Cr­na Go­ra je u 2015. go­di­ni pa­la na po­lju gra­đan­skih slo­bo­da zbog ogra­ni­ča­va­nja pra­va na slo­bo­du mir­nog oku­plja­nja, su­ko­ba iz­me­đu po­li­ci­je i opo­zi­ci­o­nih de­mon­stra­na­ta i po­nov­nog od­la­ga­nja LGBT pa­ra­de, kon­sta­tu­je se u iz­vje­šta­ju ame­rič­ke or­ga­ni­za­ci­je Fri­dom ha­us. U iz­vje­šta­ju o slo­bo­da­ma u svi­je­tu za 2015. „Ner­vo­zni dik­ta­to­ri, ne­sta­bil­ne de­mo­kra­ti­je: Svjet­ska slo­bo­da pod pri­ti­skom” kon­sta­tu­je se da je pro­gres Cr­ne Go­re ka član­stvu u Evrop­skoj uni­ji (EU) uka­ljao ugled blo­ka zbog od­no­sa pred­sjed­ni­ka cr­no­gor­ske vla­de Mi­la Đu­ka­no­vi­ća pre­ma me­di­ji­ma.
– Pro­gres Cr­ne Go­re ka član­stvu u Evrop­sku uni­ju (EU), upr­kos to­me što uko­ri­je­nje­na vlast pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća to­le­ri­še pro­gon ne­za­vi­snih me­di­ja, na­ru­šio je imidž blo­ka, kao pro­mo­te­ra do­brog upra­vlja­nja i de­mo­krat­skih nor­mi – kon­sta­tu­ju u ame­rič­koj or­ga­ni­za­ci­ji.
Fri­dom ha­us je upo­zo­rio na pad Cr­ne Go­re u od­no­su na pro­šlo­go­di­šnji iz­vje­štaj, a na­ša ze­mlja je me­đu tri dr­ža­ve ko­je su sa sta­tu­sa slo­bod­nih, pa­le na ni­vo „dje­li­mič­no slo­bod­nih”.
Cr­na Go­ra je za gra­đan­ske slo­bo­de do­bi­la ocje­nu tri (na ska­li gdje je­dan pred­sta­vlja naj­slo­bod­ni­je, a se­dam naj­re­pre­siv­ni­je ze­mlje), što je pad u od­no­su na 2014. go­di­nu, ka­da je oci­je­nje­na dvoj­kom i ka­da je ima­la sta­tus slo­bod­ne ze­mlje. Po pi­ta­nju po­li­tič­kih slo­bo­da ocije­nje­na je ta­ko­đe ocje­nom tri. U iz­vje­šta­ju se kon­sta­tu­je da je po pi­ta­nju me­dij­skih slo­bo­da dje­li­mič­no slo­bod­na ze­mlja.
– Cr­na Go­ra bi­lje­ži trend pa­da zbog ogra­ni­če­nja na slo­bo­du mir­nog oku­plja­nja, uklju­ču­ju­ći i su­ko­be iz­me­đu po­li­ci­je i opo­zi­ci­o­nih de­mon­stra­na­ta i po­nov­nog od­la­ga­nja LGBT pa­ra­de, u kon­tek­stu go­di­na uz­ne­mi­ra­va­nja i dis­kri­mi­na­ci­je LGBT oso­ba – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju ame­rič­ke or­ga­ni­za­ci­je za ljud­ska pra­va.
Pre­ma iz­vje­šta­ju Fri­dom ha­u­sa, Cr­na Go­ra je po pi­ta­nju po­li­tič­kih slo­bo­da iz­jed­na­če­na sa Ko­so­vom i Al­ba­ni­jom. Na po­lju gra­đan­skih slo­bo­da iz­jed­na­če­na je sa Al­ba­ni­jom, Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom, Ma­ke­do­ni­jom. Od ze­ma­lja iz re­gi­o­na, Cr­na Go­ra je go­ra od Slo­ve­ni­je (ko­ja je oci­je­nje­na je­di­ni­com), Hr­vat­ske (ko­ja je oci­je­nje­na je­di­ni­com za po­li­tič­ka, a dvoj­kom za gra­đan­ska pra­va) i Sr­bi­je (ko­ja je oci­je­nje­na dvoj­kom), a ko­je su pro­gla­še­ne slo­bod­nim ze­mlja­ma.
