Na pr­vi po­gled mo­glo bi se za­klju­či­ti da je ovo­go­di­šnjim agro­bu­dže­tom uči­njen ozbi­ljan ot­klon od do­sa­da­šnje vla­di­ne po­li­ti­ke ko­ja ni­je bi­la iz­da­šna pre­ma se­lu i po­ljo­pri­vre­di, me­đu­tim, ka­da se pro­či­ta­ju kom­po­nen­te tog ak­ta do­la­zi se do za­ključ­ka da je, uz ma­nje iz­mje­ne i po­bolj­ša­nja, na­sta­vlje­na do­sa­da­šnja po­li­ti­ka, iz­ja­vio je za „Dan” pro­fe­sor Mi­lan Mar­ko­vić (URA).
– Usvo­jen je agro­bu­džet od 31,5 mi­li­o­na i ve­ći je u od­no­su na pro­šlo­go­di­šnji za de­vet mi­li­o­na, me­đu­tim, osta­vlja­ju se po stra­ni broj­ne ne­pre­ci­zno­sti i ne­lo­gič­no­sti. Pa­žnja mo­ra bi­ti usmje­re­na na di­rekt­na pla­ća­nja i mje­re ru­ral­nog raz­vo­ja, jer su to glav­ne kom­po­nen­te za­jed­nič­kog bu­dže­ta EU. Di­rekt­na pla­ća­nja či­ne 72 od­sto, a mje­re ru­ral­nog raz­vo­ja 23 pro­cen­ta – re­kao je Mar­ko­vić.
On je pi­tao ka­ko je mo­gu­će po­ve­ća­ti agro­bu­džet 39 od­sto, a nje­go­vu ključ­nu kom­po­nen­tu – di­rekt­na pla­ća­nja po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma sma­nji­ti sa pro­šlo­go­di­šnjih 5,35 mi­li­o­na na 5,27 mi­li­o­na. Ili, ka­ko je na­veo, za­što je sa­mo 16,5 od­sto od ukup­nog bu­dže­ta opre­di­je­lje­no za di­rekt­nu po­dr­šku po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma.
– Po­dr­ška po hek­ta­ru po­ljo­pri­vred­nih po­vr­ši­na je mje­ra s naj­ve­ćim uče­šćem u za­jed­nič­kom bu­dže­tu EU. Ako smo se oba­ve­za­li da agrar­nu po­li­ti­ku uskla­đu­je­mo sa onom u EU, ovaj vid po­dr­ške tre­ba­lo bi da ima sve ši­ri ob­u­hvat u bro­ju ko­ri­sni­ka i hek­ta­ra i da se iz go­di­ne u go­di­nu po­ve­ća­va. Me­đu­tim, kod nas to ni­je slu­čaj, bu­du­ći da je u pro­šloj go­di­ni bi­lo pla­ni­ra­no 1,2 mi­li­o­na eura kroz dvi­je mje­re, a u 2017. jed­na mje­ra s po­dr­škom od mi­li­on eura i sve to uz ni­ži mi­ni­mum za po­dr­šku, umje­sto jed­nog hek­ta­ra sa­da je to po­la hek­tra, i uz po­ve­ća­nje po­dr­ške za ne­ke kul­tu­re sa 160 na 180 eura po hek­ta­ru – re­kao je Mar­ko­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ele­men­tar­na lo­gi­ka ka­že da bi po osno­vu ova dva po­volj­ni­ja kri­te­ri­ju­ma tre­ba­lo da bu­de vi­še hek­ta­ra za po­dr­šku i da se iz­dvo­ji znat­no vi­še nov­ca.
– Agro­bu­dže­tom je pla­ni­ra­no ma­nje i to za čak 200 hi­lja­da. Valj­da su i raz­voj­ni re­zul­ta­ti, o ko­ji­ma se to­li­ko du­go pri­ča svih ovih go­di­na, tre­ba­lo da do­pri­ne­su po­ve­ća­nju po­vr­ši­na za po­dr­šku – na­veo je Mar­ko­vić.
U od­no­su na pro­šlo­go­di­šnji agro­bu­džet, ka­ko je ka­zao, naj­ve­će su pro­mje­ne u po­li­ti­ci ru­ral­nog raz­vo­ja i to u mje­ra­ma jača­nja kon­ku­rent­no­sti pro­iz­vo­đa­ča hra­ne.
– Ta­mo se pla­ni­ra po­ve­ća­nje sa 8,7 mi­li­o­na na čak 16,2 mi­li­o­na i bi­će 17 umje­sto 14 mje­ra, ko­je su uglav­nom usmje­re­ne na po­dr­šku in­ve­sti­ci­ja­ma u po­ljo­pri­vre­di. Ve­li­ki broj mje­ra i do­sa­da­šnja prak­sa ne da­ju pu­no op­ti­mi­zma da će pred­vi­đe­ni iz­nos od 16,2 mi­li­o­na bi­ti is­ko­ri­šćen u 2017. go­di­ni – na­veo je Mar­ko­vić i do­dao da o od­no­su pla­ni­ra­nih i utro­še­nih sred­sta­va naj­bo­lje go­vo­re dva pri­mje­ra.
– Od 2011. go­di­ne re­a­li­zu­je se pro­je­kat Svjet­ske ban­ke MI­DAS, a u po­sled­nje dvi­je go­di­ne i EU pred­pri­stup­na po­dr­ška IPARD. U agro­bu­dže­tu je u pret­hod­nih šest go­di­na pla­ni­ra­na po­dr­ška in­ve­sti­ci­ja­ma u okvi­ru MI­DAS-a iz­no­si­la 15 mi­li­o­na a is­pla­će­no je 6,5 mi­li­o­na ili 43 od­sto od pla­ni­ra­nog za 658 ko­ri­sni­ka. Agro­bu­dže­tom za 2016. pla­ni­ra­no je 4,4 mi­li­o­na eura IPARD lajk po­dr­ške, a is­pla­će­no je 1,72 mi­li­o­na ili 39 od­sto, za 133 ko­ri­sni­ka. Ka­ko će Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de da re­a­li­zu­je pla­ni­ra­ne do­na­ci­je od 14 mi­li­o­na, ako je u pret­hod­nih šest go­di­na od ras­po­lo­ži­vog nov­ca is­ko­ri­šće­no sve­ga 8,2 mi­li­o­na – pi­tao je Mar­ko­vić.D.M.


