So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja upu­ti­će da­nas So­ci­jal­nom sa­vje­tu i Vla­di ini­ci­ja­ti­vu za po­ve­ća­nje mi­ni­mal­ne za­ra­de sa 193 eura, od­no­sno sa iz­no­sa ko­ji je utvr­đen od­lu­kom Vla­de iz 2013. go­di­ne, na 250 eura, od­no­sno po­lo­vi­nu pro­sječ­ne pla­te u Cr­noj Go­ri, na­ja­vio je pot­pred­sjed­nik SDP-a i po­sla­nik Ra­ško Ko­nje­vić.
On je ka­zao da će da­nas i for­mal­no upu­ti­ti po­ziv Uni­ji slo­bod­nih sin­di­ka­ta i Sa­ve­zu sin­di­ka­ta ka­ko bi to­kom sed­mi­ce raz­go­va­ra­li o ini­ci­ja­ti­vi. Na­gla­sio je da su u SDP-u uvje­re­ni da će do­bi­ti po­dr­šku za ini­ci­ja­ti­vu. Ko­nje­vić je na­ja­vio i da će SDP usko­ro pred­lo­ži­ti iz­mje­ne Za­ko­na o po­re­zu na do­bit pri­vred­nih su­bje­ka­ta, ko­jim će pred­lo­ži­ti mje­re ko­je će, ka­ko je ka­zao, omo­gu­ći­ti po­ve­ća­nje pri­hod­ne stra­ne bu­dže­ta.
On je na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re ka­zao da će po­ve­ća­nje mi­ni­mal­ne pla­te po­zi­tiv­no uti­ca­ti na ve­li­ki broj za­po­sle­nih, ali i na pri­hod­nu stra­nu bu­dže­ta.
– Ve­li­ki broj za­po­sle­nih je osi­gu­ran na mi­ni­mal­nu za­ra­du od 193 eura, a u ke­šu, od­no­sno mi­mo za­kon­ske pro­ce­du­re, pri­ma­ju osta­tak za­ra­de. Ti­me je dr­ža­va us­kra­će­na za ozbi­ljan ni­vo pri­ho­da, a ne­ga­tiv­no uti­če i na po­lo­žaj rad­ni­ka ko­ji su na ta­kav na­čin za­sno­va­li rad­ni od­nos – ka­zao je Ko­nje­vić.
On je pod­sje­tio da je Vla­da u de­cem­bru pro­šle go­di­ne do­ni­je­la mje­re ko­je su, ka­ko je ka­zao, još je­dan udar na sred­nji i so­ci­jal­no naj­u­gro­že­ni­ji sloj.
– Do­šlo je do po­ve­ća­nja ak­ci­za od oko 11 od­sto, sma­nje­na su so­ci­jal­na da­va­nja na ni­vou od oko 16 mi­li­o­na i to je jed­na od mje­ra, u kon­ti­nu­i­te­tu, ko­ja po­ka­zu­je da, na­ža­lost, sa jed­ne stra­ne bu­džet pu­ni­mo uda­ri­ma na sred­nji i so­ci­jal­no naj­u­gro­že­ni­ji sloj, a da sa dru­ge stra­ne, Vla­da je go­to­vo ni­šta, ili je mi­ni­mal­no pred­vi­dje­la u na­pla­ti po­re­skog du­ga, ko­ji iz­no­si oko 700 mi­li­o­na eura i ko­ji je go­to­vo u iz­no­su ci­je­log te­ku­ćeg bu­dže­ta za 2017. go­di­nu. Ta po­li­ti­ka ni­je do­bra po gra­đa­ne – re­kao je on, is­ti­ču­ći da ta­kva po­li­ti­ka Vla­de šti­ti one ko­ji se po­na­ša­ju ne­za­ko­ni­to u smi­slu ne­pla­ća­nja po­re­za.
