CGO sma­trau da je do­dje­lji­va­njem po­ča­snog dr­ža­vljan­stva Ši­na­va­tri uči­nje­na šte­ta ugle­du dr­ža­ve Cr­ne Go­re
Uko­li­ko je tač­no da Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP) spro­vo­di po­stu­pak pro­vje­re li­ca ko­ja se pred­la­žu za po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo, u di­je­lu po­sto­ja­nja even­tu­al­nih bez­bjed­no­snih raz­lo­ga ili po­sto­ja­nja me­đu­na­rod­ne po­tjer­ni­ce, ka­ko je on­da Tak­sin Ši­na­va­tra 2009. do­bio cr­no­gor­ski pa­soš iako je u tom tre­nut­ku bio kri­vič­no osu­đen u rod­noj ze­mlji zbog ko­rup­ci­je na dvi­je go­di­ne, pi­ta­li su u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje. Iz CGO su ka­za­li da ih ču­di re­a­go­va­nje MUP-a u ko­jem se, ka­ko na­vo­de, iz­no­si niz po­vr­šnih, ne­tač­nih i ni­čim iza­zva­nih na­vod­nih de­man­ti­ja onog što ni­ti sto­ji u ana­li­zi „Po­ča­sna dr­ža­vljan­stva – ka­ko se i ko­me do­dje­lju­ju”, ni­ti je iz­ne­se­no od stra­ne pred­stav­ni­ca CGO na kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je.
Oni sma­tra­ju da je do­dje­lji­va­njem po­ča­snog dr­ža­vljan­stva Ši­na­va­tri uči­nje­na šte­ta ugle­du dr­ža­ve Cr­ne Go­re.
– Ta­ko­đe, tre­ba pod­sje­ti­ti da član 8, stav 1, ali­ne­ja 5 Za­ko­na o cr­no­gor­skom dr­ža­vljan­stvu pro­pi­su­je da cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo ne mo­že do­bi­ti oso­ba ko­ja je u Cr­noj Go­ri i dru­goj dr­ža­vi pra­vo­sna­žno osu­đe­na na bez­u­slov­nu ka­znu za­tvo­ra u tra­ja­nju du­žem od jed­ne go­di­ne za kri­vič­no dje­lo za ko­je se go­ni po slu­žbe­noj du­žno­sti ili su pre­sta­le prav­ne po­sle­di­ce osu­de. CGO, ta­ko­đe, ni­je ni­gdje go­vo­rio o po­seb­nom in­sti­tu­tu eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva već je ta je­zič­ka kon­struk­ci­ja, ko­ju su ina­če ko­ri­sti­li i ko­ri­ste vla­di­ni zva­nič­ni­ci, u do­ku­men­tu i pre­zen­ta­ci­ji ko­ri­šće­na u kon­tek­stu onih li­ca za ko­ja se zna ili na­ga­đa da su do­bi­li po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo na osno­vu po­seb­nog eko­nom­skog zna­ča­ja. Uosta­lom, ta­ko je svo­je­vre­me­no jav­no „prav­da­no” cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo ko­je je do­bio isti Tak­sin Ši­na­va­tra, i zbog če­ga CGO, iz­me­đu osta­log, pre­po­ru­ču­je do­dat­ne pro­vje­re kod do­dje­le dr­ža­vljan­stva po ovom osno­vu – na­vo­di se u re­a­go­va­nju na tvrd­nje MUP-a ko­je pot­pi­su­je Mi­ra Po­po­vić.
Na­po­mi­nju da je CGO u svom is­tra­ži­va­nju bro­ja do­di­je­lje­nih po­ča­snih dr­ža­vljan­sta­va ob­u­hva­tio pe­ri­od od 5. ma­ja 2008. do 22. ju­la 2015. u ko­jem su 203 li­ca do­bi­la ta­kvo dr­ža­vljan­stvo.
– To je ne­spo­ran po­da­tak ko­ji potvrđu­je upra­vo do­ku­men­ta­ci­ja ko­ju je CGO do­bio od MUP-a, a taj vre­men­ski okvir je ja­sno na­zna­čen na kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je, ured­no pre­ne­sen u 12 me­di­ja, dok je u sa­mo tri sta­vlje­na op­šta od­red­ni­ca da se ra­di o pret­hod­nih se­dam go­di­na. Do­dat­no, na stra­ni 15 pu­bli­ka­ci­je, ko­ja je do­stup­na na saj­tu CGO-a, ta­ko­đe sto­ji ovaj pe­ri­od. Žao nam je što nad­le­žni u MUP-u ni­je­su, ka­ko to pro­fe­si­o­nal­ni stan­dar­di na­la­žu, pa­žlji­vo is­pra­ti­li me­dij­sko iz­vje­šta­va­nje o ovom bro­ju ili pro­či­ta­li pu­bli­ka­ci­ju. Sto­ga, po­da­tak da je do 1. ok­to­bra 2015. do­di­je­lje­no 206 po­ča­snih dr­ža­vljan­sta­va ni na ko­ji na­čin ne de­man­tu­je CGO – ka­žu u CGO.
