M
u­zi­čar ko­ji je svo­jom sil­nom po­zi­tiv­nom ener­gi­jom, ali i si­gur­no­šću - ko­ja mo­že pro­is­te­ći sa­mo iz ve­li­kog umi­je­ća i vla­da­nja onim či­me se ba­vi­te, kao i zna­nja, ali i du­ge kon­cert­ne prak­se, jed­no­stav­no re­če­no „la­ko ku­pio” cr­no­gor­sku pu­bli­ku je­ste bub­njar i per­ku­si­o­ni­sta Ro­bert Bo­bi Sa­na­bri­ja. Uči­nio je to ne­dav­no na kon­cer­tu u Pod­go­ri­ci, a pret­hod­no i na Sve­tom Ste­fa­nu. Oba kon­cer­ta odr­ža­na su u sklo­pu pr­vog cr­no­gor­skog iz­da­nja Fe­sti­va­la „Ma­de in New York Jazz”. Sa­na­bri­ja, ko­ji je di­plo­mi­rao na Ber­kli­ju pri­je sko­ro če­ti­ri de­ce­ni­je, ni­je sa­mo per­for­mer, već i kom­po­zi­tor, aran­žer, pe­da­gog, na­gra­đi­va­ni mu­zi­čar, pro­du­cent, kri­ti­čar, i, oči­gled­no, ne­ko ko je sav svoj ži­vot po­sve­tio mu­zi­ci. I to ne bi­lo ka­kvoj, već dže­zu, ko­ji u in­ter­vjuu za „Dan” opi­su­je kao mu­zi­ku ko­ja je isto­vre­me­no in­te­lek­tu­al­na ko­li­ko i stra­stve­na.
●Što je pre­sud­no za do­brog bub­nja­ra i per­ku­si­o­ni­stu? Da li je to za­i­sta onaj osnov­ni ri­tam - ri­tam sr­ca? Da li se u stva­ri nji­me ru­ko­vo­di­te u dže­zu?
- Bub­njar je naj­va­žni­ja oso­ba u džez ben­du, on je te­melj. Mo­žeš ima­ti mi­di­o­ko ili „osi­ro­ma­še­nu” ver­zi­ju ben­da, ali ako imaš do­brog bub­nja­ra, sve će sje­sti na svo­je mje­sto. No, mo­žeš ima­ti i naj­bo­lji i naj­ve­ći bend na svi­je­tu, ali ako ne­maš do­brog bub­nja­ra, za­bo­ra­vi, bend ne­će zvu­ča­ti do­bro. Zna­či, bub­njar je ve­o­ma va­žan.
● Ka­ko gra­di­te Va­še rit­mo­ve, dr­ži­te li se uobi­ča­je­nih rit­mo­va dže­za?
- Kom­po­zi­ci­ja sa­ma po se­bi vam go­vo­ri ko­ji ri­tam će­te upo­tri­je­bi­ti. U ovom ben­du je su­per jer se ko­ri­sti­mo raz­li­či­tim va­ri­ja­ci­ja­ma rim­to­va, od dže­za, fan­ka, la­ti­no, afro-ku­ban­skih, rok, itd... rit­mo­va. Vo­lim ka­da mo­gu da is­ko­ri­stim sve vr­ste rit­mo­va.
● Da li ste ne­ka­da svi­ra­li ne­ke bal­kan­ske rit­mo­ve?
- Naj­bli­že to­me bi­lo je ka­da sam u Nju­jor­ku svi­rao grč­ku mu­zi­ku. Me­đu­tim, mo­gu da ka­žem da je mu­zi­ka Bal­ka­na fa­sci­nant­na, jer ima­te dru­ga­či­ju me­tri­ku, ko­ja se ne mo­že če­sto ču­ti u SAD. Je­dan od­li­čan džez mu­zi­čar Mil­čo Le­vi­jev, upo­znao me je sa tim rit­mo­vi­ma. On je fa­sci­nan­tan mu­zi­čar. I, mi­slim da je bu­duć­nost dže­za upra­vo u tim raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma, spa­ja­nju kul­tur­nih na­slje­đa iz ci­je­log svi­je­ta.
● Da li je slo­bo­da još uvi­jek naj­va­žni­ja stvar u dže­zu, a s ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da da­nas po­sto­je džez aka­de­mi­je, ko­je mo­gu do­ve­sti i do ne­ke vr­ste uka­lu­plji­va­nja, pa čak i gu­blje­nja im­pro­vi­za­tor­ske slo­bo­de?
- Ve­li­ka stvar kod dže­za, i bit­na, je­ste u stva­ri slo­bo­da lič­no­sti, da se iz­ra­zi­te na de­mo­krat­ski na­čin, ali na de­mo­krat­ski na­čin, od­no­sno da ste svje­sni da svi­ra­te sa ben­dom, gdje sva­ki član ima ista pra­va. Mi­slim da je i da­lje naj­a­trak­tiv­ni­ja stvar kod dže­za, naj­pri­ma­mlji­vi­ja da je to još uvi­jek ve­o­ma in­spi­ra­tiv­na mu­zi­ka, in­te­lek­tu­al­na, a pri­tom isto­vre­me­no i ve­o­ma stra­stve­na, osje­ćaj­na na je­dan or­gan­ski na­čin. I to je vr­lo pri­ma­mlji­vo ne sa­mo za mu­zi­ča­re, već i za pu­bli­ku. Sjaj­na je stvar kod dže­za što je to je­di­na umjet­nost, je­di­na mu­zi­ka ko­ja mo­že „ras­cjep­ka­ti” sva­ku dru­gu for­mu, i opet je sklo­pi­ti i in­kor­po­ri­ra­ti u se­be, na ne­ki na­čin re­in­te­gri­sa­ti, i pri­tom je mu­zi­čar do­bio pri­li­ku da stvo­ri svo­ju no­vu pri­ču. Ž.J.


Po­no­san što je „Nju­jo­ri­ka­nac”

●Da li je i ko­li­ko na Vaš do­ži­vljaj mu­zi­ke uti­ca­lo Va­še na­sli­je­đe, od­no­sno la­ti­no­a­me­rič­ko po­ri­je­klo?
- Mo­ji ro­di­te­lji su iz Por­to­ri­ka, zna­či sa Ka­ri­ba, a ja sam ro­đen i od­ra­stao u Ju­žnom Bronk­su, u Nju­jor­ku i nas su zva­li „Nju­jo­ri­kan­si”. Na­rav­no da je to dio mog na­sli­je­đa, i za­to ko­ri­stim va­ri­ja­ci­je raz­li­či­tih rim­to­va, mam­ba, ča-ča-ča, son­go, ne­kih ku­ban­skih, ne­kih por­to­ri­kan­skih kao što je bom­bo, ju­ba, kao i fan­ka... Ina­če, vo­lim ova­kve pri­li­ke kao što je ovo go­sto­va­nje u Cr­noj Go­ri, ka­da ima­te mo­guć­nost da se upo­zna­te i s ta­len­ti­ma i da stvo­ri­te no­va mu­zič­ka i lič­na pri­ja­telj­stva.