U ime ko­ri­sni­ka stam­be­nih kre­di­ta Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke, či­ja je ot­pla­ta ve­za­na za švaj­car­ski fra­nak, ko­ji su se zbog sko­ka te va­lu­te od 80 od­sto na­šli u du­žnič­kom rop­stvu, pred­stav­nik kli­je­na­ta Dra­gan Se­nić upu­tio je otvo­re­no pi­smo gu­ver­ne­ru Mi­lo­ji­ci Da­ki­ću.
Pi­smo je upu­će­no na­kon što je Cen­tral­na ban­ka, na za­htjev skup­štin­skog od­bo­ra za eko­no­mi­ju, da­la mi­šlje­nje na pred­log za­ko­na o kon­ver­zi­ji kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma u eure, sa amand­ma­ni­ma DF-a. Amand­ma­ni­ma je pred­vi­đe­na kon­ver­zi­ja svih kre­di­ta, uklju­ču­ju­ći i one ko­je su ban­ke jed­no­stra­no ras­ki­nu­le po kur­su ko­ji je va­žio na dan za­klju­če­nja ugo­vo­ra, kao i da se iz­vr­ši no­vi ob­ra­čun i na nje­ga za­ra­ču­na ka­ma­ta od 8,2 od­sto na go­di­šnjem ni­vou, što je uve­ća­nje ka­ma­te od 100 po­sto u od­no­su na sa­da­šnju od 4,1 od­sto.
Za­kon, na­kon što pr­vo­bit­nu ver­zi­ju par­la­ment ni­je usvo­jio u fe­bru­a­ru, će se na­ći na dnev­nom re­du na sjed­ni­ci par­la­men­ta ko­ja je u to­ku.
U mi­šlje­nju CBCG, u ko­je je ,,Dan” imao uvid, po­no­vljen je stav da je naj­bo­lje da se pro­blem spo­ra­zum­no ri­je­ši, a ako to ni­je mo­gu­će, da o to­me od­lu­či nad­le­žni sud, kao i da ne­ma­ju nad­le­žnost da iz­da­ju mje­re za pro­mje­nu ugo­vo­re­nih uslo­va i da ne mo­gu da uti­ču na kre­dit­nu po­li­ti­ku ba­na­ka, is­ti­ču­ći da ugo­va­ra­nje va­lut­ne kla­u­zu­le ni­je za­bra­nje­no za­ko­nom.
– Po­red ban­ke ko­ja je pla­si­ra­la vi­so­ko­ri­zič­ni spe­ku­la­tiv­ni pro­iz­vod ogrom­nu od­go­vor­nost ima biv­še ru­ko­vo­stvo CBCG ko­je je do­zvo­li­lo da se on na­đe na tr­ži­štu i sa­da­šnje, za­to što ni­je uči­ni­lo ni­šta na za­šti­ti gra­đa­na – na­veo je Se­nić u otvo­re­nom pi­smu.
On je is­ta­kao da se ustav­ni osnov za do­no­še­nje za­ko­na za­sni­va na od­red­bi čla­na 16. stav 1. tač­ka 5 Usta­va, ko­jim je pro­pi­sa­no da se za­ko­nom ure­đu­ju pi­ta­nja od in­te­re­sa za Cr­nu Go­ru.
– Za­što ste pro­tiv za­ko­na o rje­ša­va­nju pro­ble­ma ko­ri­sni­ka kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma, ko­jih ima oko 500, a oko 3.000 lju­di pro­la­zi gol­go­tu neo­t­pla­ti­vih kre­di­ta – na­veo je Se­nić is­ti­ču­ći da je FMA Na­ci­o­nal­na ban­ka Austri­je ja­nu­a­ra 2006. na­ve­la da se ra­di o vi­so­ko­ri­zič­nom spe­ku­la­tiv­nom pro­iz­vo­du.
