Iako je pro­šla go­di­na da­na od ne­stan­ka i smr­ti je­da­na­e­sto­go­di­šnjeg dje­ča­ka Og­nje­na Ra­ko­če­vi­ća, nje­gov duh i da­lje je pri­su­tan, a ma­sa ko­ju je po­kre­nuo na so­li­dar­nost ko­nač­no je pri­hva­ti­la da auti­zam ne zna­či „za­ra­zu” i „gri­jeh”. Otac po­koj­nog dje­ča­ka Bran­ko Ra­ko­če­vić sma­tra da se uti­caj „bo­so­no­gog prin­ca” naj­bo­lje osli­ka­va u to­me da dru­štvo sa­da sprem­ni­je go­vo­ri o pro­ble­mu auti­zma i da to vi­še ni­je pro­blem ko­ji se „gu­ra pod te­pih”.
On na­vo­di da ko­nač­no ima­mo po­ma­ka na tom po­lju.
– U no­vi­je vri­je­me, za­hva­lju­ju­ći, pri­je sve­ga, per­ma­nent­nom pri­ti­sku in­sti­tu­ci­ja EU, i, na­rav­no, uti­ca­ju ov­da­šnjih me­di­ja i NVO sek­to­ra, do­šlo je do vi­dlji­vi­jih po­ma­ka u tom po­gle­du, pa se da­nas, sre­ćom, na dje­cu sa po­seb­nim po­tre­ba­ma ne gle­da kao na ku­žnu, već kao na rav­no­prav­ne čla­no­ve za­jed­ni­ce, do­čim, stig­ma­tič­ni (p)osta­ju sa­mo oni ko­ji ne ra­zu­mi­ju ni se­be, a ka­mo­li te ma­le an­đe­le – ka­zao je Ra­ko­če­vić za „Dan“.
On is­ti­če da je „ma­li `bosonogi princ` uspio da ura­di ono što ni­je uspje­lo ni­kom pri­je nje­ga – uje­di­nio je je­dan du­bo­ko po­di­je­lje­ni na­rod i uči­nio nas pu­no bo­lji­ma”.
– Na­tje­rao nas je da, ba­rem, na tih pet­na­e­stak da­na, za­bo­ra­vi­mo na na­ci­o­nal­ne, vjer­ske, po­li­tič­ke, i dru­ge po­dje­le i su­lu­da glo­že­nja. Svo­jim fi­zič­kim, a i me­ta­fi­zič­kim li­kom, svo­jom, mo­žda i ne­svje­snom, ali sa­mim tim i či­sti­jom, žr­tvom za te svo­je ma­le­ne dru­ga­re sa auti­zmom, pro­bu­dio je kod lju­di emo­ci­je, do­bro­to­lju­blje, čo­vje­ko­lju­blje. No, ka­ko u Cr­noj Go­ri i da­lje va­ži ono pra­vi­lo – na mu­ci se po­zna­ju ju­na­ci – za­čas smo se „re­se­to­va­li i vra­ti­li na fa­brič­ke vri­jed­no­sti”, umje­sto da se i u „mir­no­dob­skoj” sva­ki­da­šnji­ci okre­ne­mo iskon­skim vri­jed­no­sti­ma – is­ta­kao je on.
Ra­ko­če­vić na­vo­di da je auti­zam ve­li­ka enig­ma za me­di­ci­nu i ve­li­ka i te­ška mu­ka za tu dje­cu i nji­ho­ve ro­di­te­lje.