Ma­nje nov­ca ne­go 2009. go­di­ne

Mar­ko­vić je na­veo da je 2009. go­di­ne za po­tre­be agro­bu­dže­ta iz dr­žav­nog bu­dže­ta iz­dvo­je­no 19,75 mi­li­o­na, a osam go­di­na ka­sni­je 16,9 mi­li­o­na, go­to­vo tri mi­li­o­na ma­nje.
– Valj­da bi­smo u su­sret EU in­te­gra­ci­ja­ma mo­ra­li po­ve­ća­ti po­dr­šku po­ljo­pri­vre­di? U pre­zen­ta­ci­ji agro­bu­dže­ta sto­ji – sred­stva iz na­ci­o­nal­nog bu­dže­ta 16,9 mi­li­o­na, me­đu­na­rod­na po­dr­ška 14,6 mi­li­o­na. Osta­vlja­ju­ći po stra­ni što do­na­ci­je ne bi tre­ba­lo sta­vlja­ti u bu­džet, tre­ba se za­pi­ta­ti ima li smi­sla is­ti­ca­ti ka­ko se do­na­ci­je go­to­vo iz­jed­na­či­še s na­šim bu­džet­skim iz­dva­ja­nji­ma u po­ljo­pri­vre­di – ka­zao je Mar­ko­vić.


Za odr­ži­vo ga­zdo­va­nje sa­mo 3,5 od­sto sred­sta­va

Dru­ga kom­po­nen­ta po­li­ti­ke ru­ral­nog raz­vo­ja – mje­re za odr­ži­vo ga­zdo­va­nje pri­rod­nim re­sur­si­ma po­ve­ća­na je za 45 hi­lja­da, od­no­sno 7,5 od­sto. Prak­tič­no je po­ve­ća­na sa­mo po­dr­ška or­gan­skoj po­ljo­pri­vre­di, ka­zao je Mar­ko­vić.
– Ko­li­ko je ovaj dio po­li­ti­ke ru­ral­nog raz­vo­ja va­žan, naj­bo­lje go­vo­ri do­sko­ra­šnja prak­sa EU – bi­lo je oba­ve­zno da se u ovu kom­po­nen­tu iz­dva­ja mi­ni­mum 25 od­sto ukup­ne po­dr­ške za ru­ral­ni raz­voj, a kod nas ona či­ni tek 3,5 od­sto sred­sta­va za ru­ral­ni raz­voj – na­veo je on.