Ati­na bi mo­gla da pri­zna Ko­so­vo ako to za­tra­ži Va­šing­ton, i to iz ne­ko­li­ko raz­lo­ga. Me­đu nji­ma je naj­ve­ći eko­nom­ski, zbog pri­ti­ska ko­ji do­la­zi iz EU i Nje­mač­ke. Dru­gi ozbi­ljan raz­log je bez­bjed­no­sni, zbog aspi­ra­ci­ja Al­ba­na­ca i Tu­ra­ka ka grč­koj te­ri­to­ri­ji.
Iza pre­go­vo­ra oko ime­na iz­me­đu Grč­ke i Ma­ke­do­ni­je na­šlo se i pi­ta­nje pri­zna­nja Ko­so­va od stra­ne zva­nič­ne Ati­ne.
To je za „Sput­njik” iz­ja­vio Du­šan Ja­njić iz Fo­ru­ma za etič­ke od­no­se, uz na­po­me­nu da je po­nu­da Va­šing­to­na i NA­TO-a u okvi­ru no­ve po­li­ti­ke Do­nal­da Tram­pa, u ko­joj se pred­nost da­je voj­no-di­plo­mat­skim rje­še­nji­ma.
– Ja­sno je da Ame­ri­ka ja­ča taj voj­ni kom­pleks i u eko­nom­skom i po­li­tič­kom smi­slu, pa i kao sred­stvo pri­ti­ska. Da­kle, Tram­pu je je­dan od pri­o­ri­te­ta ja­ča­nje Ame­ri­ke na Bal­ka­nu i po­ti­ski­va­nje Ru­si­je, i si­gur­no je da će NA­TO ući u tu ulo­gu. Sa­da­šnje vla­de Ma­ke­do­ni­je i Grč­ke že­le da ri­je­še pro­blem ko­ji ima­ju jer ne mo­že­te bi­ti član NA­TO-a ako ima­te pro­blem sa ne­kom od čla­ni­ca. To što po­sto­ji sna­žna opo­zi­ci­ja ne­će ni­šta pro­mi­je­ni­ti, kao ni sa­me de­mon­stra­ci­je de­sni­ce u Grč­koj – uvje­ren je Ja­njić.
On do­da­je da ti do­ga­đa­ji mo­gu sa­mo da po­ve­ća­ju ci­je­nu ko­ju će Grč­ka tra­ži­ti od Ame­ri­ke za ovu „uslu­gu“.
Na pi­ta­nje za­što bi Grč­ka pri­zna­la Ko­so­vo baš sa­da, Ja­njić kao od­go­vor na­vo­di ne­ko­li­ko raz­lo­ga, pr­ven­stve­no eko­nom­sku po­moć ko­ju bi do­bi­la od Ame­ri­ke i ve­o­ma bi­tan bez­bjed­no­sni aspe­kat.
– Grč­ku su to­li­ko eko­nom­ski pri­ti­sle EU i Nje­mač­ka da ona ne mo­že da di­še. Ati­na sad tra­ži pro­stor u ko­me bi se­bi, iz­me­đu osta­log, mo­gla da olak­ša i eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju. Gr­ci su sve po­li­tič­ke pr­o­ce­se do sa­da za­vr­ša­va­li vr­lo prag­ma­tič­no iz­ra­ču­na­tom ci­je­nom. Ne­ma raz­lo­ga da to ne bu­de i ovog pu­ta. Dru­ga stvar je sa­ma bez­bjed­nost Grč­ke. Ako se ne za­tvo­ri pi­ta­nje Ma­ke­do­ni­je, otva­ra se al­ban­ska pre­ten­zi­ja, a ona tar­ge­ti­ra i Epir, od­no­sno dio Ča­me­ri­je (oblast na­se­lje­na Al­ban­ci­ma). Gr­ci će i zbog to­ga htje­ti da za­tvo­re ovo pi­ta­nje. Tre­ća stvar je Tur­ska, jer je grč­kom na­ci­o­na­li­zmu pr­vi ne­pri­ja­telj ta ze­mlja. Gr­ci vi­de da su po­zi­ci­je Tur­ske po­lju­lja­ne u NA­TO-u, a nji­ma je sa­rad­nja sa Ame­ri­kan­ci­ma dra­go­cje­na zbog od­bra­ne sta­tu­sa za­mr­znu­tog kon­flik­ta na Ki­pru. Sve ovo Gr­ci mo­ra­ju da rje­ša­va­ju uz po­ja­ča­nu sa­rad­nju sa Ame­ri­kan­ci­ma, jer su i Tur­ci i Gr­ci u NA­TO ali­jan­si – na­veo je Ja­njić.