Ko­nje­vić je is­ta­kao da je pre­ma ne­kim is­tra­ži­va­nji­ma u Cr­noj Go­ri iz­me­đu de­set i 15 hi­lja­da rad­ni­ka ko­ji pri­ma­ju iz­nos od 193 ili su osi­gu­ra­ni na mi­ni­mal­nu za­ra­du, a pri­ma­ju ve­ći iz­nos, te da ne­zva­nič­na is­tra­ži­va­nja od­re­đe­nih me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja po­ka­zu­ju da broj ta­kvih rad­ni­ka do­sti­že i do 17 hi­lja­da.
– Op­te­re­će­nje, shod­no za­ko­ni­ma Cr­ne Go­re, na iz­nos od 193 eura je oko 130 eura, a uko­li­ko do­đe do po­ve­ća­nja mi­ni­mal­ne za­ra­de, osim što će ona zna­čaj­no po­bolj­ša­ti sta­tus ve­li­kog bro­ja rad­ni­ka, po­zi­tiv­no će uti­ca­ti i na bu­džet­ske pri­ho­de, jer op­te­re­će­nje na iz­nos od 250 eura je 164 eura, što zna­či da, pro­stom ra­ču­ni­com, uko­li­ko pre­ma ne­zva­nič­nim po­da­ci­ma, ima­mo iz­me­đu 10 i 15 hi­lja­da rad­ni­ka ko­ji pri­ma­ju ili su osi­gu­ra­ni na mi­ni­mal­nu za­ra­du, to bi zna­či­lo da će bu­džet­ski pri­ho­di po tom osno­vu, do­mi­nant­no pre­ma Fon­du PIO, bi­ti ve­ći za iz­nos od iz­me­đu šest i osam mi­li­o­na eura – re­kao je on.
Ta mje­ra će, ka­ko je ka­zao, po­zi­tiv­no uti­ca­ti i na kon­ku­ren­ci­ju, ka­zao je on, is­ti­ču­ći da će uti­ca­ti i na su­zbi­ja­nje si­ve eko­no­mi­je.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, bu­džet za ovu go­di­nu, na na­čin na ko­ji je kon­ci­pi­ran, naj­i­zda­šni­je se fi­nan­si­ra kroz no­va za­du­že­nja.
– U ovoj go­di­ni je pred­vi­đe­no pre­ko 400 mi­li­o­na eura no­vih za­du­že­nja ko­ja će do­mi­nant­no ići na ser­vi­si­ra­nje od­re­đe­ne po­tro­šnje, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da su gla­so­vi­ma vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je u 2016. go­di­ni po­ve­ća­ne za­ra­de jav­nih funk­ci­o­ne­ra, što zna­či da će sa­mo u 2017. go­di­ni za oko 5,6 mi­li­o­na eura bi­ti ve­ći iz­nos za fi­nan­si­ra­nje za­ra­da, do­mi­nant­no pro­du­ko­van či­nje­ni­com da su po­ve­ća­ne za­ra­de funk­ci­o­ne­ri­ma – ka­zao je on.
Ko­nje­vić je is­ta­kao da je ne­do­pu­sti­vo da po­slo­dav­ci ne­ko­ga osi­gu­ra­va­ju na mi­ni­mal­nu za­ra­du, a is­pla­ći­va­ti ga na ru­ke, jer je to di­rekt­no iz­bje­ga­va­nje pla­ća­nja oba­ve­za pre­ma dr­ža­vi.
