Ne­ka­da­šnji po­li­cij­ski i op­štin­ski slu­žbe­nik iz Ko­la­ši­na Zo­ran Vla­ho­vić, u pen­zi­ji, an­ga­žo­van je na mje­stu sa­vjet­ni­ka za bez­bjed­nost u Rud­ni­ku uglja Plje­vlja, sa­zna­je „Dan”.
Vla­ho­vić, ko­ji je jav­no­sti po­znat kao po­li­cij­ski, ali i op­štin­ski slu­žbe­nik DPS-a, u plje­valj­skom Rud­ni­ku uglja, po­red pen­zi­je, pri­ma 1,1 hi­lja­du eura, a u Rud­ni­ku je an­ga­žo­van po osno­vu ugo­vo­ra o dje­lu, ko­ji je za­ve­den pod bro­jem 02/1-8341/1.
Vla­ho­vić u Rud­ni­ku po­kri­va po­zi­ci­ju, ko­ja do nje­go­vog an­ga­žo­va­nja, 2015. go­di­ne, ni­je ni po­sto­ja­la. Me­đu­tim, u 2015. go­di­ni ru­ko­vod­stvo Rud­ni­ka uglja, na če­lu sa ta­da­šnjim pred­sjed­ni­kom bor­da di­rek­to­ra Vla­da­nom Du­blje­vi­ćem i iz­vr­šnim di­rek­to­rom Sla­vo­lju­bom Po­pa­di­ćem, omo­gu­ći­lo je Vla­ho­vi­ću ta­kvu vr­stu an­ga­žma­na. Iz­nos za­ra­de ko­ju ostva­ru­je Vla­ho­vić ve­ći je od pla­ta ko­je do­bi­ja­ju in­že­nje­ri Rud­ni­ka, či­je su pla­te do 1.000 eura. Ta­ko­đe, pla­ta Vla­ho­vi­ća ve­ća je za naj­ma­nje 300 eura u od­no­su na za­ra­de naj­pla­će­ni­jih rad­ni­ka u pro­iz­vod­nji, od­no­sno dam­pe­ri­sta i vo­za­ča dru­ge te­ške me­ha­ni­za­ci­je, ko­ji svo­je pla­te za­ra­đu­ju u ko­po­vi­ma, gdje su uslo­vi ra­da ve­o­ma te­ški i za­htjev­ni.
Vla­ho­vić je na­kon što je 2014. go­di­ne DPS iz­gu­bio iz­bo­re u Ko­la­ši­nu ostao bez funk­ci­je glav­nog op­štin­skog ad­mi­ni­stra­to­ra, na­kon če­ga mu je kao je­di­ni pri­hod osta­la pen­zi­ja. Pret­hod­no, on je od 2010. go­di­ne oba­vljao i funk­ci­ju di­rek­to­ra op­štin­ske Di­rek­ci­je za imo­vi­nu. To­kom oba­vlja­nja ovih funk­ci­ja, pre­ma imo­vin­skom kar­to­nu ko­ji je ob­ja­vljen na saj­tu Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je, Vla­ho­vić je pri­mao pla­tu od 800 do 960 eura. U op­štin­sku upra­vu do­šao je iz po­li­ci­je, jer je u Ko­la­ši­nu bio na­čel­nik Cen­tra bez­bjed­no­sti.
U jav­nost je do­spio ka­da je kao pred­sjed­nik op­štin­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je 2014. go­di­ne od­bio da pot­pi­še za­pi­snik, ko­ji je po­tvr­đi­vao iz­bor­ni po­raz DPS-a. Zbog okli­je­va­nja da to ura­di, op­štin­ski od­bor SNP-a u Ko­la­ši­nu pod­nio je pro­tiv Vla­ho­vi­ća kri­vič­nu pri­ja­vu.
Me­di­ji su 2013. go­di­ne iz­vi­je­sti­li i da je Vla­ho­vić uspje­šno tr­go­vao ze­mlji­šte u Ko­la­ši­nu. On je od su­gra­đa­ni­na ku­pio par­ce­lu za 1.000 eura, da bi je ne­što ka­sni­je pro­dao i na njoj za­ra­dio 68 hi­lja­da eura, jer je sa po­zi­ci­je op­štin­skog funk­ci­o­ne­ra imao in­for­ma­ci­je da će do­ći do na­glog sko­ka ci­je­na ze­mlje.
