Je­di­ni po­nu­đač na ten­de­ru za ku­po­vi­nu i za­kup ze­mlji­šta u Bu­lja­ri­ci, CDC in­ter­ne­šenel kor­po­rejšn (CDCIC), pla­ni­rao je na oba­li mo­ra da gra­di objek­te sprat­no­sti od 26 eta­ža stam­be­ne na­mje­ne i da na­spe 277 hi­lja­da kva­dra­ta ze­mlji­šta uz oba­lu, či­me bi omo­gu­ćio kon­cen­tra­ci­ju iz­grad­nje u pr­voj li­ni­ji uz mo­re. To pi­še u iz­vje­šta­ju o re­zul­ta­ti­ma pre­go­vo­ra po osno­vu me­đu­na­rod­nog ten­de­ra za va­lo­ri­za­ci­ju lo­ka­ci­je Bu­lja­ri­ca, ko­ji je ne­dav­no usvo­jio Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju. Fir­ma sa Kaj­man­skih ostr­va je za ku­po­vi­nu ze­mlji­šta na Bu­lja­ri­ci po­nu­di­la 108,7 mi­li­o­na, za za­kup 2,06 eura po kva­dra­tu go­di­šnje i 1,77 eura po kva­dra­tu akva­to­ri­ju­ma go­di­šnje. Ukup­no se ra­di o šest mi­li­o­na kva­dra­ta ze­mlji­šta.
– U kon­cep­tu­al­nom ma­ster pla­nu do­sta­vlje­nom u okvi­ru po­nu­de ak­ce­nat je na stam­be­nim objek­ti­ma raz­li­či­te vr­ste, pa se ta­ko 43 od­sto ze­mlji­šta na­mje­nju­je za stam­be­ne objek­te, 13 od­sto za ho­te­le i klu­bo­ve, 10 od­sto za ho­tel­ski bren­di­ra­ni smje­štaj, 34 od­sto za ko­mer­ci­jal­ne sa­dr­ža­je i je­dan od­sto za osta­le po­vr­ši­ne. Pred­vi­đe­na je iz­grad­nja če­ti­ri mi­li­o­na kva­dra­ta bru­to gra­đe­vin­ske po­vr­ši­ne (BGP) obje­ka­ta na 160 hek­ta­ra, što či­ni pro­sje­čan in­deks iz­gra­đe­no­sti od 2,5, dok je na­cr­tom pla­na za obal­no pod­ruč­je do­zvo­lje­no mak­si­mal­no 0,8 na ni­vou ur­ba­ni­stič­ke par­ce­le u slu­ča­ju iz­grad­nje ho­te­la, od­no­sno 0,7 u slu­ča­ju tu­ri­stič­kih na­se­lja. U uskoj pri­o­bal­noj zo­ni u kon­cep­tu­al­nom ma­ster pla­nu in­deks iz­gra­đe­no­sti je čak 4,12 (objek­ti sprat­no­sti 26 eta­ža do­mi­nant­no stam­be­ne na­mje­ne) – pi­še u do­ku­men­tu Sa­vje­ta za pri­va­ti­za­ci­ju, usvo­je­nom 19. ju­na.
Fir­ma je po­nu­du do­sta­vi­la po­lo­vi­nom 2016. go­di­ne, a u apri­lu je sta­vi­la do zna­nja da je upo­zna­ta sa teh­nič­kim ogra­ni­če­nji­ma po pi­ta­nju ne­po­volj­nog tla za grad­nju, ali i po­sto­ja­nja ve­li­kog bro­ja vla­sni­ka u Bu­lja­rič­kom po­lju. Za­to su i in­si­sti­ra­li da se od­u­sta­ne od eks­pro­pri­ja­ci­je pri­vat­nog ze­mi­šta, bu­du­ći da, i po­red po­zi­tiv­nih na­zna­ka, ni­su na­i­šli na po­dr­šku i pri­hva­ta­nje od stra­ne lo­kal­nog sta­nov­ni­štva. Zbog to­ga je re­vi­do­van po­čet­ni ma­ster plan i sve­den sa­mo na ze­mlji­šte u dr­žav­nom vla­sni­štvu, ka­ko je i bi­lo pred­vi­đe­no ten­de­rom.
