Vla­da Re­pu­bli­ke Srp­ske upu­ti­la je Sa­vje­tu bez­bjed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja no­vi iz­vje­štaj u ko­jem je op­tu­ži­la vi­so­kog pred­stav­ni­ka u BiH da je go­di­na­ma pri­bje­ga­vao ne­za­ko­ni­tim od­lu­ka­ma i pri­si­li, re­a­li­zu­ju­ći na taj na­čin plan bo­šnjač­ke stra­ne da cen­tra­li­zu­je vlast u BiH.
U iz­vje­šta­ju se na­vo­di na naj­ja­ča bo­šnjač­ka stran­ka – Stran­ka de­mo­krat­ske ak­ci­je (SDA), na či­jem če­lu je Ba­kir Izet­be­go­vić, u svo­jim ru­ka­ma dr­ži pra­vo­su­đe i da je po­mo­gla da BiH po­sta­ne si­gur­no uto­či­šte eks­tre­mi­sti­ma.
„Od ka­da su ta­ko­zva­na bon­ska ovla­šće­nja vi­so­kog pred­stav­ni­ka dis­kre­di­to­va­na i iza­šla iz pri­mje­ne, SDA se osla­nja na svo­ju do­mi­na­ci­ju u in­sti­tu­ci­ja­ma pra­vo­su­đa na ni­vou BiH, kao što su pro­tiv­prav­no for­mi­ra­ni Sud BiH i Tu­ži­la­štvo BiH, da do­dat­no pod­ri­je ustav­nu auto­no­mi­ju dva en­ti­te­ta BiH”, pi­še u do­ku­men­tu, u ko­jem se ana­li­zi­ra sta­nje u BiH od ma­ja do ok­to­bra ove go­di­ne.
U iz­vje­šta­ju se is­ti­če da je SDA po­mo­gla da BiH „po­sta­ne si­gur­no uto­či­šte eks­tre­mi­sti­ma”, do­da­ju­ći da je SDA „na­sta­vi­la da odr­ža­va te­sne ve­ze sa ra­di­kal­nim isla­mi­sti­ma”.
Da­lje je is­tak­nu­ta po­tre­ba re­for­mi­sa­nja Ustav­nog su­da BiH, iz ko­jeg bi bi­li iz­ba­če­ni stra­ne su­di­je, uz ocje­nu da Ustav­ni sud BiH „ne­ma le­gi­ti­mi­tet u RS i kod nje­nih gra­đa­na zbog od­su­stva ne­za­vi­sno­sti, pri­su­stva stra­nih su­di­ja i sa­ve­zni­štva stra­nih i bo­šnjač­kih su­di­ja ko­ji sli­je­de agen­du vi­so­kog pred­stav­ni­ka i SDA”.
Na­gla­ša­va se da je pri­su­stvo stra­nih su­di­ja ne­spo­ji­vo sa su­ve­re­ni­te­tom BiH i de­mo­kra­ti­jom.
„Zva­nič­ni­ci EU ja­sno su sta­vi­li do zna­nja da BiH sa stra­nim su­di­ja­ma u Ustav­nom su­du BiH ne mo­že pri­stu­pi­ti Uni­ji”, is­ti­če se u iz­ve­šta­ju.
Vla­da RS je u svom iz­vje­šta­ju Sa­vje­tu bez­bjed­no­sti UN op­tu­ži­la Tu­ži­la­štvo BiH da go­di­na­ma do­no­si od­lu­ke o is­tra­ga­ma i pro­ce­su­i­ra­nju „ne na osno­vu prav­de, ne­go po­li­ti­ke”, za šta je naj­no­vi­ji pri­mjer „sram­no oslo­ba­đa­nje Na­se­ra Ori­ća, rat­nog ko­man­dan­ta Ar­mi­je BiH u Sre­bre­ni­ci, pred Su­dom BiH, ko­ji se otvo­re­no hva­li­sao rat­nim zlo­či­ni­ma po­či­nje­nim to­kom ra­ta”.
„In­sti­tu­ci­je pra­vo­su­đa na ni­vou BiH na­sta­vlja­ju sa du­go­go­di­šnjom dis­kri­mi­na­ci­jom srp­skih žr­ta­va rat­nih zlo­či­na pre­ma usta­lje­nom obra­scu”, is­ti­če se u iz­vje­šta­ju i uka­zu­je na po­tre­bu re­for­me Su­da i Tu­ži­la­štva BiH.
U do­ku­men­tu se još is­ti­če da je od­lu­ka Su­da BiH o knji­že­nju voj­ne imo­vi­ne sa te­ri­to­ri­je RS na dr­ža­vu BiH „su­prot­na za­ko­nu”, te da je ona „dio agen­de SDA da cen­tra­li­zu­je vlast i pod­ri­je RS”. U iz­vje­šta­ju se go­vo­ri i o raz­lo­zi­ma zbog ko­jih, ka­ko je na­ve­de­no, Na­rod­na skup­šti­na RS ima pra­vo da iz­ra­zi svoj stav o član­stvu u NA­TO-u i, po­ten­ci­jal­no, odr­ži re­fe­ren­dum o tom pi­ta­nju. Pre­ma tom do­ku­men­tu, pot­pu­no je is­prav­no da RS svo­jim gra­đa­ni­ma da mo­guć­nost da se iz­ja­sne o pi­ta­nju ko­je ih se ti­če jer je ovo, ka­ko se is­ti­če, bit­no zbog ulo­ge ko­ju Ustav BiH da­je Na­rod­noj skup­šti­ni RS u ra­ti­fi­ka­ci­ji ugo­vo­ra.
Do­da­je se da sva­ki stav da se BiH već za­kon­ski oba­ve­za­la na pri­dru­ži­va­nje NA­TO-u za­ne­ma­ru­je či­nje­ni­cu da BiH mo­že oba­ve­za­ti sa­mo ra­ti­fi­ka­ci­ja Sje­ver­no­a­tlant­skog spo­ra­zu­ma u skla­du s ustav­nim pro­ce­du­ra­ma BiH. U di­je­lu iz­vje­šta­ja po­sve­će­nom evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma, Vla­da RS je op­tu­ži­la in­sti­tu­ci­je na dr­žav­nom ni­vou da op­stru­i­šu Re­form­sku agen­du, is­ti­ču­ći da RS „na­sta­vlja da do­ka­zu­je svo­ju opre­di­je­lje­nost in­te­gra­ci­ja­ma BiH is­pu­nja­va­njem svih svo­jih oba­ve­za iz nje”, što, na­vo­de, ne či­ne in­sti­tu­ci­je BiH.
(RTS)