Sud Evrop­ske uni­je do­nio je u sri­je­du od­lu­ku u ko­rist ko­ri­sni­ka kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma ko­ja je oba­ve­zu­ju­ća za sve dr­ža­ve čla­ni­ce Evrop­ske uni­je (EU), ali i one ko­je su u pro­ce­su pri­stu­pa­nja, me­đu ko­ji­ma je i Cr­na Go­ra.
Ova vi­jest na­i­šla je na po­zi­tiv­ne re­ak­ci­je kli­je­na­ta iz Cr­ne Go­re ko­ji su uzi­ma­li kre­di­te kod Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke (HA­AB), sa­da­šnje Adi­ko ban­ke.
– Evrop­ski sud je utvr­dio da va­lut­na kla­u­zu­la u fran­ci­ma mo­ra bi­ti pod­lo­žna utvr­đe­nju te va­lu­te ne­po­šte­nom i ni­šta­vom i Sud EU je utvr­dio da su fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je, po­slov­ne ban­ke, bi­le du­žne po­tro­ša­ča oba­vi­je­sti­ti o svim eko­nom­skim po­sle­di­ca­ma i ri­zi­ci­ma u vri­je­me ka­da su ta­kve kre­di­te nu­di­li na tr­ži­štu, a što one ni­su uči­ni­le. Pre­su­da je iz­u­zet­no zna­čaj­na jer se ra­di o pre­su­di Su­da EU ko­ja je oba­ve­zu­ju­ća za sve su­do­ve čla­ni­ce EU i one ko­je su u po­stup­ku pri­stu­pa­nja član­stvu EU. Na­ci­o­nal­ni su­do­vi, da­kle, mo­ra­ju is­pi­ta­ti ne­po­šte­nost va­lut­ne kla­u­zu­le u švaj­car­skim fran­ci­ma – ka­zao je za „Dan” pred­stav­nik kli­jen­ata Dra­gan Se­nić.
U Cr­noj Go­ri je, ka­ko je na­veo, do­ne­sen Za­kon o kon­ver­zi­ji kre­di­ta in­dek­si­ra­nih u CHF jed­no­gla­sno u par­la­men­tu, ali se on od ni­žih sud­skih in­stan­ci op­stru­i­ra, na ve­li­ku ža­lost cr­no­gor­skih gra­đa­na ko­ji se na­la­ze u de­se­to­go­di­šnjoj ago­ni­ji.
– Na­da­mo se da će vi­še sud­ske is­tan­ce u Cr­noj Go­ri to is­pra­vi­ti i da ne­će­mo mo­ra­ti ići na su­do­ve EU jer je svi­ma ja­sno o ka­kvoj se pre­va­ri i pljač­ki ra­di. Pre­su­da Su­da EU je po­tvr­da o nad­le­žno­sti ovog su­da u od­lu­či­va­nju a ne Ar­bi­tra­žnog cen­tra u Va­šing­to­nu, jer Ar­bi­tra­žni cen­tar u Va­šing­to­nu ni­je dio in­stan­ci EU za­to što nje­go­ve od­lu­ke ni­su i ne mo­gu bi­ti u skla­du sa EU pra­vom – za­klju­čio je Se­nić.
U pred­me­tu C-186/16, na za­htjev žal­be­nog su­da i Ru­mu­ni­je, ko­ji je rje­ša­vao tu­žbu du­žni­ka u švaj­car­skim fran­ci­ma, Sud Evrop­ske uni­je je stao na stra­nu pre­va­re­nih kli­je­na­ta. U sa­op­šte­nju su­da, ko­je su pre­ni­je­li re­gi­o­nal­ni me­di­ji, na­vo­di se da su to­kom 2007. i 2008. go­di­ne Ru­xan­dra Pa­u­la An­dri­ci­uc i dru­ge oso­be, ko­je su ta­da svoj do­ho­dak pri­ma­le u ru­mun­skim le­ji­ma, sklo­pi­le s ru­mun­skom ban­kom Ban­ca Ro­ma­ne­a­sca ugo­vo­re o kre­di­tu u CHF za sti­ca­nje ne­kret­ni­na, re­fi­nan­si­ra­nje dru­gih kre­di­ta ili za lič­ne po­tre­be.
Sud je utvr­dio da je va­lut­na kla­u­zu­la u CHF bi­la štet­na, te da su fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je, kao i po­slov­ne ban­ke, bi­li du­žni da po­tro­ša­če oba­vi­je­ste o svim eko­nom­skim po­sle­di­ca­ma i ri­zi­ci­ma u vri­je­me ka­da su ta­kve kre­di­te nu­di­li na tr­ži­štu, a što ni­je­su uči­ni­li. Kli­jen­ti su, ka­ko se na­vo­di u sa­op­šte­nju Su­da Evrop­ske uni­je, mo­ra­li do­bi­ti in­for­ma­ci­je o uti­ca­ju ko­je pro­mje­ne kur­sa i po­ve­ća­nje ka­mat­ne sto­pe u va­lu­ti kre­di­ta mo­gu ima­ti na nje­go­vo vra­ća­nje.
Na na­ci­o­nal­nom su­du je da pro­vje­ri, ka­ko su ka­za­li, je­su li po­tro­ša­ču bi­li sa­op­šte­ni svi ele­men­ti ko­ji bi mo­gli ima­ti uti­ca­ja na op­seg nje­go­ve oba­ve­ze, a na te­me­lju ko­jih on mo­že oci­je­ni­ti uku­pan tro­šak svog kre­di­ta.
U Cen­tral­noj ban­ci Cr­ne Go­re ove kre­di­te su oci­je­ni­li kao po­že­ljan pro­iz­vod, sa do­brom ka­mat­nom sto­pom za gra­đa­ne.
U Cr­noj Go­ri je oko 750 po­ro­di­ca do­ve­de­no na rub eg­zi­sten­ci­je zbog kre­di­ta u fran­ci­ma.D.M.