On je pi­tao CBCG ko­ga šti­ti i ka­ko mo­gu da ob­ja­sne to što je ko­ri­sni­ku stam­be­nog kre­di­ta u švaj­car­ci­ma, ko­ji je kre­dit po­di­gao 2007. go­di­ne, uve­ća­na ra­ta sa 500 na 900 eura i za­što su pro­tiv to­ga da se za­u­sta­vi pljač­ka. Pi­tao je i da li je mo­gu­će da je ne­za­ko­ni­ti in­te­res ban­ke ja­či. Raz­lo­zi za do­no­še­nje za­ko­na su, po nje­go­vim ri­je­či­ma, to što se ra­di o ban­kar­skom pro­iz­vo­du vi­so­kog ri­zi­ka u kom je pri­sut­na pro­mjen­lji­vost i neo­d­re­di­vost glav­ni­ce, ka­ma­te i ra­ta, što je za­kon­ski ne­do­pu­sti­vo. On tvr­di i da su kli­jen­ti do­ve­de­ni u za­blu­du zbog ne­do­volj­ne in­for­mi­sa­no­sti i upo­zo­re­nja o ri­zi­ci­ma, kao i pro­pa­gan­de ban­ke. Ban­ke, tvr­di on, ne mo­gu da ko­ri­ste dvi­je ili vi­še za­štit­nih kla­u­zu­la za oču­va­nje vri­jed­no­sti ka­pi­ta­la, a ugo­vo­re­na ka­ma­ta pred­sta­vlja pri­hod ban­ke i ci­je­nu za ri­zik ko­ji pre­u­zi­ma pla­sma­nom svog ka­pi­ta­la. U kon­kret­nom slu­ča­ju bi, ka­ko je po­ja­snio, pro­iz­i­la­zi­lo da je ban­ka ostva­ri­la pri­hod i kroz ugo­vo­re­nu ka­ma­tu i pri­mje­nom va­lut­ne kla­u­zu­le, a sud­sku za­šti­tu ne uži­va­ju prav­ni po­slo­vi ko­ji bi uče­sni­ci­ma u obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma do­no­si­li ne­sra­zmjer­nu imo­vin­sku ko­rist. On je na­veo i da je dr­ža­va pro­pu­sti­la pri­li­ku da iz­mje­nom i ko­rek­ci­jom za­kon­ske re­gu­la­ti­ve spri­je­či skla­pa­nje ta­kvih špe­ku­la­tiv­nih ugo­vo­ra. Se­nić i po­zvao sve po­li­tič­ke stran­ke u par­la­men­tu da po­dr­že pred­lo­že­ni za­kon i pod­sje­tio i da je pod­ni­je­ta kri­vič­na pri­ja­va Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu zbog to­ga što je Hi­po ban­ka, ka­ko tvr­di, fal­si­fi­ko­va­la do­ku­men­ta.J.V.


Pri­ba­vi­li pro­cje­nu od HA­AB

U mi­šlje­nju CBCG na­ve­de­no je da je amand­ma­ni­ma na pred­log za­ko­na utvr­đe­na vi­si­na ka­ma­te, ali da je neo­p­hod­no pro­pi­si­va­nje me­to­do­lo­gi­je vred­no­va­nja sred­sta­va ko­je su kli­jen­ti već pla­ti­li ili će pla­ti­ti do po­čet­ka pri­mje­ne za­ko­na. Ta­ko­đe, sma­tra­ju i da je neo­p­hod­no da se de­fi­ni­še sta­tus kli­je­na­ta sa ko­ji­ma je ban­ka ras­ki­nu­la ugo­vo­re, sa aspek­ta tre­ti­ra­nja ne­iz­vr­še­nih oba­ve­za pri utvr­đi­va­nju pre­o­sta­log du­ga, te ob­ra­ču­na za­te­zne ka­ma­te. Iz CBCG su uka­za­li da kli­jen­ti či­ja su po­tra­ži­va­nja pre­ni­je­ta na fak­to­ring ko­map­ni­je ni­je­su ob­u­hva­će­ni tim za­ko­nom, te da, ka­ko im u pot­pu­no­sti osta­je oba­ve­za vra­ća­nja kre­di­ta, za njih ni­je mo­gu­će obez­bi­je­di­ti rav­no­pra­van sta­tus u od­no­su na dru­ge ko­ri­sni­ke kre­di­ta u fran­ci­ma. Iz CGCG su na­ve­li da su od Hi­po ban­ke pri­ba­vi­li pro­jek­ci­ju pri­mje­ne mo­de­la pred­lo­že­nog amand­ma­ni­ma na re­pre­zen­ta­tiv­nim uzor­ci­ma po­sto­je­ćih oba­ve­za, po kom bi taj mo­del do­nio be­ne­fi­te sa­mo za 25 do 30 od­sto kli­je­na­ta, a da bi za od­re­đe­ne kre­di­te sa roč­no­šću du­žom od 20 go­di­na, ko­jih je 27 od­sto u kre­dit­nom port­fo­li­ju ban­ke, pri­mje­na tog mo­de­la do­ve­la do uve­ća­va­nja oba­ve­za u od­no­su na po­sto­je­će, bez ob­zi­ra na pred­lo­že­nu ka­ma­tu.