Cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star iz­vo­đe­njem Mo­car­to­ve uver­ti­re „Di­on Žu­an” i Kon­cert­nom sim­fo­ni­jom u es-du­ru, te Mu­zi­kom za ži­ča­ne in­stru­men­te, uda­ralj­ke i če­le­stu Be­le Bar­to­ka još jed­nom se ove se­zo­ne pred­sta­vio pod­go­rič­koj pu­bli­ci. No, ovaj kon­cert će se pam­ti­ti po pr­vom na­stu­pu du­vač­kog kvar­te­ta ko­jeg či­ne mu­zi­ča­ri iz re­do­va Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra: hor­nist­ki­nja Ana Abra­mo­vić, obo­ist­ki­nja Na­di­ca Ri­stić, kla­ri­ne­ti­sta Pe­tar Ga­rić i fa­go­ti­sta An­to­nio Na­sev­ski.
Nji­ho­vo za­jed­nič­ko mu­zi­ci­ra­nje je pro­te­klo na obo­stra­nu ra­dost njih i pu­bli­ke, ko­ja je sa uži­va­njem is­pra­ti­la ovaj no­vi kvar­tet ko­ji bi tre­ba­lo, ka­ko su na­ja­vi­li mu­zi­ča­ri, če­šće da pro­mo­vi­šu kla­sič­nu mu­zi­ku na­pi­sa­nu za du­vač­ke in­stru­men­te.
Hor­nist­ki­nja Ana Abra­mo­vić ni­je pr­vi put na­stu­pi­la so­lo sa Cr­no­gor­skim sim­fo­nij­skim or­ke­strom, ali ovo je, ka­ko je re­kla, pr­vo pra­vo pred­sta­vlja­nje.
– Ri­je­či­ma se ne mo­že opi­sa­ti što sve nu­di ta­kva mu­zi­ka. Uži­va­li smo od sa­mog po­čet­ka, od pr­ve pro­be. Ima­li smo ve­li­ku po­moć or­ke­stra i ma­e­stra Gri­go­ri­ja Kra­ska. Ka­da svi­ra­te sa mu­zi­ča­ri­ma ka­kvi su Na­di­ca, Pe­tar i An­to­nio on­da je to za­i­sta uži­va­nje. Mo­že­te se sa­mo nad­gra­di­ti. To smo, či­ni mi se, i po­sti­gli – ka­za­la je Abra­mo­vi­će­va.
Mo­car­to­vo dje­lo ko­je je no­vi kvar­tet iza­brao za svo­ju pre­mi­je­ru je sa­vr­še­no, sma­tra Na­di­ca Ri­stić, od 3. mar­ta čla­ni­ca Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra. Kon­cert­na sim­fo­ni­ja je za­htjev­no, ali pre­li­je­po dje­lo. Nu­di pr­vi stav, ko­ji je le­pr­šav, dru­gi - sa­vr­še­ni sklop har­mo­ni­ja, a on­da i tre­ći stav, ko­ji je na­ma mu­zi­ča­ri­ma broj­nim va­ri­ja­ci­ja­ma pru­žio mo­guć­nost da po­ka­že­mo svo­je teh­nič­ke spo­sob­no­sti.
– Ova­kvo dje­lo ka­kvo smo ve­če­ras iz­ve­li je po­seb­no, za­to što ima­te i ka­mer­ni sa­stav i ci­je­li or­ke­star na jed­nom mje­stu. To je sim­bi­o­za ove dvi­je lju­ba­vi. Po­seb­no ka­da svi­ra­te sa lju­di­ma ko­ji svo­jom ener­gi­jom uti­ču da ne­što po­sta­ne bo­lje i još ljep­še. Na­dam se da ovaj no­vo­for­mi­ra­ni kvar­tet ne­će sta­ti na pr­vom kon­cer­tu već da nas če­ka još na­stu­pa. Ta­ko da mo­že­mo re­ći da se ro­dio kvar­tet – ka­za­la je ona.
Kla­ri­ne­ti­sta Pe­tar Ga­rić sa naj­du­žim sta­žom u or­ke­stu, pod­sje­ća da je Mo­car­to­vu kom­po­zi­ci­ju iz­vo­dio u dru­gom sa­sta­vu i pri­je dvi­je go­di­ne, no, da je ovim iz­vo­đe­njem „vi­še za­do­vo­ljan”. On sam bio je opu­šte­ni­ji, jer „uvi­jek je do­bro da se ne­što svi­ra vi­še pu­ta”.
– Na­ma je sko­ro sva­ki kon­cer­ti pre­mi­je­ran, pa je fan­ta­stič­no ka­da se ne­što po­no­vi. Ka­da je u pi­ta­nju kvar­tet naj­va­žni­je je da se na taj na­čin pro­mo­vi­šu du­vač­ki in­stru­men­ti. Već go­di­na­ma po­ku­ša­va­mo da ofor­mi­mo du­vač­ki an­sambl, ko­ji bi funk­ci­o­ni­sao pa­ra­lel­no sa or­ke­strom. Ni­je­smo uspje­li do­sad zbog pro­mje­na u sa­sta­vu du­vač­ke sek­ci­je sim­fo­nij­skog or­ke­stra. Sad ko­nač­no ima­mo „kvo­rum” da se ma­lo ozbilj­ni­je po­za­ba­vi­mo ti­me. Ve­o­ma je va­žno, jer kod nas du­vač­ki an­sam­bli ni­su za­stu­plje­ni – ob­ja­snio je Ga­rić.
Naj­mla­đi član tek usta­no­vlje­nog kvar­te­ta, fa­go­ti­sta An­to­nio Na­sev­ski, ko­ji je u re­do­vi­ma Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra ne­pu­nih go­di­nu i po da­na, is­ta­kao je da at­mos­fe­ra u or­ke­stru ne bi mo­gla bi­ti bo­lja. Pri­želj­ku­je što vi­še na­stu­pa, pa ga pla­no­vi ko­le­ga iz du­vač­kog kvar­te­ta ve­o­ma ra­du­ju.
Če­le­stu je svi­ra­la u so­lo di­o­ni­ci Ni­na Pe­ro­vić, kom­po­zi­tor­ka, a za kla­vi­rom je bio Alek­sej Mol­ča­nov.
Kon­cert­na se­zo­na Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra u Pod­go­ri­ci na­sta­vlja se za 28 da­na, ka­da će u dvo­ra­ni CNP-a na­stu­pi­ti sa po­zna­tim ru­skim pi­ja­ni­stom Fi­li­pom Ka­pa­čev­skim.
S.Ć.