Sve če­šće smo svje­do­ci da pred­stav­ni­ci tu­ži­la­štva ima­ju dvo­stru­ke ar­ši­ne ka­da su u pi­ta­nju spo­ra­zu­mi o pri­zna­nju kri­vi­ce za one ko­ji su po­či­ni­li te­ška kri­vič­na dje­la. Tu­ži­o­ci su pri­sta­ja­li da se sa op­tu­že­ni­ma za me­đu­na­rod­nu tr­go­vi­nu nar­ko­ti­ci­ma na­go­de za go­di­nu za­tvo­ra, dok su, s dru­ge stra­ne, za šverc ma­nje ko­li­či­ne nar­ko­ti­ka, skla­pa­li spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce na dvi­je ili vi­še go­di­na ro­bi­je. Po­sled­nji u ni­zu slu­ča­je­va je i pri­mjer al­ban­skog dr­ža­vlja­ni­na Igo­ra Kr­sto­vi­ća (46), ko­ji se te­re­tio za šverc 60 ki­lo­gra­ma skan­ka, a ko­ji se sa tu­ži­o­ci­ma na­go­dio da od­le­ži dvi­je go­di­ne. Sa­mo par mje­se­ci ra­ni­je tu­ži­la­štvo se na­go­di­lo sa Ma­ljo­tom Đu­ra­še­vi­ćem, vi­še­stru­kim po­vrat­ni­kom, da od­le­ži go­di­nu za­tvo­ra zbog sum­nje da je član me­đu­na­rod­ne kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ja je šver­co­va­la zna­čaj­ne ko­li­či­ne nar­ko­ti­ka u Hr­vat­sku.
Pod­sje­ća­nja ra­di, tu­ži­la­štvo se na­go­di­lo sa Mi­lo­šem Ma­ro­vi­ćem da ro­bi­ja go­di­nu da­na, a nje­gov stric Dra­gan pet mje­se­ci ma­nje. Pra­vo­sna­žnom od­lu­kom ob­u­hva­ćen je i iz­vr­šni di­rek­tor kom­pa­ni­je Ko­pi­rajt Alek­san­dar Ar­men­ko, ko­ji je osu­đen na šest mje­se­ci za­tvo­ra. Oni su se te­re­ti­li zbog kri­vič­nog dje­la zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja.
Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci usvo­jio je spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce ko­ji je ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik Dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra Sve­to­zar Ma­ro­vić do­go­vo­rio s tu­ži­la­štvom. Ma­ro­vić je pri­stao na za­tvor­sku ka­znu od 52 mje­se­ca zbog pro­du­že­nog kri­vič­nog dje­la zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pu­tem pod­stre­ka­va­nja, iz­vr­še­nog na or­ga­ni­zo­van na­čin i pro­du­že­nog kri­vič­nog dje­la pre­va­ra, iz­vr­še­nog na or­ga­ni­zo­van na­čin.
Advo­kat Zo­ran Pi­pe­ro­vić sma­tra da je kod spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce mno­go to­ga, na­rod­ski re­če­no, u igri.
– Mo­žda se jav­no­sti i či­ni da po­sto­je dvo­stru­ki ar­ši­ni, ali se te­ško mo­že go­vo­ri­ti o to­me i ja ne is­klju­ču­jem mo­guć­nost da ima i to­ga. Sva­kom kri­vič­nom dje­lu pret­ho­di ži­vot­ni do­ga­đaj ko­ji u mno­go če­mu mo­že da bu­de raz­li­čit, od mi­li­on dru­gih iz ko­jih je pro­iz­i­šlo ne­ko kri­vič­no dje­lo. Kao i sva­ki spo­ra­zum, što go­vo­ri i sa­ma ri­ječ, i spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce mo­že da bu­de vr­lo za­vi­san od umje­šno­sti onih ko­ji se spo­ra­zu­mi­je­va­ju. I za­ko­no­da­vac pred­vi­đa da stran­ke i bra­ni­lac mo­gu pre­go­va­ra­ti o uslo­vi­ma pri­zna­nja kri­vi­ce za kri­vič­no dje­lo – ka­že Pi­pe­ro­vić.
Sam ter­min pre­go­va­ra­ti lo­gič­no pod­ra­zu­mi­je­va, do­da­je on, da tu ima, što bi se re­klo, me­đu­sob­nog po­pu­šta­nja.
– Sve stran­ke zna­ju da je u ko­nač­nom sud taj ko­ji spo­ra­zum mo­že usvo­ji­ti, od­bi­ti ili od­ba­ci­ti, što se do­du­še ri­jet­ko de­ša­va. Sva­ki pred­met je in­di­vi­du­a­lan, i tu je, po me­ni, jed­na stvar mo­žda od­lu­ču­ju­ća, a ko­ja če­sto bu­ni jav­nost. Jav­nost se s pra­vom pi­ta za­što ne­ko za po­či­nje­no dje­lo u spo­ra­zu­mu do­bi­je pet go­di­na, a za isto dje­lo re­ci­mo, u dru­gom slu­ča­ju, dvi­je go­di­ne. Ima mo­me­na­ta ka­da ni tu­ži­lac ni­je si­gu­ran da li će mu pro­ći op­tu­žni­ca pa bi po­pu­šta­njem htio spo­ra­zum, a ima mo­me­na­ta ka­da od­bra­na u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma pri­hva­ta i ta­kav spo­ra­zum, ne­si­gur­na u to da li ono što pi­še u spi­si­ma mo­že da is­tr­pi do­ka­zni po­stu­pak pred su­dom – po­ja­šnja­va Pi­pe­ro­vić.
D.Ž.


I la­i­ci če­sto u pra­vu

U prin­ci­pu, sma­tra Pi­pe­ro­vić, on kao bra­ni­lac gdje god vi­di da po­sto­ji šan­sa ko­ja pro­iz­i­la­zi iz sa­dr­ži­ne do­ka­za su­ge­ri­še da idu na sud.
– Uz, na­rav­no, sa­vjet svom bra­nje­ni­ku da pri­hva­ta­mo opor­tu­nost da s ne­kim dru­gim ko­le­gom za­klju­či spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce. Ne­za­hval­no je go­vo­ri­ti da li ima dvo­stru­kih ar­ši­na, jer je sva­ki slu­čaj i kod isto­rod­nih kri­vič­nih dje­la pri­ča za se­be, iako je ovo što ja pri­čam neo­mi­lje­ni pri­stup kod la­ič­ke jav­no­sti. Ne is­klju­ču­jem da su i oni kao la­i­ci če­sto u pra­vu – na­vo­di Pi­pe­ro­vić.