Po­no­vo pro­mje­na is­ka­za na su­đe­nju Sa­ki­bu Ha­li­lo­vi­ću i El­fe­ti Ve­se­li, op­tu­že­ni­ma za ubi­stvo 12-go­di­šnjeg Slo­bo­da­na Sto­ja­no­vi­ća, u Ka­me­ni­ci kod Zvor­ni­ka.
Iako još ak­tiv­no pro­fe­si­o­nal­no voj­no li­ce, Hu­se­in Ha­dži-av­dić da­nas, u od­no­su na iz­ja­vu da­tu is­tra­ži­o­ci­ma pri­je tri go­di­ne, ni­je mo­gao „da se sje­ti” sa­sta­va i ko­mand­ne struk­tu­re Še­stog Zvor­nič­kog od­re­da tzv. Ar­mi­je BiH, či­ji je bio pri­pad­nik. Sje­ća­nje je, me­đu­tim, i te ka­ko slu­ži­lo svje­do­ka Vi­to­mi­ra To­mi­ća.
Kao re­ze­rv­ni ofi­cir, bio je član srp­ske Ko­mi­si­je za raz­mje­nu za­ro­blje­ni­ka. Na va­pa­je Slo­bo­da­no­vog oca Ili­je, Vi­to­mir To­mić ne­u­spje­šno je po­ku­šao da or­ga­ni­zu­je sa­sta­nak sa rat­nim ne­pri­ja­te­lji­ma i nji­ho­vim pret­po­sta­vlje­nim – Mu­ha­me­dom Či­ka­ri­ćem na ni­či­joj ze­mlji – iz­me­đu dvi­je su­ko­blje­ne stra­ne.
Slo­bo­dan je ta­da još bio živ – bar ta­ko ga je ra­dio-ve­zom pret­hod­no ubje­đi­vao Či­ka­rić. No, sa­sta­nak je pro­pao! Kao i svi na­red­ni po­ku­ša­ji da sa Či­ka­ri­ćem raz­go­va­ra o Slo­bo­da­no­vom oslo­ba­đa­nju. U sep­tem­bru 1992. go­di­ne dva sta­ri­ja ci­vi­la – mu­sli­ma­na iz Ka­me­ni­ce, u mje­stu Ora­ho­vac, is­pri­ča­li su To­mi­ću ka­ko je „že­na-mon­strum”, ka­ko su je i sa­bor­ci zva­li, El­fe­ta Ve­se­li li­kvi­di­ra­la 12-go­di­šnjeg Slo­bo­da­na. Ha­li­lo­vić ga je pret­hod­no mu­čio.
„Je­dan od njih mi je re­kao da ga je El­fe­ta Ve­se­li ma­sa­kri­ra­la, od­sje­kla ru­ku, pret­hod­no ga na­tje­ra­la da se­bi is­ko­pa grob. Dru­gi je re­kao isto”, iz­ja­vio je svje­dok Vi­to­mir To­mić.
Isto su ka­sni­je To­mi­ću po­tvr­di­la i naj­ma­nje tri rat­na za­ro­blje­ni­ka iz Ka­me­ni­ce. Po­tom i mje­šta­nin Ka­me­ni­ce ko­jeg je vi­dio, još u ra­tu – dok je u Sre­bre­ni­cu od­la­zio za­rad raz­mje­ne za­ro­blje­ni­ka i po­smrt­nih osta­ta­ka ubi­je­nih Sr­ba. Iz­vje­sni Ome­ro­vić, za­po­slen kao ko­mer­ci­ja­li­sta u pred­u­ze­ću „No­vi iz­vor”, go­vo­rio mu je o El­fe­ti­nim iži­vlja­va­nji­ma nad ne­du­žnim dje­ča­kom.
„Re­kao mi je to u lje­to 1993. go­di­ne. Sreo sam ga u ci­vi­lu kod zgra­de po­šte”, do­dao je To­mić.
I Bo­šnja­ci iz Ka­me­ni­ce, u ko­joj je i To­mić ro­đen, po­sli­je ra­ta, pa čak i to­kom za­jed­nič­kog lo­va na di­vljač – ove go­di­ne, po­na­vlja­li su mon­stru­o­znu pri­ču. No da o sve­mu jav­no pro­go­vo­re, ka­že To­mić, ne že­le. Ili ne smi­ju!? Po­ku­šaj od­bra­ne da To­mi­ćev is­kaz „obo­ri” ni­je uspio. Prav­nik po obra­zo­va­nju, na sva­ko pi­ta­nje go­vo­r­lji­vih advo­ka­ta imao je vje­ro­do­stoj­no obra­zlo­že­nje. Za raz­li­ku od Hu­se­i­na Ha­dži­av­di­ća!
Iako pro­fe­si­o­nal­no voj­no li­ce, „in­že­nje­rac” i član rat­nog Šta­ba, Ha­dži­av­dić se ni­je mo­gao „sje­ti­ti” sa­sta­va i ko­mand­ne struk­tu­re 6. Zvor­nič­kog od­re­da tzv. Ar­mi­je BiH. Ni­je po­mo­glo ni pod­sje­ća­nje, da mu je i ro­đe­ni brat Sa­ba­hu­din, od­re­dom ko­man­do­vao. U is­ka­zu Si­pi­nim in­spek­to­ri­ma u no­vem­bru 2014. go­di­ne, ni­je skri­vao da je gru­pom na­o­ru­ža­nih i u ma­skir­ne uni­for­me ob­u­če­nih voj­ni­ka, me­đu ko­ji­ma je bi­la i El­fe­ta Ve­se­li, ko­man­do­vao upra­vo Sa­kib Ha­li­lo­vić Ki­be. Gru­pu je čak i kva­li­fi­ko­vao kao „Ki­be­to­va”. Tvr­dio je i da je El­fe­ta ubi­la dje­ča­ka Slo­bo­da­na. Da­nas, me­đu­tim, ni­šta od to­ga „ni­je znao” osim što je Ki­be­ta, pri­je­rat­nog po­zna­ni­ka, i u sud­ni­ci pre­po­znao.
„Ne sje­ćam se da sam spo­mi­njao tu gru­pu. Ja ne mo­gu da se sje­tim šta sam ta­da re­kao”, iz­ja­vio je svje­dok Hu­se­in Ha­dži­av­dić.
„Am­ne­zič­ni” Ha­dži­av­dić, tre­nut­no je ak­tiv­no voj­no li­ce u Oru­ža­nim sna­ga­ma BiH. I kao ta­kav – pred za­ko­nom za­bo­ra­van – s pra­vom se na­me­će pi­ta­nje ko to sve či­ni za­jed­nič­ku nam „oru­ža­nu si­lu”? I če­mu slu­že za­kle­tve, ko­je u sud­ni­ci svje­do­ci iz­go­va­ra­ju? Za­što je „kri­vo­klet­stvo” i la­žno svje­do­če­nje, kao za­tvo­rom ka­žnji­vo dje­lo, ne­po­zna­ni­ca u bh pra­vo­su­đu po ko­jem i da­lje „vr­šlja­ju” advo­ka­ti Na­se­ra Ori­ća? Ak­tiv­ni ili biv­ši – po­put Ja­smi­ne Ćo­sić De­do­vić, ha­škog eks­per­ta za „fal­si­fi­ko­va­nje” Ori­će­vih pot­pi­sa, ko­ja sa­da u su­dij­skoj to­gi su­di Ori­će­vim sa­bor­ci­ma!?
(RTVRS)