Pred­sta­va „Taj­na su­per bla­ga” Po­zo­ri­štan­ca „Puž” u svom pre­po­zna­tlji­vom, od­nje­go­va­nom ma­ni­ru, kroz niz ve­se­lih pe­ri­pe­ti­ja, ži­va­han mi­zan­scen i ak­tiv­no uče­šće ma­li­ša­na i ove go­di­ne je na Ljet­njoj po­zor­ni­ci u Ko­to­ru, da­la po­se­ban šarm fe­sti­va­lu. Smi­je­šna i emo­tiv­na pred­sta­va, iza na­iz­gled po­vr­šnih bur­le­ski, ot­kri­va da ima du­bo­ku po­ru­ku. A dje­ca to shva­ta­ju, jer kroz smi­jeh je naj­lak­še pri­hva­ti­ti pra­ve vri­jed­no­sti. Sed­mo­go­di­šnja Te­o­do­ra, pe­to­go­di­šnji Og­njen i nji­ho­va maj­ka Mi­ra, po­ri­je­klom iz Čač­ka, a sa­da ži­te­lji Vis­ba­de­na, ka­žu da je pred­sta­va li­je­pa, da su to i oče­ki­va­li, te da su za­to i do­šli. Jo­va­na Ra­čić i Mi­li­ca Po­po­vić, od­ra­sle su uz pred­sta­ve „Pu­ža”, te ni ovo­ga pu­ta ni­su pro­pu­sti­le pri­li­ku da uži­va­ju u „pu­žev­skom” ve­se­lju, u „za­kli­nja­nju” da će bi­ti uz do­bro i po­mo­ći glav­nim ju­na­ci­ma da po­bi­je­de zlo.
- Čim su ču­li da igra „Puž” i re­kli: „Ide­mo!”, ovo je po­zo­ri­šte si­no­nim kva­li­te­ta. Naj­vi­še nam se do­pa­da što Po­zo­ri­štan­ce uvi­jek ima do­bru po­ru­ku za dje­cu. Ve­če­ras je to da su zna­nje i knji­ga naj­ve­će bla­go, ka­že ma­ma Ta­tja­na Mi­lje­no­vić, ko­ja je pred­sta­vu is­pra­ti­la sa 11-go­di­šnjom kćer­kom Anjom i še­sto­go­di­šnjim si­nom Ste­fa­nom. Ona „slu­čaj­na” gre­ški­ca u štam­pi, zbog ko­je se lju­di umje­sto na oglas za audi­ci­ju, ja­vlja­ju za eks­pe­di­ci­ju u po­tra­zi za bla­gom, te ka­da je Bran­ko za­mo­lio dje­cu da na nje­gov znak uz­vi­ku­ju „Ba“ ili „Bu“, ka­ko bi upla­ši­li po­ten­ci­jal­ne kan­di­da­te-kon­ku­ren­te, de­ta­lji su ko­ji se naj­vi­še svi­đa­ju Mi­le­ni Dra­ško­vić i An­đe­li Đu­ra­še­vić, 11-go­di­šnjim dru­ga­ri­ca­ma, ko­je su odu­še­vlje­ne po­en­tom da je knji­ga naj­ve­će bla­go.
Po tek­stu Bran­ka Mi­li­će­vi­ća-Koc­ki­ce, ko­ji je i sam igrao u pred­sta­vi (sa­mo­ga se­be), re­ži­ju je pot­pi­sa­la Slo­bo­dan­ka Ca­ca Alek­sić, nje­go­va su­pru­ga. Ka­že da su pr­vo­bit­no za Ko­tor­ski fe­sti­val pri­ja­vi­li pred­sta­vu „Zlat­na tor­ta za zlat­nu prin­ce­zu“, na tekst en­gle­ske re­di­telj­ke Alek­san­dre Dej­vis po mo­ti­vi­ma Šer­lo­ka Hol­msa, ali su zbog za­u­ze­to­sti glu­ma­ca, ko­ji ni­su mo­gli da na sce­nu iza­đu 10. ju­la, ka­ko je tra­ži­la di­rek­ci­ja Fe­sti­va­la, od­u­sta­li od nje, te da na sce­nu iza­đu sa „Taj­nom su­per bla­ga“. Ma­što­vi­tu sce­no­gra­fi­ju osmi­sli­la je Kri­sti­na Vu­jo­vić, ko­sti­me ura­di­la Ne­ve­na Mi­lo­va­no­vić, a mu­zi­ku kre­i­ra­li Bo­ži­dar Ob­ra­di­no­vić i Zla­tan Be­lić. Pred pu­bli­kom ko­ja je is­pu­ni­la po­zor­ni­cu pod ve­drim ne­bom, po­red Bran­ka, na­stu­pi­li su So­fi­ja Ju­ri­čan, Mi­lan Ču­či­lo­vić, Igor Dam­nja­no­vić, Mi­haj­lo Jo­va­no­vić i Pre­drag Fi­li­po­vić, ko­ji su za „okru­glim sto­lom“ od­go­va­ra­li na niz pi­ta­nja dje­ce – čla­no­va ži­ri­ja. Zbog ogra­ni­če­nih uslo­va ove po­zor­ni­ce, glum­ci ni­su mo­gli da iz­ve­du ne­ke „le­te­će“ i „ro­ni­lač­ke“ sce­ne, ali je ipak sve od­lič­no uspje­lo.
- Na osno­vu lju­ba­vi ko­ja po­sto­ji iz­me­đu pu­bli­ke u Ko­to­ru i nas u Po­zo­ri­štan­ce­tu u Be­o­gra­du, stal­ne raz­mje­ne do­brih vi­bra­ci­ja, uspje­li smo da na­pu­ni­mo po­zor­ni­cu. Kad sam shva­ti­la da se iste ve­če­ri odr­ža­va fi­na­le Evrop­skog pr­ven­stva u fud­ba­lu, mi­sli­la sam da će gle­da­li­šte bi­ti pra­zno, a mi smo bi­li naj­pu­ni­ji do­sad. Ni­smo na­stu­pa­li pro­šle go­di­ne, pa su se dje­ca ma­lo uže­lje­la, to je div­no, ova pu­bli­ka je fan­ta­stič­na, ka­že re­di­telj­ka. Na pi­ta­nje da li se spre­ma za „na­ci­o­nal­nu pen­zi­ju“, što je u jed­nom tre­nut­ku po­me­nuo i u pred­sta­vi, Bran­ko Koc­ki­ca od­go­va­ra da je to bi­la za­fr­kan­ci­ja „na ra­čun Ta­se, ko­ji je htio da uki­ne na­ci­o­nal­ne pen­zi­je“, jer se ta­kve ša­le u „Pu­žu“ uvi­jek pra­ve „fa­zo­ni za od­ra­sle“.
- U Be­o­gra­du je to za­ni­mlji­vo, da li će Bran­ko uop­šte oti­ći u pen­zi­ju ili ne, ne do­bi­ju svi na­ci­o­nal­nu pen­zi­ju. Ne, ja ne­ću ići u pen­zi­ju, jer ću pra­vo iz po­zo­ri­šta da odem u Raj, ka­zao je u ša­li za „Dan”.
M.D.P.