Ka­ko je do­dao, ne smi­je da se za­bo­ra­vi da u Grč­koj stal­no ili pri­vre­me­no ra­di oko 700.000 Al­ba­na­ca, a da je njih još oko 150.000 u kre­ta­nju na re­la­ci­ji Ma­ke­do­ni­ja—Ko­so­vo—Al­ba­ni­ja—Grč­ka.
– To je ja­ka di­ja­spo­ra, tač­ni­je lo­bi, a jav­nost Grč­ke ih je u po­sled­njih de­se­tak go­di­na pri­hva­ti­la kao či­nje­ni­cu – ka­zao je Ja­njić i do­dao da bi pri­zna­va­nje Ko­so­va od stra­ne Grč­ke za Ame­ri­ku bi­lo ogrom­na uslu­ga.
On vje­ru­je da je go­to­vo pa si­gur­no da će se ubu­du­će Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja zva­ti „Gor­nja Ma­ke­do­ni­ja“, ko­ja bi se na en­gle­skom iz­go­va­ra­la kao jed­na ri­ječ i ko­ja se ne bi pre­vo­di­la (Up­per Ma­ce­do­nia).
Ka­ko sma­tra spolj­no­po­li­tič­ki ko­men­ta­tor Sa­ša Bo­ro­je­vić, ako je grč­ka vla­da i ima­la plan da pri­sta­ne na po­me­nu­to ime za Ma­ke­do­ni­ju i da pri­zna Ko­so­vo, on­da pro­test 140.000 Gr­ka u grč­koj pre­sto­ni­ci si­gur­no skre­nuo nji­ho­vu pa­žnju.

– Ame­rič­ki uti­caj na Ko­so­vu je neo­spor­no jak i po­ku­šaj Pri­šti­ne da kroz EU uvu­če SAD u pro­ces Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma sa­da do­la­zi do svog epi­lo­ga. Evo i ka­ko. Grč­ka je od­li­čan mo­del pra­vo­slav­ne ze­mlje ko­ja se sve vre­me bra­ti­mi i po­ka­zu­je sa­rad­nju sa Ru­si­jom. Za SAD je va­žno da is­ko­če iz tog ko­lo­si­je­ka i pri­zna­ju Ko­so­vo za­rad nov­ca, tač­ni­je obe­ća­nja da će im bi­ti od­bi­jen dug pre­ma EU – ka­zao je Bo­ro­je­vić.
On pod­sje­ća na do­ku­ment agen­ci­je CIA u ko­me je nov­ča­no iz­ve­de­na vri­jed­nost Ko­so­va u od­no­su na Sr­bi­ju. Ka­ko je pod­sje­tio, u tom do­ku­men­tu pi­še da Ko­so­vo sa svim rud­nim bo­gat­stvi­ma vri­je­di oko 500 mi­li­jar­di do­la­ra, dok osta­tak Sr­bi­je sa Voj­vo­di­nom vri­je­di ne­gdje oko 200 mi­li­jar­di.
– Ame­ri­ci je u ovom seg­men­tu bi­lo iz­u­zet­no bit­no da is­fi­nan­si­ra grč­ke du­go­ve ka­ko bi kroz Ko­so­vo uspje­li da na­pra­ve Ve­li­ku Al­ba­ni­ju, a to je ne­što če­ga se Gr­ci i te ka­ko pla­še. Jer ka­da pri­zna­te Ma­ke­do­ni­ju sa ve­ćin­skim al­ban­skim sta­nov­ni­štvom, vi sju­tra ima­te pro­blem da će Ve­li­ka Al­ba­ni­ja tra­ži­ti i dio Grč­ke – is­ta­kao je Bo­ro­je­vić.
