Se­sil De Mil je ro­đen u po­ro­di­ci glu­ma­ca, što ga je već u ra­noj mla­do­sti opre­di­je­li­lo za sce­nu. Svoj pr­vi re­di­telj­ski uspjeh do­ži­vio je 1913. godlne sa „In­di­jan­skim mu­žem”. Po­sli­je to­ga po­sta­je ne­za­vi­sni po­du­cent ko­ji ostva­ru­je svo­je fil­mo­ve kroz Pa­ra­mo­unt. Isto ta­ko, pi­sao je i sce­na­ri­ja i bio je jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih lič­no­sti Ho­li­vu­da. Bio je maj­stor se za ve­li­ke spek­ta­kle, po­sled­nji film mu je „De­set za­po­vi­je­sti”, kao no­va ver­zi­ja ra­ni­jeg fil­ma.
De Mi­lo­va lič­na na­klo­nost pre­ma bi­blij­skim ili an­tič­kim mo­ti­vi­ma do­bro po­ka­zu­je da že­li se­bi da pri­ba­vi sa­mo je­dan ali­bi vječ­no­sti. Iz­gle­da nam, u sva­kom slu­ča­ju, oče­vid­no, da ako stva­ra fil­mo­ve, to je naj­pri­je ra­di svog za­do­volj­stva — on je od onih re­di­te­lja i film­skih kre­a­tiv­ca za ko­je je film or­gan za di­sa­nje — li­še­ni nje­ga, oni se gu­še i ta­mo gdje ima ne­la­god­no­sti... — a za­tim za­to što, na svoj na­čin, ma­lo­lje­tan na­čin mo­žda, pri­ma­ran, re­kli bi ne­ki dru­gi, u sva­kom slu­ča­ju tvr­do­glav na­čin po­dr­ža­van sna­žnim je­di­ni­stvom gle­di­šta, on ima na­mje­ru da sa­op­šti iz­vje­snu, za nje­ga va­žnu po­ru­ku.
Ime ovog slav­nog, po­pu­la­nog i uti­caj­nog ho­li­vud­skog maj­sto­ra već odav­no je po­sta­lo si­no­nim uspje­ha, ti­pič­nog bi­o­skop­skog fil­ma, slo­bo­de ko­jom se isto­ri­ja, bli­ža i da­lja pro­šlost, vri­je­me u ko­me ži­vi­mo i sve što je ve­za­no za čo­vje­ka i nje­go­vu psi­ho­lo­gi­ju sa­svim pro­iz­volj­no re­la­ti­vi­zi­ra­ju i pod­re­đu­ju za­htje­vi­ma sli­ke, mi­je­nja­nja usta­lje­nih estet­skih mje­ri­la, smi­sla film­skog stva­ra­la­štva, uz po­di­la­že­nje uku­su naj­ši­re pu­bli­ke — stva­ra­nje či­ja se vri­jed­nost mje­ri je­di­no na bi­o­skop­skim bla­gaj­na­ma i na­da­sve sa­vr­šen­stvom u ki­ču. Nje­go­vom opu­su se če­sto pri­la­zi sa pre­du­bje­đe­njem kao ne­čem što je van umjet­no­sti fil­ma i što vi­še pri­pa­da hro­ni­ci do­ga­đa­ja ili so­ci­o­lo­gi­ji. Ali ni ta­kva is­klju­či­vost nas ne li­ša­va po­tre­be da raz­ja­sni­mo pri­su­stvo ovog fe­no­me­na u svi­je­tu fil­ma, po­pu­lar­nost ko­ju uži­va­ju po­je­di­na dje­la i uti­caj ko­ji je De Mil vr­šio to­kom vi­še de­ce­ni­ja na raz­voj film­skog stva­ra­la­štva i pro­iz­vod­nju u naj­ve­ćim me­tro­po­la­ma svi­je­ta.
Se­sil de Mil je pro­šao kroz raz­ne fa­ze raz­vo­ja, kao i mno­gi po­zna­ti ame­rič­ki re­di­te­lji. Ba­vio se te­a­trom, pi­sa­njem dra­ma i sce­na­ri­ja, or­ga­ni­za­ci­jom pro­iz­vod­nje, su­per­vi­zi­jom tu­đih pro­je­ka­ta, ot­ki­va­njem zvi­je­zda, stva­ra­njem moć­nih pro­du­cent­skih ku­ća i sta­pa­njem umjet­no­sti i in­du­stri­je uz za­jed­nič­ke in­te­re­se auta­ra i pro­du­ce­na­ta. Svu­da je bio ne­vje­ro­vat­no uspje­šan, a po­go­to­vo to­kom dva­de­se­tih i tri­de­se­tih go­di­na. Na­sta­vio je ono što je Gri­fit tra­si­rao, ali po sop­stve­nim shva­ta­nji­ma i ubje­đe­nji­ma ko­ja este­ti­ka upor­no za­ne­ma­ru­je, ma­da su pri­sut­ni u go­to­vo svim ve­li­kim ate­lje­i­ma.
Ma ko­li­ko i u svom stva­ra­la­štvu bio ve­zan za te­a­tar i li­te­ra­tu­ru, in­stink­tiv­no je, na svoj na­čin, te­žio spe­ci­fič­no­sti­ma film­skog iz­ra­za. Nje­ga ni­je op­te­re­ći­va­la mi­sao o fil­mu kao uz­vi­še­noj umjet­no­sti ni­ti že­lja za ne­pre­kid­nim po­re­đe­njem sa onim što se po­sti­glo u do­me­nu li­kov­nog stva­ra­la­štva, mo­der­nog te­a­tra, po­e­zi­je, ro­ma­na i sa­me fi­lo­zo­fi­je.(Na­sta­vi­će se)

Pi­še: dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić, film­ski i TV re­di­telj