Ma­ni­rom naj­bo­ljih dje­la fran­cu­skog im­pre­si­o­ni­zma po­čeo je dru­gi dio kon­cert­nog ci­klu­sa „Kom­po­zi­tor­ke iz sjen­ke” u Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­nom cen­tru „Bu­do To­mo­vić”. Ta­ko je ma­lo­broj­na pu­bli­ka u ve­li­koj sa­li KIC-a, na kon­cer­tu odr­ža­nom na Me­đu­na­rod­ni dan že­na, 8. mart, ču­la pi­ja­ni­stu Bo­ja­na Mar­ti­no­vi­ća ko­ji je iz­veo De­ux pi­e­ces: Larg­her­ro et Val­se len­te fran­cu­ske kom­po­zi­tor­ke Žer­men Ta­lja­fer (1892-1983), a za­tim je u du­e­tu sa vi­o­lon­če­li­stom Alek­san­drom Lat­ko­vi­ćem iz­veo Tro­is pi­e­ces Na­đe Bu­lan­žer (1887- 1979). Na­kon to­ga su vi­o­li­ni­sta Mar­ko Si­mo­vić i obo­ist­ki­nja Na­di­ca Ri­stić iz­ve­li ko­mad Iva­ne Ste­fa­no­vić „Or­di­nary Con­ver­sa­tion”. Dje­lo sa­da već le­gen­dar­ne kom­po­zi­tor­ke Lju­bi­ce Ma­rić (1909-2003) „Tor­zo” iz­veo je Trio Lu­mi­nis ko­ji či­ne pi­ja­nist­ki­nja i kom­po­zi­tor­ka Ta­tja­na Pre­le­vić, vi­o­li­ni­sta Mar­ko Si­mo­vić i vi­o­lon­če­li­sta Vla­di­mir Drob­njak. „In Cro­ce”, dje­lo ru­ske kom­po­zi­tor­ke So­fi­je Gu­baj­du­li­ne, iz­ve­li su vi­o­lon­če­li­sta Lat­ko­vić i har­mo­ni­kaš Bo­ban Bje­lić. Ovaj du­et svi­rao je i na­red­nu kom­po­zi­ci­ju „Duoj” Ta­tja­ne Pre­le­vić. Po­tom se Pre­le­vi­će­va pred­sta­vi­la kao so­list­ki­nja i iz­ve­la ko­mad Bet­si Žo­las „Post­lu­de”. Na kra­ju ove ve­če­ri ko­ju je obi­lje­ži­la i či­nje­ni­ca da su svi ko­ma­di, iz­u­zev dje­la Gu­baj­du­li­ne, cr­no­gor­ske pre­mi­je­re, pu­bli­ka je ču­la „Ori­ons Belt” - I stav „Min­ta­ka”, III stav „Al­ni­tak” Ni­kol Čem­br­len. Dje­lo je iz­veo trio fla­u­ta - Ža­na Le­kić, Mi­le­na Ko­na­tar i Je­le­na Stru­njaš.
Da­nas ne po­sto­je pre­pre­ke kao ne­ka­da da bi se že­ne ba­vi­le bi­lo ko­jom umjet­no­šću, ka­že Ta­tja­na Pre­le­vić ko­ja se na ovom kon­cer­tu pred­sta­vi­la u tro­stru­koj ulo­zi, kao iz­vo­đač so­li­sta, član ka­me­r­nog sa­sta­va i kao kom­po­zi­tor­ka.
- Bor­ba za rav­no­prav­nost že­na je ma­lo du­že tra­ja­la, to ne mo­že­mo po­re­ći. Pre­pre­ka ko­ja se da­nas mo­žda ipak ja­vlja naj­če­šće je ve­za­na za or­ga­ni­za­ci­ju po­sla ako že­na po­že­li po­red sve­ga da ima i po­ro­di­cu, dje­cu. To vi­dim na svom pri­mje­ru, že­na ko­ja je i maj­ka, ro­di­telj, na­ro­či­to ka­da su dje­ca ma­la ima broj­ne oba­ve­ze. Me­đu­tim, dru­ge pre­pre­ke ne po­sto­je, i ja ih ne osje­ćam. A ako i po­sto­je ne­ke pred­ra­su­de, one su sve be­zna­čaj­ni­je - ka­že Pre­le­vi­će­va.
Na pi­ta­nje da li dje­la kom­po­zi­tor­ki te­že do­la­ze do sce­ne, umjet­ni­ca od­go­va­ra da jed­no od mo­gu­ćih rje­še­nja to­ga pro­ble­ma je­ste da že­na bu­de isto­vre­me­no i iz­vo­đač, pre­zen­tu­ju­ći svo­ja i dje­la svo­jih ko­le­ga, da se vi­še uklju­ču­ju u sce­nu.
