dru­štva pi­sa­ca iz Ku­ma­no­va.
- Vo­lim svoj ži­vot­ni put, za­to po­ne­kad ho­dam bo­sa po nje­go­vim sta­rim, blat­nja­vim kal­dr­ma­ma, pre­la­zim taj dio pu­ta i za­ko­ra­čim na bli­sta­vi mer­mer u ko­jem vi­dim od­sjaj svog osmi­je­ha – ka­za­la je MI­lan­ka Ara­ni­to­vić Ra­ko­če­vić..
Iz­me­đu umjet­no­sti i ži­vo­ta ova autor­ka je us­po­sta­vi­la mno­ge ta­na­ne, ali zna­čaj­ne ve­ze što na nov na­čin osvje­tlja­va­ju i ona tam­na i tu­rob­na me­sta iz bi­o­gra­fi­je, nje kao pi­sca, kao i skri­ve­na zna­ce­nja nje­ne li­te­ra­tu­re, ko­ja osta­je da se pro­tu­ma­či.
M.PA­PO­VIĆ


Je­din­stve­no žen­sko pe­ro

Re­ce­zent oba ova ro­ma­na Bu­do Si­mo­no­vić pod­sje­tio se vre­me­na ka­da je Mi­lan­ka po­če­la da pi­še u Dnev­nim no­vi­na­ma „Dan”, o svom pr­vom su­sre­tu sa ovom autor­kom kao i nje­nim spi­sa­telj­skim opu­som, ko­ji se od­li­ku­je fi­li­gran­skom vje­šti­nom pri­po­vi­je­da­nja.
- Po­če­tak i stva­ra­lač­ki put Mi­lan­ke Ara­ni­to­vić Ra­ko­če­vić je bio je­din­stven, ne­u­o­bi­ča­jen i po­se­ban. Ona je na spe­ci­fi­čan na­čin iz­ra­sta­la i sa­zri­je­va­la u jed­nu neo­bič­nu, po mno­go če­mu po­seb­nu knji­žev­ni­cu i s pra­vom se mo­že re­ći da je da­nas pot­pu­no zre­lo, no­do­sad neo­bja­vlji­va­no, žen­sko knji­žev­no pe­ro u Cr­noj Go­ri. Sva tri do­sa­da­šnja nje­na ro­ma­na su ma­la re­mek-dje­la ko­je od­li­ku­je uni­ver­zal­na po­ru­ka pro­tiv na­si­lja, ra­ta i ljud­skog stra­da­nja. Sva tri dje­la, uz ma­lu ko­rek­ci­ju i pri­la­go­dlji­vost ve­li­kom plat­nu mo­gu po­slu­ži­ti kao sa­vr­šen sce­na­rio za ve­li­ka film­ska ostva­re­nja - ka­zao je Si­mo­no­vić.