Is­ti­ču da se ni u pu­bli­ka­ci­ji, a ni na kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je, ni­je­su ba­vi­li re­dov­nim pro­ce­du­ra­ma do­bi­ja­nja cr­no­gor­skog dr­ža­vljan­stva sem što su na­ve­de­ne op­šte za­kon­ske od­red­be, uka­zu­ju­ći da „sa­mim tim im­pu­ti­ra­nje MUP-a da smo mi iz CGO-a go­vo­ri­li o `hiljadama gra­đa­na ko­ji če­ka­ju na cr­no­gor­sko državljanstvo` je ne­tač­no“.
– Jed­na od šest pre­po­ru­ka CGO-a je­ste: „Svi pred­lo­zi sa obra­zlo­že­nji­ma, kao i rje­še­nja, mo­ra­ju bi­ti jav­ni i do­stup­ni na saj­tu nad­le­žnog dr­žav­nog or­ga­na jer je sti­ca­nje ovog vi­da dr­ža­vljan­stva za­sno­va­no na na­ci­o­nal­nom in­te­re­su dr­ža­ve Cr­ne Go­re, što zna­či da je utvr­đen jav­ni in­te­res, a sa­mim tim i pra­vo jav­no­sti da zna. Re­gi­o­nal­na is­ku­stva ni­je­su pri­mje­ri ko­ji­ma se tre­ba ru­ko­vo­di­ti jer su i te prak­se ne­tran­spa­rent­ne, ali to ne tre­ba da bu­de pre­pre­ka Cr­noj Go­ri da utvr­di pu­nu do­stup­nost jav­no­sti ovih po­da­ta­ka kao za­kon­sku oba­ve­zu”. Pu­na do­stup­nost po­da­ta­ka ne zna­či od­go­va­ra­nje po za­htje­vi­ma za slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma NVO-ima i dru­gim su­bjek­ti­ma, već stal­nu do­stup­nost spi­ska i pra­te­će do­ku­men­ta­ci­je na saj­tu za sve za­in­te­re­so­va­ne gra­đa­ne. Tre­nut­no je u Cr­noj Go­ri je­di­no na saj­tu CGO-a do­stu­pan spi­sak 203 do­di­je­lje­na po­ča­sna dr­ža­vljan­stva do ju­la 2015. Nad­le­žni u MUP-u bi tre­ba­lo da zna­ju raz­li­ku iz­me­đu ovih ni­voa do­stup­no­sti po­da­ta­ka.
A.T.


Ko je pred­lo­žio 169 li­ca

U CGO is­ti­ču da ni­je­su bro­ja­li pre­mje­re u pe­ri­o­du od 2008. do 2015, sma­tra­ju­ći da ne­ma po­tre­be ni da ih MUP oba­vje­šta­va ko­li­ko ih je bi­lo jer to, ka­ko ocje­nju­ju, ni­je ni re­le­vant­no za na­ve­de­nu te­mu.
– Ali, va­žno i re­le­vant­no je sle­de­će – u Za­ko­nu o dr­ža­vljan­stvu Cr­ne Go­re, član 12, stav 2 sto­ji da o pri­je­mu u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo za dr­žav­ni i dru­gi in­te­res Cr­ne Go­re od­lu­ču­je Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va i jav­ne upra­ve na osno­vu pred­lo­ga pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re ili pred­sjed­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re. Zna­či, za­kon pre­po­zna­je sa­mo tri pred­la­ga­ča a CGO po­sje­du­je zva­nič­nu do­ku­men­ta­ci­ju za dva od ta tri pred­la­ga­ča (pred­sjed­nik dr­ža­ve i pred­sjed­nik Skup­šti­ne) ko­ji su od 203 do­di­je­lje­na po­ča­sna dr­ža­vljan­stva pred­lo­ži­li osam, što lo­gič­no vo­di za­ključ­ku da je pre­o­sta­lih 195 pred­lo­žio pred­sjed­nik Vla­de. Ako je tač­na či­nje­ni­ca ko­ju MUP na­vo­di da je pred­sjed­nik Vla­de pred­lo­žio sa­mo 26 li­ca, on­da do­la­zi­mo do pi­ta­nja ko je i u ko­joj pro­ce­du­ri, ko­ju ovaj za­kon ne pred­vi­đa, pred­lo­žio pre­o­sta­lih 169 li­ca? Ni­je do­bro da zva­nič­ni or­ga­ni na ovaj na­čin po­ku­ša­va­ju dis­kre­di­to­va­ti rad NVO sek­to­ra ko­ji uka­zu­je ar­gu­men­to­va­no na iden­ti­fi­ko­va­ne pro­ble­me, a po­seb­no nas za­bri­nja­va ka­da u tim re­a­go­va­nji­ma do­bi­je­mo ele­men­te ko­ji uka­zu­ju na mo­gu­će ne­za­ko­ni­to­sti u ra­du istih tih or­ga­na – is­ti­ču u re­a­go­va­nju.