Ana­li­za pra­vo­sna­žnih sud­skih pre­su­da po­ka­za­la je da je vi­še imo­vi­ne u Cr­noj Go­ri od­u­ze­to od šu­ma­ra zbog zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, jer je ne­le­gal­na sje­ča šu­me kva­li­fi­ko­va­na kao ko­rup­ci­ja, ne­go od svih jav­nih funk­ci­o­ne­ra u svim sud­skim po­stup­ci­ma do sa­da, uka­za­la je iz­vr­šna di­rek­tor­ka MANS-a Va­nja Ća­lo­vić. Na kon­sul­ta­tiv­nom sa­slu­ša­nju pred­stav­ni­ka pra­vo­su­đa i vla­sti na za­jed­nič­koj sjed­ni­ci od­bo­ra za po­li­tič­ki si­stem i an­ti­ko­rup­ci­ju po­vo­dom ini­ci­ja­ti­ve MANS-a za uvo­đe­nje po­seb­nog kri­vič­nog dje­la ne­za­ko­ni­to bo­ga­će­nje jav­nih funk­ci­o­ne­ra, ona je ka­za­la da je to krivično dje­lo uve­de­no u 44 ze­mlje.
Ća­lo­vićeva je is­ta­kla da ne­ma po­tre­be da se to kri­vič­no dje­lo uvo­di u Nju­jor­ku, Ri­mu ili Lon­do­nu, „gdje us­pje­va­ju da ma­fi­ja­še, po­li­ti­ča­re i oso­be po­ve­za­ne sa ma­fi­jom sta­ve iza re­še­ta­ka i one­mo­gu­će ih da se po­li­tič­ki kan­di­du­ju“.
– Ali, u Cr­noj Go­ri, gdje su na me­ti na­ših tu­ži­la­ca pri­mar­no šu­ma­ri i gdje u sta­ti­sti­ku bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je ula­ze i oni ko­ji no­ću zo­vu hot lajn, pa nam se i to sta­ti­stič­ki bro­ji kao re­zul­tat u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je, tre­ba da raz­mo­tri­mo ta­kva rje­še­nja – sma­tra di­rek­to­ri­ca MANS-a.
Pred­stav­ni­ci pra­vo­su­đa i iz­vr­šne vla­sti oci­je­ni­li su da ne­za­ko­ni­to bo­ga­će­nje jav­nih funk­ci­o­ne­ra ni­je neo­p­hod­no uvo­di­ti kao kri­vič­no dje­lo jer po­sto­ji za­kon­ska al­ter­na­ti­va, ko­ja se ne ko­ri­sti do­volj­no, dok su pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je i ne­vla­di­nog sek­to­ra upo­zo­ri­li da je to neo­p­hod­no. Mi­ni­star prav­de Zo­ran Pa­žin ka­zao je da ni­je naj­bo­lje ra­zu­mio prav­ne ar­gu­men­te ini­ci­ja­ti­ve ko­ju je pod­nio MANS i do­dao da po­sto­je po­li­tič­ki i prav­ni aspek­ti tog pro­ble­ma.
–Ov­dje sa­mo go­vo­ri­mo o kri­vič­no­prav­noj po­sle­di­ci, a ona je ne­za­ko­ni­to bo­ga­će­nje. Me­đu­tim, kri­vič­no dje­lo po­red po­sle­di­ce mo­ra da ima i rad­nju. Ovo je va­žno zbog to­ga što ele­ment kri­vi­ce ni­je mo­gu­će sa­gle­da­ti uko­li­ko ne­ma­mo rad­nju iz­vr­še­nja – po­ja­snio je Pa­žin.
Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić ka­zao je da po­sto­je raz­lo­zi za in­kri­mi­ni­sa­nje tog kri­vič­nog dje­la i pro­tiv to­ga.
–Ova­ko po­sta­vlje­na in­kri­mi­na­ci­ja mo­gla bi bi­ti ko­ri­sna u su­zbi­ja­nju ko­rup­ci­je, ali bi se u slu­ča­ju uvo­đe­nja ovog kri­vič­nog dje­la po­sta­vi­la pi­ta­nja šta pro­pi­sa­ti kao rad­nju nje­go­vog iz­vr­še­nja, šta bi bio obje­kat iz­vr­še­nja i ko se sve sma­trao jav­nim funk­ci­o­ne­rom – na­veo je Stan­ko­vić.
Spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Đur­đi­na Iva­no­vić ka­za­la je da je či­nje­ni­ca da ni­jed­na evrop­ska ze­mlja osim Ma­ke­do­ni­je ni­je uve­la ovo kri­vič­no dje­lo, usled če­ga ne­ma­mo upo­red­na is­ku­stva ili sud­sku prak­su da bi­smo mo­gli go­vo­ri­ti ka­kve bi re­zul­ta­te da­lo uvo­đe­nje tog kri­vič­nog dje­la.