Ka­ko je oci­je­nio, u slu­ča­ju da se de­si da Grč­ka, kao naj­ve­ća pra­vo­slav­na dr­ža­va u ovom re­gi­o­nu, pod pri­ti­skom ili od­lu­kom nji­ho­ve vla­sti, ipak pri­zna Ko­so­vo, to bi zna­či­lo raz­bi­ja­nje ve­li­kog pra­vo­slav­nog blo­ka.
– Osim to­ga, grč­ko pri­zna­nje Ko­so­va mo­glo bi da ugro­zi i nji­ho­vo po­slo­va­nje sa Ki­ne­zi­ma, s ob­zi­rom da je ta dr­ža­va ku­pi­la lu­ke u Grč­koj, a fi­nan­si­ra i br­ze pru­ge ka Sr­bi­ji.
U ovom slu­ča­ju mi­slim da bi bi­la pre­ki­nu­ta bi­lo ka­kva sa­rad­nja ko­ja se od­vi­ja pre­ko Grč­ke i za­to mi­slim da je pro­pao plan da se u ro­ku od 24 sa­ta do­ne­se re­zo­lu­ci­ja o ime­nu Ma­ke­do­ni­je i da se pre­ko no­ći do­đe do epi­lo­ga. Vje­ru­jem da je to sa­da be­smi­sle­no – za­klju­čio je Bo­ro­je­vić.
U cen­tru grč­ke pre­sto­ni­ce odr­žan je pro­test pro­tiv pred­lo­ga kom­pro­mi­sa o ime­nu Ma­ke­do­ni­je, što za­go­va­ra vla­da pre­mi­je­ra Alek­si­sa Ci­pra­sa. Slav­ni kom­po­zi­tor Mi­kis Te­o­do­ra­kis po­ru­čio je grč­koj vla­di da je, ako mi­sli da pot­pi­še ime ko­je sa­dr­ži ri­ječ Ma­ke­do­ni­ja, u oba­ve­zi da za to pr­vo pi­ta grč­ki na­rod.
Sput­njik


Ati­na po­zi­va Sko­plje da sa­op­šti no­vo ime dr­ža­ve

Šef grč­ke di­plo­ma­ti­je Ni­kos Ko­ci­jas po­zvao je Sko­plje da, ka­ko je re­kao, ko­nač­no iza­đe i jav­no ka­že ka­ko će gla­si­ti no­vo ime Ma­ke­do­ni­je, kao i da to raz­ja­sni gra­đa­ni­ma.
On je u in­ter­vjuu za Evro­njuz re­kao da Ati­na već pri­pre­ma te­ren da gra­đa­ni Grč­ke pri­hva­te to, ina­če, slo­že­no ime, ali da ne vi­di da se to či­ni i na dru­goj stra­ni.
– Grč­ka vla­da je pre­u­ze­la od­go­vor­nost da jav­no ka­že da že­li pro­mje­nu ime­na i da pri­hva­ta da se u no­vom ime­nu na­đe i ri­ječ Ma­ke­do­ni­ja. Sa­da oče­ku­je­mo od Sko­plja da ko­nač­no iza­đe i jav­no ka­že šta će u tom ime­nu bi­ti „pre­zi­me” i da isto ta­ko to ob­ja­sni svo­jim gra­đa­ni­ma – re­kao je Ko­ci­jas.
On je iz­ra­zio za­bri­nu­tost zbog to­ga što dru­ga stra­ne ne ra­di na to­me da jav­no mnje­nje pri­pre­mi za no­vo ime.
Što se ti­če sa­mog ime­na, Ko­ci­jas je re­kao da grč­ka vla­da pre­fe­ri­ra slo­ven­ske ni­jan­se u iz­go­vo­ru no­vog ime­na.