Ta­blo­i­di­za­ci­ja mo­že da bu­de moć­no oruž­je vla­sti­ma, ko­je, u kraj­njoj li­ni­ji, de­gra­di­ra jav­ni dis­kurs i zdra­vu pa­met, ka­za­la je pred­stav­ni­ca Bal­kan­ske is­tra­ži­vač­ke no­vi­nar­ske mre­že (BIRN) Ta­nja Mak­sić na me­đu­na­rod­noj kon­fe­ren­ci­ji „Ulo­ga i zna­čaj me­di­ja u pro­ce­su EU in­te­gra­ci­ja – na­u­če­ne lek­ci­je i is­ku­stva iz re­gi­o­na”, ko­ju su ju­če or­ga­ni­zo­va­li Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje i Dej­li pres, u okvi­ru re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta „EU vi­je­sti – in­for­mi­ši se”.
Mak­si­će­va je re­kla da se sve vi­še slo­bod­nih me­di­ja po­ja­vlju­je na in­ter­ne­tu, ko­ji po­sta­je vr­lo zna­čaj­no sred­stvo in­for­mi­sa­nja gra­đa­na u tre­nut­ku kad su svi tra­di­ci­o­nal­ni me­di­ji, na ovaj ili onaj na­čin, ve­za­ni za dr­ža­vu i nje­ne fon­do­ve.
Ured­ni­ca sa­ra­jev­skog „Oslo­bo­đe­nja” Vil­da­na Se­lim­be­go­vić re­kla je da ne pri­sta­je na op­ci­ju da po­sta­je­mo žr­tve ta­blo­i­da. Ona je na­ve­la da u sva­koj od na­ših ze­ma­lja i u re­gi­o­nu kom­plet­no još po­sto­ji iz­ra­že­ni pro­ce­nat no­vi­na­ra i me­di­ja ko­ji se bo­re i is­tra­ja­va­ju u bor­ba­ma da do­bi­ju bit­ku pro­tiv bi­ro­kra­ti­je, ad­mi­ni­stra­ci­je, re­ži­ma i evrop­skih do­go­vo­ra s tim re­ži­mi­ma.
–Mi­slim da je tač­no da Evro­pa gle­da pre­bla­go na svo­je sa­rad­ni­ke ov­dje. Mi smo to upam­ti­li u Bo­sni još od vre­me­na Pe­di­ja Eš­da­u­na, ko­ji je re­kao da mu uop­šte ne tre­ba­ju ni ci­vil­no dru­štvo ni ne­vla­din sek­tor kao ne­ka­kvi sa­go­vor­ni­ci. Na­rav­no, ne tre­ba­ju mu ni me­di­ji – ka­za­la je Se­lim­be­go­vi­će­va.
Šef po­li­tič­kog sek­to­ra De­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je (EU) Al­ber­to Ka­ma­ra­ta is­ta­kao je da je in­for­ma­ci­ja moć.
–U de­mo­krat­skom dru­štvu moć tre­ba da do­la­zi od gra­đa­na i za­to je glav­ni iza­zov ko­ji ima­mo da osna­ži­mo gra­đa­ne da do­no­se pra­ve od­lu­ke ta­ko što im pru­ža­mo pra­ve i kva­li­tet­ne in­for­ma­ci­je – re­kao je Ka­ma­ra­ta.
On je ka­zao da je bit­no da evrop­ske in­te­gra­ci­je gra­đa­ni­ma bu­du ra­zu­mljiv pro­ces jer je pi­ta­nje in­for­ma­ci­ja u sr­ži re­form­skog pro­ce­sa.
–Bez slo­bod­nih me­di­ja, i efi­ka­sne me­dij­ske sce­ne i pro­fe­si­o­nal­nog no­vi­nar­stva, de­mo­krat­ski pro­ces ne bi mo­gao da na­pre­du­je. Me­di­ji su od­li­čan iz­vor in­for­ma­ci­ja za sve do­no­si­o­ce od­lu­ka, uklju­ču­ju­ći i one iz EU – is­ta­kao je Ka­ma­ra­ta.