Ća­lo­vi­će­va je is­ta­kla da po­sto­je bo­ga­ta upo­red­na is­ku­stva iz ko­jih se mo­gu vi­dje­ti efek­ti uvo­đe­nja ovog kri­vič­nog dje­la. Ko­men­ta­ri­šu­ći tvrd­nje o to­me da već po­sto­je prav­ni in­sti­tu­ti ko­ji se od­no­se na ne­za­ko­ni­to ste­če­nu imo­vi­nu, ona je re­kla da mje­re po­sto­je, ali da ne­ma re­zul­ta­ta. Ona je iz­ne­na­đe­na što nji­ho­vu ini­ci­ja­ti­vu ne po­dr­ža­va spe­ci­jal­ni tu­ži­lac, ko­ji, ka­ko je na­ve­la, go­di­na­ma ne­ma kon­kre­tan re­zul­tat u ra­du. Ona sma­tra da bi in­kri­mi­ni­sa­nje tog kri­vič­nog dje­la bi­lo ja­sna po­ru­ka gra­đa­ni­ma da su jav­ni funk­ci­o­ne­ri volj­ni da stro­že re­gu­li­šu se­be ne­go gra­đa­ne.
– Mi vas bi­ra­mo da nas pred­sta­vlja­te, a ne da se bo­ga­ti­te na tim jav­nim funk­ci­ja­ma – po­ru­či­la je Ća­lo­vić i do­da­la da bi tre­ba­lo for­mi­ra­ti rad­nu gru­pu ko­ju bi či­ni­li pred­stav­ni­ci svih gra­na vla­sti ko­ja bi, uz mi­šlje­nje evrop­skih eks­pe­ra­ta, do­šla do naj­bo­ljeg rje­še­nja.
Pred­stav­ni­ci Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje i Gra­đan­ske ali­jan­se Bo­ris Ma­rić i Zo­ran Vu­ji­čić sa­gla­si­li su se da se ra­di o po­li­tič­kom pi­ta­nju i da je ini­ci­ja­ti­va MANS-a iz­u­zet­no va­žna u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou.
Po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta (DF) Sla­ven Ra­du­no­vić sma­tra da je u pi­ta­nju do­bro rje­še­nje ka­da je u pi­ta­nju bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou. On je pi­tao da li tre­ba da po­mi­nje­mo ne­ko­li­ko lju­di ko­ji no­se ne­ko­li­ko sa­to­va ko­ji su vred­ni­ji od svih nji­ho­vih pri­ma­nja ot­ka­ko ra­de.
Ko­ča Pa­vlo­vić iz DF-a sma­tra da se Cr­na Go­ra na­la­zi u si­tu­a­ci­ji u ko­joj je te­ško oče­ki­va­ti da po­li­cij­ci sa „ro­lek­si­ma“ hap­se ko­rum­pi­ra­ne jav­ne funk­ci­o­ne­re.
– Te­ško je oče­ki­va­ti da će tu­ži­o­ci ko­ji ne mo­gu da ob­ja­ve ve­li­či­nu svo­je imo­vi­ne da pi­šu op­tu­žni­ce za iste te funk­ci­o­ne­re i da tim ko­rum­pi­ra­nim jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma su­de su­di­je ko­je for­mal­no ne­ma­ju pa­ra, ali nji­ho­va ne­za­po­sle­na ili ma­lo­ljet­na dje­ca ima­ju po pe­de­se­tak ili sto hi­lja­da eura ušte­đe­vi­ne – za­klju­čio je Pa­vlo­vić.A.T.


Šte­de i na va­zdu­hu

Mar­ta Šće­pa­no­vić iz DPS-a upi­ta­la je da li će se u slu­ča­ju uvo­đe­nja ovog kri­vič­nog dje­la la­ko osu­đi­va­ti funk­ci­o­ne­ri. Ona je pi­ta­la i šta će se de­si­ti u si­tu­a­ci­ji ka­da funk­ci­o­ner ko­ji ima ve­li­ka pri­ma­nja, a šte­dljiv je, i ne šte­di na ban­ci, po­sli­je dvi­je go­di­ne ku­pi stan ili po­slov­ni pro­stor. Ona je upi­ta­la ka­kvi su bi­li efek­ti uvo­đe­nja ovog kri­vič­nog dje­la u Al­ži­ru, Ar­gen­ti­ni, Ban­gla­de­šu, Bo­li­vi­ji, Bo­cva­ni, Gva­ja­ni i Mek­si­ku.
Ća­lo­vi­će­va joj je od­go­vo­ri­la da bi bi­lo bo­lje da se ba­ve kon­kret­nim stva­ri­ma, a ne da oma­lo­va­ža­va­ju od­re­đe­ne ze­mlje „za­to što nam se či­ni da smo mi ne­što bo­lji ne­go ne­ke ze­mlje u Afri­ci“.
– Re­ći ću vam da ima ne­kih ze­ma­lja u Afri­ci ko­ji ima­ju mno­go ni­ži in­deks per­cep­ci­je ko­rup­ci­je ne­go što ga ima Cr­na Go­ra – ka­za­la je ona i do­da­la da je u tim ze­mlja­ma do­šlo do ra­sta BDP-a na­kon uvo­đe­nja tog kri­vič­nog dje­la.
Uz opa­sku da i ne­ke par­tij­ske ko­le­ge Mar­te Šće­pa­no­vić mo­žda ima­ju taj­ne ra­ču­ne ili of­šor kom­pa­ni­je u ne­kim afrič­kim ze­mlja­ma, ona je ka­za­la da bi ra­zu­mje­la opa­sku DPS-a da opo­zi­ci­ja po­li­ti­zu­je ovu te­mu da u njoj ima­mo pri­mje­re ka­kve ima­mo u vla­sti.