Fri­dom ha­us kon­sta­tu­je de­se­ti uza­stop­ni go­di­šnji pad svjet­skih slo­bo­da, ko­jem su u 2015. go­di­ni po­seb­no do­pri­ni­je­le si­rij­ska kri­za, od­nos pre­ma ta­la­su iz­bje­gli­ca ka Evro­pi, opa­snost od te­ro­ri­stič­kih gru­pa iz kri­znih pod­ruč­ja... Uka­zu­ju da su kri­ze uti­ca­le na sti­mu­li­sa­nje kse­no­fo­bič­nog ras­po­lo­že­nja, te da su mno­ge de­mo­kra­ti­je od­bi­le da pru­že uto­či­šte mu­sli­man­skim iz­bje­gli­ca­ma.
U Fir­dom ha­u­su is­ti­ču da kri­za u Si­ri­ji pred­sta­vlja naj­kom­plek­sni­ji iza­zov mi­ru i sta­bil­no­sti, te da se njen uti­caj sna­žno osje­tio i u Evro­pi.
– Ta­las azi­la­na­ta iz Si­ri­je i dru­gih zo­na za­hva­će­nim su­ko­bi­ma u 2015. iza­zva­li su zbu­nju­ju­će i če­sto ru­žne de­ba­te me­đu dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma Evrop­ske uni­je (EU). Dok je ne­ko­li­ko evrop­skih li­de­ra, na­ro­či­to nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel i šved­ski pre­mi­jer Ste­fan Lof­ven, u po­čet­ku bi­li otvo­re­ni za do­bro­do­šli­ce lju­di­ma ko­ji su bje­ža­li od bom­bi i te­ro­ri­stič­kih ma­sa­kra, dru­gi su glat­ko od­bi­ja­li da pri­hva­te mu­sli­man­ske iz­bje­gli­ce na nji­ho­vom tlu. Ta­kva ne­tr­pe­lji­vost na­ro­či­to je po­sta­la akut­na na­kon ko­or­di­ni­ra­nih te­ro­ri­stič­kih na­pa­da mi­li­tant­ne gru­pe Islam­ska dr­ža­va ka­da je u Pa­ri­zu ubi­je­no 130 lju­di – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Fri­dom ha­u­sa.
A.T.


Bru­tal­no raz­bi­ja­nje mir­nih pro­te­sta

Po­što­va­nje gra­đan­skih slo­bo­da i po­li­tič­kih pra­va u Cr­noj Go­ri i u iz­vje­šta­ju za 2014. go­di­nu bi­lo je is­pod evrop­skog ni­voa. Ipak, Cr­na Go­ra je la­ni do­bi­la bo­lje ocje­ne ka­da su u pi­ta­nju gra­đan­ske slo­bo­de. Pad gra­đan­skih slo­bo­da po­seb­no se ve­zu­je za bru­tal­no po­li­cij­sko raz­bi­ja­nje mir­nih pro­te­sta De­mo­krat­skog fron­ta (DF) ko­ji su odr­ža­ni u Pod­go­ri­ci. Pr­vo su pri­pad­ni­ci po­li­ci­je, pod ma­skom na­vod­nog pru­ža­nja asi­sten­ci­je Ko­mu­nal­noj po­li­ci­ji u ci­lju skla­nja­nja ša­to­ra i bi­ne sa bu­le­va­ra is­pred Skup­šti­ne, 17. ok­to­bra bru­tal­no pre­tu­kli uče­sni­ke pro­te­sta u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma. Ta­da su uhap­še­na i dva no­vi­na­ra. Se­dam da­na ka­sni­je do­šlo je do još bru­tal­ni­je ak­ci­je spe­ci­jal­nih i po­seb­nih jed­ni­ca po­li­ci­je, ko­je su po gra­du ju­ri­le gra­đa­ne ko­ji su se na­šli na uli­ca­ma. U vi­še slu­ča­je­va za­bi­lje­že­ni su pri­mje­ri pre­ko­mjer­ne upo­tre­be si­le.