– Ono što već uve­li­ko bri­ne ro­di­te­lje je či­nje­ni­ca da ve­li­ki broj emi­nent­nih imu­no­lo­ga, vi­ru­so­lo­ga i epi­de­mi­o­lo­ga, me­đu ko­ji­ma ima i do­bit­ni­ka No­be­lo­ve na­gra­de, sma­tra da je uzrok po­ja­ve auti­zma fa­mo­zna MMR vak­ci­na. Ta­ko­đe, po­da­tak da se auti­zam, do oba­ve­zne vak­ci­na­ci­je, ja­vljao u od­no­su je­dan na­spram 10.000 dje­ca, a da je da­nas taj od­nos je­dan naprema 63 – za­i­sta je za­stra­šu­ju­ći. I dok u ve­ći­ni evrop­skih ze­ma­lja vak­ci­ni­sa­nje ni­je oba­ve­zno, kod nas se vo­di pra­vi pro­pa­gand­ni rat pro­tiv „ne­vak­ci­ni­sa­nih”, a oni se čak i „eti­ke­ti­ra­ju” kao uzroč­ni­ci po­nov­ne po­ja­ve ma­lih bo­gi­nja. Mno­go su ve­će šan­se da vak­ci­ni­sa­no di­je­te obo­li od auti­zma, ne­go da se ne­vak­ci­ni­sa­no di­je­te za­ra­zi ma­lim bo­gi­nja­ma, za­u­ška­ma i ru­be­o­la­ma, ko­je su go­to­vo is­ko­ri­je­nje­ne bo­le­sti, i ko­je pri­tom ni­je­su ni pre­tje­ra­no ozbilj­ne. Pi­tam nad­le­žne, če­mu on­da vak­ci­ne, ako one ne obez­bje­đu­ju imu­ni­tet dje­te­tu? Mo­žda od­go­vor le­ži u ne­spor­noj či­nje­ni­ci da vak­ci­ne obez­bje­đu­ju i te ka­ko ve­li­ki pro­fit oni­ma ko­ji ih pro­iz­vo­de – upo­zo­rio je on.
Ra­ko­če­vić do­da­je da se Usta­vom Cr­ne Go­re, u čla­nu 27 jam­či pra­vo čo­vje­ka i do­sto­jan­stvo ljud­skog bi­ća u po­gle­du pri­mje­ne bi­o­lo­gi­je i me­di­ci­ne, te da je za­bra­nje­no na ljud­skom bi­ću, bez nje­go­ve do­zvo­le, vr­ši­ti me­di­cin­ske i dru­ge ogle­de.
– Zva­nič­na me­di­ci­na ne is­klju­ču­je mo­guć­nost da MMR vak­ci­na uzro­ku­je po­ja­vu auti­zma, ni­ti da­je bi­lo ka­kve ga­ran­ci­je po tom pi­ta­nju, pa se mo­že za­klju­či­ti da nad­le­žni, spro­vo­de­ći oba­ve­znu vak­ci­na­ci­ju, kr­še Ustav Cr­ne Go­re – uka­zao je Ra­ko­če­vić.
Na pi­ta­nje šta sma­tra da fa­li cr­no­gor­skom dru­štvu ka­ko bi dje­ca i od­ra­sli sa auti­zmom mo­gli ne­sme­ta­no da ži­ve i funk­ci­o­ni­šu u nje­mu, Ra­ko­če­vić je od­go­vo­rio da ne­do­sta­je pu­no vi­še so­li­dar­no­sti, lju­ba­vi, pra­šta­nja, na­de i vje­re. A.O.


Pomoć djeci sa auti­zmom

Iz štam­pe je ne­dav­no iza­šla knji­ga „Bo­so­nO­gi princ”, po­vo­dom go­di­šnji­ce Ogi­je­ve smr­ti, u ko­joj su sa­bra­ni autor­ski tek­sto­vi, fo­to­gra­fi­je i sti­ho­vi, ob­ja­vlji­va­ni u no­vi­na­ma i na dru­štve­nim mre­ža­ma. Nje­gov otac i autor Bran­ko Ra­ko­če­vić ka­že da je po­ru­ku knji­ge, kroz svo­ju krat­ko­traj­nu, ali i ve­li­čan­stve­nu mi­si­ju na ze­mlji, po­slao sam Og­njen.
– I ona gla­si – vo­li­te se lju­di. I vo­lje­li smo se tih da­na. I bi­li smo lju­di, i osta­će­mo, valj­da, u Bo­ga se na­dam... A ja sam sa­mo sve te div­ne po­ru­ke, pri­če i sti­ho­ve sta­vio na par­če pa­pi­ra... Vječ­no pam­će­nje – po­ru­čio je on.
Sav pri­hod od pro­da­je knji­ge bi­će usmje­ren za po­moć dje­ci sa auti­zmom.