– Ako sa tim po­ve­že­te či­nje­ni­cu da su nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni, u kon­kret­nom slu­ča­ju Po­re­ska upra­va, ve­o­ma inert­ni u su­zbi­ja­nju te po­ja­ve, i ako se, sa dru­ge stra­ne, pod­sje­ti­mo na po­dat­ke da je Vla­da za ovu go­di­nu od 700 mi­li­o­na po­re­skog du­ga pred­vi­dje­la da na­pla­ti sve­ga 12 mi­li­o­na, po­ka­zu­je se ko­li­ko se ma­lo ra­di na uve­ća­nju pri­hod­ne stra­ne bu­dže­ta kroz mje­re ko­je ne­će zna­či­ti do­dat­no op­te­re­će­nje na sred­nji i naj­u­gro­že­ni­ji sloj, ne­go će bi­ti fer mje­ra i za za­po­sle­ne i za po­slo­dav­ce. Sve ono što su do sa­da bi­le od­re­đe­ne mje­re, na jed­noj stra­ni pred­sta­vlja­le su udar na za­po­sle­ne, a sa dru­ge stra­ne, oni ko­ji ne pla­ća­ju po­re­ze i ko­ji se na­zi­va­ju bi­znis eli­tom, i da­lje su u po­vla­šte­nom po­lo­ža­ju. Da u ovoj go­di­ni na­pla­ti­mo sa­mo po­la od ono­ga što je pro­cje­na da je na­pla­ti­vo od ukup­nog po­re­skog du­ga, Cr­na Go­ra bi mo­gla mno­go lak­še da vo­di jav­ne fi­nan­si­je – ka­zao je Ko­nje­vić.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, ra­di se o pre­ra­spo­dje­li neo­d­go­vor­no­sti po­slo­da­va­ca na sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re.J.V.


Ra­te za sta­re kre­di­te i do 500 mi­li­o­na

Ko­men­ta­ri­šu­ći po­dat­ke Svjet­ske ban­ke da je jav­ni dug u Cr­noj Go­ri bli­zu 80 od­sto BDP-a, uklju­ču­ju­ći ga­ran­ci­je, Ko­nje­vić je ka­zao da me­to­do­lo­gi­ja ob­ra­ču­na jav­nog du­ga ni­je uskla­đe­na sa me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma u toj obla­sti.
– Ka­da go­vo­ri­mo o du­gu, naj­če­šće ne ubra­ja­mo lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, od­no­sno, du­go­ve lo­kal­nih jav­nih pred­u­ze­ća. U ne­ko­li­ko op­šti­na du­go­vi lo­kal­nih jav­nih pred­u­ze­ća, po raz­li­či­tim osno­va­ma ve­ći su ne­go du­go­vi nji­ho­vih osni­va­ča, od­no­sno lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va. Mi smo kao dr­ža­va po­če­li da se za­du­žu­je­mo čak i kod ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka za iz­no­se ko­ji su za dr­ža­vu re­la­tiv­no ma­li iz­no­si od 15 mi­li­o­na eura, ka­ko je to ura­đe­no kod So­si­je­te že­ne­ral ban­ke. Vi­dje­će­mo na ko­ji na­čin će se dr­ža­va za­du­ži­ti u ovoj go­di­ni, a pod­sje­ti­ću da do 2021. go­di­ne, sa­mo za oba­ve­ze po osno­vu vra­ća­nja glav­ni­ce i ka­ma­te, za pret­hod­no uze­te kre­di­te, dr­ža­va će mo­ra­ti da se za­du­ži za oko dvi­je mi­li­jar­de eura. Po­seb­no su iz­ra­že­ne 2019, 2020. i 2021. go­di­na, ka­da će ukup­ne ra­te za vra­ća­nje osno­vi­ce i ka­ma­te bi­ti iz­me­đu 450 i 500 mi­li­o­na eura go­di­šnje – ka­zao je on.
Po ri­je­či­ma Ko­nje­vi­ća, dr­ža­va ne pred­u­zi­ma ni­ka­kve za­kon­ske mje­re ka­ko bi sank­ci­o­ni­sa­la pri­vi­le­go­va­ne po­slo­dav­ce ko­ji ne pla­ća­ju po­re­ze.
– Kon­ku­rent­nost onih ko­ji ne pla­ća­ju po­re­ze je znat­no ve­ća u od­no­su na one ko­ji ih pla­ća­ju i sa­mim tim po­sto­ji ugro­ža­va­nje bi­znis am­bi­jen­ta, kroz ne­po­stu­pa­nje Vla­de – re­kao je on.