– Na­rav­no, to zah­ti­je­va i mno­go vre­me­na i mno­go ener­gi­je. I mo­žda se ta­da ja­vlja­ju ti pro­ble­mi da že­na ve­za­na za dje­cu i fa­mi­li­ju jed­no­stav­no od­u­sta­je. Ne­ma pot­pu­nog ob­ja­šnje­nja ni­ti ne­ke for­mu­le, a za se­be mo­gu re­ći da ni­sam ta­ko ne­što osje­ti­la ni od ko­le­ga ni od dru­štva - ka­že kom­po­zi­tor­ka i pi­ja­nist­ki­nja.
Ka­ko do­da­je, iako je že­na kom­po­zi­tor­ki ma­nje, u Evro­pi su stva­ri ipak ma­lo dru­ga­či­je po­sta­vlje­ne.
- Re­ci­mo, pret­pro­šle go­di­ne, ka­da se pro­sla­vljao 80. ro­đen­dan Gu­baj­du­li­ne, to je u Ha­no­ve­ru bio je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih kon­ce­ra­ta, gdje su nje­na dje­la di­ri­go­va­li naj­zna­čaj­ni­ji sa­vre­me­ni di­ri­gen­ti i svi­ra­li naj­po­zna­ti­ji so­li­sti, što zna­či sa­mo da je ona do­bi­la ap­so­lut­no pri­zna­nje. Na­rav­no, ući će kom­po­zi­tor­ke u isto­ri­ju, ali tre­ba ma­lo vre­me­na - ka­že Pre­le­vi­će­va.
Ka­ko je ve­ćim di­je­lom nje­na ka­ri­je­ra ve­za­na za ino­stran­stvo, za­ni­ma­lo nas je ho­će li ov­da­šnja pu­bli­ka usko­ro ču­ti i ne­ki kon­cert ve­zan sa­mo za nje­na dje­la.
- Mi­slim da je mno­go va­žni­je da se no­va mu­zi­ka do­ve­de u Cr­nu Go­ru, da se po­dr­že mla­di lju­di, da do­bi­je­mo pra­vu kon­cert­nu sa­lu, li­te­ra­tu­ru o no­voj mu­zi­ci, fe­sti­va­le za no­vu mu­zi­ku. Sve to je vr­lo bit­no. Jer, ono što se ču­je u Cr­noj Go­ri je do­sta oda­lje­no od no­vog je­zi­ka ko­ji je već za­stu­pljen u Evro­pi. Ovo što smo ču­li ve­če­ras je je­dan pre­sjek to­ga, i mi­slim da je od­lič­no što je Ma­ja Po­po­vić to or­ga­ni­zo­va­la. Ali, za raz­voj jed­ne mu­zič­ke sce­ne, mu­zič­ke tra­i­di­ci­je, po­treb­no je vri­je­me. I tu se na­la­zi od­go­vor­nost nas mu­zi­ča­ra i kom­po­zi­to­ra, da is­tra­je­mo u to­me, i že­na i mu­ška­ra­ca, i da po­mog­ne­mo mla­di­ma - is­ti­če Pre­le­vi­će­va.
Ž.J.


Po­i­gra­va­nje fol­klo­rom

U dje­lu „Duoj”, ko­je su pre­mi­jer­no iz­ve­li pri­je 15-ak go­di­na Es­bet Mo­zes i Kse­ni­ja Jan­ko­vić, a prek­si­noć pr­vi put u Cr­noj Go­ri, Pre­le­vi­će­va se po­i­gra­la fol­klo­rom. Na­i­me, dok je Lat­ko­vić iz­vo­dio osnov­nu me­lo­di­ju, do­tle je Bje­lić, ko­ji je sje­dio iza nje­ga, „dr­žao ton”, i uz­vi­ki­vao „oj”, ko­jim če­sto po­či­nju i za­vr­ša­va­ju na­rod­ne pje­sme, iz­vo­de­ći i po­kret ru­kom, ko­ji je aso­ci­rao na oro.
- Za me­ne je ova kom­po­zi­ci­ja vi­še re­flek­si­ja na naš fol­klor, i jed­nu igrač­ku ge­stu. Ovo se mo­že ra­zu­mje­ti i kao kom­po­zi­ci­ja za dva igra­ča. Za­to su i na sce­ni iz­vo­đa­či po­mje­re­ni. To je je­dan vr­lo ap­stra­ho­van fol­klor­ni po­kret - ka­že Pre­le­vi­će­va.