Do­pi­snik vi­še me­di­ja iz Bri­se­la Ines Sa­ba­lić re­kla je da go­di­ne iz­vje­šta­va­nja iz sje­di­šta EU, te go­di­ne uče­šća dr­ža­va u pro­ce­su evrop­skih in­te­gra­ci­ja, ipak do­no­se re­zul­ta­te”.
–Ipak je ra­zu­mi­je­va­nje mno­go ve­će ne­go što je bi­lo pri­je de­set go­di­na. Evrop­ska ko­mi­si­ja je bi­la mno­go otvo­re­ni­ja za me­di­je dok je na nje­nom če­lu bio Ro­ma­no Pro­di ne­go za vri­je­me Žo­zea Ma­nu­e­la Ba­ro­za ili sa­da u man­da­tu Žan-Klo­da Jun­ke­ra – na­ve­la je Sa­ba­li­će­va.
Glav­ni ured­nik pri­štin­skog li­sta „Ko­ha di­to­re“ Agron Baj­ra­mi re­kao je da no­vi­na­ri u re­gi­o­nu mo­ra­ju sa­ra­đi­va­ti ka­ko bi sa­vla­da­li za­jed­nič­ke iza­zo­ve.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma za EU in­te­gra­ci­je Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Ana Vu­jo­še­vić pod­sje­ti­la je da su cr­no­gor­ski pre­go­vo­ri sa Uni­jom do sa­da naj­za­htjev­ni­ji pro­ces do­sti­za­nja evrop­skih stan­dar­da jed­ne dr­ža­ve. Ona je na­gla­si­la da je ulo­ga ci­vil­nog dru­štva u de­mo­kra­ti­ji ne­za­o­bi­la­zna.
–Pri­zem­ni na­pa­di na pred­stav­ni­ke me­di­ja i NVO, bi­lo da sti­žu kroz is­kon­stru­i­sa­ne afe­re, po­ku­ša­je dis­kre­di­ta­ci­je, kaf­ki­jan­ske pro­ce­se ili kroz fi­zič­ke na­pa­de i uni­šta­va­nje imo­vi­ne po­je­di­nih me­di­ja, ne­će ni u če­mu po­lju­lja­ti ja­snu vo­lju i cilj naj­pro­spe­ri­tet­ni­jeg di­je­la cr­no­gor­skog dru­štva – ka­za­la je Vu­jo­še­vi­će­va.M.V.


Pre­ži­vje­li dik­ta­tu­ru, ali ni­je­su de­mo­kra­ti­ju

Iz­vr­šni di­rek­tor „Vi­je­sti” Želj­ko Iva­no­vić re­kao je da vi­še ne po­sto­je, ili su mar­gi­na­li­zo­va­ni mno­gi me­di­ji ko­ji su se bo­ri­li za pro­fe­si­o­nal­ne stan­dar­de i za slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja to­kom rat­nih go­di­na. Iva­no­vić je ci­ti­rao pro­fe­so­ri­cu Sne­ža­nu Mi­li­vo­je­vić, „jed­nog od naj­ve­ćih eks­pe­ra­ta za me­di­je u re­gi­o­nu”, da ne­za­vi­sni me­di­ji ko­ji su uspje­li da pre­ži­ve dik­ta­tu­ru ni­su uspje­li da pre­ži­ve de­mo­kra­ti­ju.
–Pro­ces evro­in­te­gra­ci­ja ve­o­ma je bi­tan za dr­ža­ve re­gi­o­na jer bi one bi­le iz­gu­blje­ne ako osta­nu bez evrop­skih pro­ce­sa. Bez ja­kog ne­vla­di­nog sek­to­ra i ja­kih i ozbilj­nih me­di­ja, taj pro­ces će ići mno­go te­že i pi­ta­nje je da li će ika­da mo­ći da bu­de za­vr­šen – oci­je­nio je Iva­no­vić.
On se na­da da će EU na­kon lek­ci­ja ko­je je na­u­či­la za 25 go­di­na na pro­sto­ru Bal­ka­na bi­ti mno­go bli­ža pro­fe­si­o­nal­nim me­di­ji­ma i da će bo­lje ra­zu­mje­ti nji­ho­ve pro­ble­me i vi­še uči­ni­ti na obez­bje­đi­va­nju uslo­va da bi me­di­ji mo­gli da pre­ži­ve.