Or­ga­ni­za­ci­ja Evrop­ska op­ser­va­to­ri­ja za zlo­či­ne i bez­bjed­nost (EUOCS) oci­je­ni­la je da su pri­vat­ni in­te­re­si biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća za­ro­bi­li in­sti­tu­ci­je dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Ka­ko se na­vo­di u iz­vje­šta­ju o Cr­noj Go­ri, či­ni se da su sta­ri pu­te­vi kri­jum­ča­re­nja, ko­ri­šće­ni čak i u vri­je­me Oto­man­ske im­pe­ri­je, uspje­li da op­sta­nu. U tek­stu se ci­ti­ra Lu­is Še­li, osni­vač i iz­vr­šni di­rek­tor Cen­tra za te­ro­ri­zam, tran­sna­ci­o­nal­ni kri­mi­nal i ko­rup­ci­ju (TraCCC), ko­ja uka­zu­je da se „tur­ske or­ga­ni­za­ci­je za kri­jum­ča­re­nje nar­ko­ti­ka, ko­ri­ste­ći sta­re pu­te­ve kri­jum­ča­re­nja, po­ve­zu­ju s kri­mi­nal­nim gru­pa­ma na Bal­ka­nu ka­ko bi pre­ba­ci­va­le he­ro­in u Evro­pu”. Še­li je, po iz­vje­šta­ju, na jed­noj kon­fe­ren­ci­ji NA­TO-a u svom go­vo­ru iden­ti­fi­ko­va­la Cr­nu Go­ru i nje­nog biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća kao vri­jed­nog po­seb­nog po­me­na za va­žnu ulo­gu, ko­ju je ova ze­mlja igra­la u odr­ža­va­nju kri­jum­čar­skih ru­ta.
– Ni­je pr­vi put da je Đu­ka­no­vić „po­ča­stvo­van” na ta­kav na­čin. Još 2008. go­di­ne pr­o­gla­šen je za „naj­pa­met­ni­jeg čo­vje­ka na Bal­ka­nu”. Pri tom je Pro­je­kat za iz­vje­šta­va­nje o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji (OC­CRP) sti­gao do tač­ke ka­da mu je do­di­je­lio ti­tu­lu „Lič­no­sti go­di­ne u or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji” za 2015. go­di­nu – pi­še u iz­vje­šta­ju Evrop­ske op­ser­va­to­ri­je za zlo­či­ne i bez­bjed­nost (EUOCS).
Na­vo­di se da sa­mo ma­nji po­gled na ne­ke skan­da­le u ko­je je umi­je­šan – a ipak je iza­šao iz sve­ga bez pro­ce­su­i­ra­nja – do­volj­no uka­zu­je či­me je za­slu­žio ta­kvu hra­bru po­hva­lu.
– Ita­li­jan­ska po­li­ci­ja, ko­ja je 2003. go­di­ne is­tra­ži­va­la ak­tiv­no­sti kri­jum­ča­re­nja du­va­na u re­ži­ji ma­fi­je Ka­mo­ra, re­kla je da su u to­ku svo­jih is­tra­ga za­bi­lje­ži­li raz­go­vo­re iz­me­đu Đu­ka­no­vi­ća i ita­li­jan­skih ma­fi­ja­ških še­fo­va. Ita­li­jan­ski tu­ži­o­ci na­vo­de da je iz­me­đu 1994. i 2000. go­di­ne Cr­na Go­ra bi­la raj za ile­gal­nu tr­go­vi­nu, gdje su kri­mi­nal­ci po­stu­pa­li ne­ka­žnji­vo, dok su lu­ke Bar i Ko­tor ko­ri­šte­ne kao lo­gi­stič­ke ba­ze za mo­tor­ne bro­do­ve, uz za­šti­tu ko­ju je ga­ran­to­va­la vla­da. Ovi gli­se­ri pre­vo­zi­li bi ci­ga­re­te, ko­je su iz Ame­ri­ke do­pre­ma­ne pre­ko ho­land­skih i slo­ve­nač­kih lu­ka, pre­ko Ja­dra­na do lu­ke Ba­ri, gdje bi ih pro­da­li, neo­po­re­zo­va­ne na ita­li­jan­skom cr­nom tr­ži­štu. Na ovaj na­čin je na­vod­no pre­no­še­no mi­li­jar­du ci­ga­re­ta mje­seč­no. Me­đu­tim, iako po­li­ci­ja ima snim­ke Đu­ka­no­vi­ća ko­ji je or­ga­ni­zo­vao ovu tr­go­vi­nu sa ita­li­jan­skim ma­fi­ja­ši­ma, on je kao pre­mi­jer za­tra­žio di­plo­mat­ski imu­ni­tet dok se na kra­ju slu­čaj pro­tiv nje­ga ob­u­sta­vio 2009. go­di­ne – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju.