– Po­nu­đač smtra da je po­nu­dio vi­še ne­go što je ten­de­rom tra­že­no (iz­grad­nja šest ho­te­la) i to če­ti­ri mi­li­o­na kva­dra­ta BGP obje­ka­ta. Da bi to re­a­li­zo­va­li, iz­me­đu osta­log, zah­ti­je­va­ju da im se omo­gu­ći 277 hi­lja­da kva­dra­ta na­si­pa­nja ze­mlji­šta, či­me bi omo­gu­ći­li kon­cen­tra­ci­ju iz­grad­nje u pr­voj li­ni­ji uz mo­re – pi­še u iz­vje­šta­ju ko­ji pot­pi­su­je mi­ni­star tu­ri­zma Pa­vle Ra­du­lo­vić kao predjsed­nik Ten­der­ske ko­mi­si­je za Bu­lja­ri­cu.
Vla­da je, me­đu­tim, od­bi­la taj pred­log CDCIC-a. Ka­ko su na­ve­li, na­si­pa­nje mo­ra ni­je ute­me­lje­no u plan­skoj do­ku­men­ta­ci­ji, dok je li­ne­ar­na iz­grad­nja uz sa­mu oba­lu, ko­ja je na­cr­tom pro­stor­nog pla­na za obal­no pod­ruč­je (PPPNOP), ali i Bar­se­lon­skom kon­ven­ci­jom pre­po­zna­ta kao iz­u­zet­no ne­ga­ti­van raz­voj­ni trend, kon­cep­tu­al­nim ma­ster pla­nom spro­ve­de­na duž ci­je­le Bu­lja­rič­ke pla­že, či­me bi ovaj am­bi­jent traj­no iz­gu­bio svo­je pre­di­o­ne vri­jed­no­sti.
– Ja­sno je da do­sta­vlje­ni kon­cep­tu­al­ni ma­ster plan ni­je uskla­đen sa plan­skim para­me­tri­ma i smjer­ni­ca­ma is­ka­za­nim u na­cr­tu PPPNOP, po­seb­no po pi­ta­nju in­dek­sa iz­gra­đe­no­sti, ma­sov­nog na­si­pa­nja mo­ra i iz­ra­že­ne am­bi­jen­tal­ne ne­us­kla­đe­no­sti. Pred­vi­đa­njem iz­grad­nje ni­za obje­ka­ta sprat­no­sti do 26 eta­ža de­va­sti­ra se am­bi­jent i traj­no omo­gu­ća­va ade­kvat­na va­lo­ri­za­ci­ja i in­te­gral­no sa­gle­da­va­nje cje­lo­kup­nog Bu­lja­rič­kog po­lja – pi­še u iz­vje­šta­ju.
Di­rek­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a De­jan Mi­lo­vac je ka­zao da je kom­ple­tan po­stu­pak va­lo­ri­za­ci­je lo­ka­li­te­ta Bu­lja­ri­ca od sa­mog star­ta obi­lo­vao, ne sa­mo kr­še­njem za­ko­na i pro­pi­sa ove ze­mlje već se Vla­da po­tru­di­la da sa­kri­je čak i ele­men­tar­ne in­for­ma­ci­je o pro­jek­tu.
– Dok to MANS ni­je ob­ja­vio, naj­ši­ra jav­nost ni­je bi­la upo­zna­ta sa ta­ko­zva­nim ma­ster pla­nom za raz­voj Bu­lja­ri­ce, ko­ji je Vla­da vi­še mje­se­ci kri­la od gra­đa­na, a ko­jim su bi­le po­tvr­đe­ne sum­nje da se Bu­lja­ri­ci spre­ma be­to­ni­za­ci­ja. Ma­ster plan je bio u kon­flik­tu ne sa­mo sa po­sto­je­ćim plan­skim do­ku­men­ti­ma i za­ko­ni­ma Cr­ne Go­re već i sa ni­zom me­đu­na­rod­nih spo­ra­zu­ma či­ju re­a­li­za­ci­ju je Vla­da pre­u­ze­la na se­be. Ima­ju­ći u vi­du da su u Vla­di od sa­mog po­čet­ka pre­go­vo­ra sa za­in­te­re­so­va­nim in­ve­sti­to­ri­ma zna­li za po­sto­ja­nje ma­ster pla­na i za na­mje­ru da se Bu­lja­ri­ca sva oku­je u be­ton, te­ško da se sa­da ne­us­kla­đe­nost tog do­ku­men­ta sa pla­no­vi­ma mo­že „pro­da­va­ti” kao is­klju­či­vi raz­log za pro­pa­da­nje ten­de­ra za Bu­lja­ri­cu – re­kao je Mi­lo­vac.