Pre­ma po­da­ci­ma iz imo­vin­skog kar­to­na, on je vla­snik po­ro­dič­ne stam­be­ne zgra­de u Ko­la­ši­nu, po­vr­ši­ne 99 kva­dra­ta, kao i dvi­je par­ce­le, od ko­jih je je­dan po­vr­ši­ne 208 kva­dra­ta u Ko­la­ši­nu, a vla­snik je i po­lo­vi­ne par­ce­le, ukup­ne po­vr­ši­ne 959 me­ta­ra kva­drat­nih, ko­ja se na­la­zi u pod­go­rič­kom na­se­lju Ma­sli­ne.
Mje­sto na ko­je je do­šao Zo­ran Vla­ho­vić do 2015. go­di­ne ni­je po­sta­ja­lo, iako je i u pret­hod­nim go­di­na­ma po­sta­ja­la na­mje­ra da se na to mje­sto do­ve­du li­ca iz po­li­cij­skih struk­tu­ra. Ta­ko je 2011. go­di­ne na to mje­sto tre­ba­lo da do­đe pen­zi­o­ni­sa­ni šef dr­žav­ne bez­bjed­no­sti za Plje­vlja Ra­di­vo­je Ara­ni­to­vić, ali je ta­da­šnje ru­ko­vod­stvo Rud­ni­ka, na če­lu sa pred­sjed­ni­kom bor­da di­rek­to­ra Pre­dra­gom Bo­ško­vi­ćem, od­bi­lo ta­kav plan.
No­vi­nar ni­je uspio da stu­pi u kon­takt sa Vla­ho­vi­ćem, na bro­je­ve do­stup­ne re­dak­ci­ji, dok iz­vr­šni di­rek­tor Rud­ni­ka Sla­vo­ljub Po­pa­dić ni­je od­go­va­rao na te­le­fon­ske po­zi­ve.B. Je.


Zbri­nja­va­ju DPS ka­dro­ve

Ko­men­ta­ri­šu­ći an­ga­žo­va­nje Vla­ho­vi­ća na mje­stu sa­vjet­ni­ka za bez­bjed­nost u Rud­ni­ku uglja, od­bor­nik DF-a u plje­valj­skom lo­kal­nom par­la­men­tu Ni­ko­la Rov­ča­nin ka­zao je da je oči­gled­no Rud­nik po­stao kom­pa­ni­ja za zbri­nja­va­nje ne­zbri­nu­tih čla­no­va DPS-a. On is­ti­če da je sra­mo­ta da se u Plje­vlji­ma, gdje je 25 od­sto ne­za­po­sle­nog sta­nov­ni­štva, umje­sto mla­dih lju­di an­ga­žu­ju pen­zi­o­ni­sa­ni ka­dro­vi DPS-a.
– Prak­sa za­po­šlja­va­nja ka­dro­va iz dru­gih gra­do­va u plje­valj­ska pri­vred­na dru­štva na­sta­vlje­na je ne sa­mo na ni­vou funk­ci­o­ne­ra, već i na ni­vou obič­nih rad­ni­ka, pa čak i pen­zi­o­ne­ra. Ja­sno je ko kon­tro­li­še Rud­nik uglja, ali ni­je ja­sno do ko­je mje­re ovaj ne­ka­da­šnji gi­gant, mo­že da bu­de okre­nut pro­tiv in­te­re­sa Plje­va­lja. Do sa­da je pre­ma ne­zva­nič­nim sta­vo­vi­ma svr­ha ove kom­pa­ni­je kom­pen­za­ci­ja za uni­šte­nje ži­vot­ne sre­di­ne bi­la za­po­šljav­nje gra­đa­nja Plje­va­lja, ali za­bri­nja­va da­lji tok po­slov­ne po­li­ti­ke. Na­kon što je u dr­žav­noj upra­vi sve po­pu­nje­no i pre­pu­nje­no, u Plje­vlji­ma iz­gle­da ima mje­sta za ne­zbri­nu­te i po ne­če­mu „za­slu­žne” iz dru­gih gra­do­va. Da li to Rud­nik uglja po­sta­je dom za ne­zbri­nu­te par­tij­ske ka­dro­ve iz dru­gih gra­do­va? – ka­zao je Rov­ča­nin.