U iz­vje­šta­ju OC­CRP-a o do­dje­li ne­slav­ne ti­tu­le Đu­ka­no­vi­ću, pi­še da je di­rek­tor Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) Va­nja Ća­lo­vić opi­sa­la Đu­ka­no­vi­ća kao po­sled­njeg evrop­skog dik­ta­to­ra, ko­ji je za­ro­bio Cr­nu Go­ru zbog nje­go­vih vla­sti­tih in­te­re­sa i pre­tvo­rio je u si­gur­no uto­či­šte za kri­mi­nal­ce.
– Dok su se on, nje­go­va po­ro­di­ca i pri­ja­te­lji obo­ga­ti­li, obič­ni lju­di pa­te od si­ro­ma­štva, ne­prav­de i be­za­ko­nja. Ne­ma bo­ljeg pri­mje­ra za ilu­stra­ci­ju ri­je­či Va­nje Ća­lo­vić ne­go ne­ka­žnja­va­nje Dar­ka Ša­ri­ća, jed­nog od naj­tra­že­ni­jih tr­go­va­ca dro­gom na Bal­ka­nu, ko­ji je bio spo­so­ban da ra­di ne­sme­ta­no u Cr­noj Go­ri, upr­kos to­me što ga je tra­ži­la po­li­ci­ja Sr­bi­je, kao i Agen­ci­ja za bor­bu pro­tiv dro­ge u SAD. Za­i­sta, pre­ma Faj­nen­šel taj­msu, ova gru­pa je pro­da­la vi­še od mi­li­jar­du eura vri­jed­ne dro­ge u Sr­bi­ji sa­mo. Sma­tra se da je Ša­rić prao mi­li­o­ne pre­ko Pr­ve ban­ke u Cr­noj Go­ri, ko­ja je u vla­sni­štvu po­ro­di­ce Đu­ka­no­vić – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju Evrop­ske op­ser­va­to­ri­je za zlo­či­ne i bez­bjed­nost (EUOCS).
Upr­kos svim ovim pro­ble­mi­ma sa za­ko­nom, ka­ko se uka­zu­je, Đu­ka­no­vić ni­ka­da ni­je bio po­ti­snut iz vla­sti, već se u vi­še na­vra­ta ja­vljao ne­ka­da kao pre­mi­jer i ne­ka­da kao pred­sjed­nik dr­ža­ve. M.V.


Mo­gu­ća no­va kan­di­da­tu­ra

Mi­lo Đu­ka­no­vić, ka­ko se na­vo­di u iz­vje­šta­ju Evrop­ske op­ser­va­to­ri­je za zlo­či­ne i bez­bjed­nost (EUOCS), sva­ki put je po­bje­đi­vao na iz­bo­ri­ma ka­da bi se vra­tio s pa­u­ze od oba­vlja­nja jav­nih po­slo­va.
– Đu­ka­no­vić je oči­gled­no dao ostav­ku pro­šle go­di­ne, sa­mo da za­poč­ne sig­na­li­za­ci­ju još jed­nog mo­gu­ćeg kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka 2018. go­di­ne – pi­še u iz­vje­šta­ju.