Da ma­ster plan ni­je raz­log od­bi­ja­nja po­nu­de CDCIC-a, već da je ne­što dru­go po sri­je­di, sma­tra član gru­pe „Na­še og­nji­šte” Bo­ško Čar­mak, ko­ji se go­di­na­ma bo­ri za in­te­re­se mje­šta­na Bu­lja­ri­ce.
– Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju i po­sla­ni­ci još pri­je ne­ko­li­ko go­di­na vi­dje­li su ma­ster plan za Bu­lja­ri­cu i to ni­je no­vi do­ku­ment za njih. Zbog to­ga su i htje­li da do­ne­su leks spe­ci­ja­lis za Bu­lja­ri­cu. Pred­stav­nik kom­pa­ni­je CDCIC upra­vo se pred­stav­ni­ci­ma dr­ža­ve hva­lio ma­ster pla­nom za Bu­lja­ri­cu i sli­kao sa ku­la­ma ko­je su tre­ba­lo da bu­du na oba­li mo­ra – re­kao je Čar­mak.
Zbog to­ga, ka­ko je is­ta­kao, ma­ster plan si­gur­no ni­je glav­ni pro­blem, već su pra­vi raz­lo­zi zbog ko­jih je ten­der pro­pao sa­kri­ve­ni.
– Vje­ro­vat­no se do­šlo do si­tu­a­ci­je gdje se ni­je mo­glo da­lje, jer su kr­še­na svjet­ska pra­va. Ta­ko­đe, srž pro­jek­ta je bio da se Bu­lja­rič­ko po­lje, ko­je je ve­li­kim di­je­lom u pri­vat­nom vla­sni­štvu, pu­tem eks­pro­pri­ja­ci­je odu­zme – re­kao je Čar­mak.
D.M.


Tra­ži­li ga­ran­ci­je i pla­ća­nje pe­na­la

CDCIC je po­nu­du do­sta­vio 18. ju­la pro­šle go­di­ne, dok je po­nu­da otvo­re­na u ok­to­bru. Ta­da je „Dan” ob­ja­vio de­ta­lje po­nu­de u ko­joj je fir­ma sa of­šor de­sti­na­ci­je po­sta­vi­la niz uslo­va Vla­di. Tra­ži­li su ga­ran­ci­je od de­set mi­li­o­na, pla­ća­nje pe­na­la ako se ka­sni sa iz­da­va­njem do­zvo­la, oslo­ba­đa­nje od tak­si, ak­ci­za, po­re­za i ca­ri­na, te cr­ta­nje pla­no­va po nji­ho­vim že­lja­ma.
Osim to­ga, po­nu­du za CDCIC je pre­da­la Ma­ri­ja Đu­ro­vić, ko­ja je do 2014. go­di­ne bi­la slu­žbe­ni­ca u Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, re­so­ru ko­ji je bio uklju­čen u pro­ces va­lo­ri­za­ci­je lo­ka­li­te­ta na Pri­mor­ju.


Po­sao za tu­ži­o­ca

U MANS-u i da­lje sma­tra­ju da je po­stu­pak ras­pi­si­va­nja i vo­đe­nja ten­de­ra za Bu­lja­ri­cu bio po­sao za spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, jer bez ja­sno de­fi­ni­sa­ne od­go­vor­no­sti ne mo­že­mo oče­ki­va­ti da će Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju bi­ti u sta­nju da za­šti­ti jav­ni in­te­res u ovom po­slu, re­kao je Mi­lo­vac.
– Ko­li­ko je kom­ple­tan ten­der­ski po­stu­pak bio tran­spa­ren­tan i za­ko­nit do­volj­no go­vo­ri či­nje­ni­ca da je Vla­da bu­du­ćim in­sve­ti­to­ri­ma, osim svo­je imo­vi­ne, u za­kup i na pro­da­ju po­nu­di­la i imo­vi­nu fi­zič­kih li­ca. Po­red to­ga, Vla­da je pro­da­va­la i da­va­la u za­kup ze­mlji­šte ko­je je već bi­lo iz­da­to pod kon­ce­si­ju ili je ima­lo ne­ku dru­gu vr­stu te­re­ta u li­stu ne­po­kret­no­sti – na­veo je Mi­lo­vac.