Oko 50 biv­ših rad­ni­ka nik­šić­ke Že­lje­za­re na­ja­vi­li su ju­če da će po­če­ti sa pro­te­sti­ma jer, ka­ko su ka­za­li, ni­je­su ri­je­ši­li ni­jed­no pra­vo ko­je ih je sle­do­va­lo to­kom vi­še­go­di­šnjeg ra­da u toj fa­bri­ci. Oni, kako je od­lu­če­no na ju­če­ra­šnjem sa­stan­ku, pla­ni­ra­ju da za­poč­nu pro­te­ste na­red­ne sed­mi­ce is­pred zgra­de Op­šti­ne Nik­šić, a po­tom u Pod­go­ri­ci is­pred pred­stav­ni­štva Evrop­ske uni­je i ino­stra­nih am­ba­sa­da.
Po ri­je­či­ma pred­stav­ni­ka te gru­pe biv­ših rad­ni­ka Želj­ka Pe­ro­vi­ća, oni pre­ko dvi­je go­di­ne ima­ju rje­še­nja o pri­vre­me­nim pen­zi­ja­ma, a fa­bri­ku su, ka­ko je ka­zao, na­pu­sti­li bez is­pla­te ot­prem­ni­na, pri če­mu su osta­li i bez be­ne­fi­ci­ra­nog rad­nog sta­ža.
– Ste­čaj­na upra­va Že­lje­za­re ni­je nam upla­ti­la rad­ni staž za 5,5 mje­se­ci pri­je ne­go što je fa­bri­ku pre­u­ze­la tur­ska kom­pa­ni­ja To­šče­lik. Na­vod­no, ta sred­stva su upla­će­na na po­gre­šan ra­čun, ali do da­nas, na­vod­no, ni­je­su uspje­li da is­pra­ve gre­šku zbog ko­je mi is­pa­šta­mo. U pro­te­kle dvi­je go­di­ne obra­ća­li smo se za po­moć u rje­ša­va­nju na­ših pro­ble­ma ka­ko Op­šti­ni Nik­šić, ta­ko i svim mi­ni­star­stvi­ma, kan­ce­la­ri­ji EU i am­ba­sa­da­ma, ali smo do­bi­ja­li sa­mo obe­ća­nja ko­ja do da­nas ni­je­su is­pu­nje­na – re­kao je Pe­ro­vić na­kon sa­stan­ka sa biv­šim ko­le­ga­ma.
Po od­la­sku sa rad­nih mje­sta, ka­ko je pojasnio, ni­je­su im is­pla­će­ne ni ot­prem­ni­ne, ko­je su do­bi­le sve nji­ho­ve ko­le­ge, pri­li­kom od­la­ska iz fa­bri­ke u ste­ča­ju.
Od To­šče­li­ka, po ri­je­či­ma Pe­ro­vi­ća, do­bi­li su po pet hi­lja­da eura, ali na ime bo­nu­sa za rad u okvi­ru kom­pa­ni­je na­kon pri­va­ti­za­ci­je biv­še Že­lje­za­re. Me­ta­lur­zi­ma ni­je po­ve­zan ni be­ne­fi­ci­ra­ni rad­ni staž i to ve­ći­ni za pe­ri­od od dva­de­set go­di­na. Pe­ro­vić tvr­di da be­ne­fi­ci­je za du­ži vre­men­ski pe­ri­od pri­je pro­da­je fa­bri­ke iz ste­ča­ja ni­je­su upla­ći­va­ne ni ve­ći­ni sa­da­šnjih rad­ni­ka To­šče­li­ka.
– Ni­ka­da se ne zna šta se ne­ko­me od nas mo­že de­si­ti, a ta­da bi na­še po­ro­di­ce, zbog pri­vre­me­nih pen­zi­ja, osta­le bez ika­kvog pri­ma­nja. Dis­kri­ma­tor­ski od­nos in­sti­tu­ci­ja i do­ma­ćih i stra­nih pre­ma na­ma vi­še ne mo­že­mo da tr­pi­mo, i zbog to­ga smo od­lu­či­li da poč­ne­mo sa mir­nim pro­te­sti­ma, pr­vo u Nik­ši­ću, a on­da u Pod­go­ri­ci – ka­zao je Pe­ro­vić.
So­ci­jal­ni pro­gram za Že­lje­za­ru i ne­ko­li­ko nje­nih biv­ših po­go­na ko­ji su u ste­ča­ju spro­ve­den je to­kom 2011. i 2012. go­di­ne. Ta­da je dr­ža­va za oko 1,5 hi­lja­du rad­ni­ka Že­lje­za­re, po­go­na Ra­dven­ta i Hlad­ne va­lja­o­ni­ce is­pla­ti­la oko 25 mi­li­o­na eura, a ot­prem­ni­ne su iz­no­si­le od šest pa do 22 hi­lja­de eura. Ve­ći­na od tih me­ta­lur­ga ta­da­šnjim iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o PIO ste­klo je pra­vo na pen­zi­je.
B.B.