ZA­GREB – Hr­vat­ska se na­šla pod ozbilj­nim spolj­no­po­li­tič­kim pri­ti­skom Bri­se­la, iako zva­nič­ni Za­greb ima de­kla­ra­tiv­no pu­nu po­dr­šku Ame­ri­ke i iako je pu­no­prav­na čla­ni­ca NA­TO i Evrop­ske uni­je, pi­še hr­vat­ski ne­djelj­nik „Glo­bus” i do­da­je da upr­kos di­plo­mat­skoj ini­ci­ja­ti­vi hr­vat­skih zva­nič­ni­ka, ta ze­mlja naj­vi­še pro­ble­ma ima sa Ru­si­jom i su­sje­di­ma.
Bri­sel, na­i­me, tra­ži pri­mje­nu pre­su­de Ar­bi­tra­žnog su­da o spo­ru o gra­ni­ci iz­me­đu Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske, ame­rič­ki Stejt de­part­ment kri­ti­ko­vao je Za­greb zbog po­pu­šta­nja fi­lo­fa­ši­stič­koj no­stal­gi­ji, dok se biv­ši mi­ni­star kul­tu­re Zlat­ko Ha­san­be­go­vić na­šao u re­dov­nom go­di­šnjem iz­vje­šta­ju o vjer­skim slo­bo­da­ma u svi­je­tu za 2016. go­di­nu.
Iz­gle­da, pi­še ne­djelj­nik, kao da su hr­vat­ski li­de­ri po­kre­nu­li jed­nu ve­li­ku i sil­nu di­plo­mat­sku ini­ci­ja­ti­vu, ka­kve se ne bi po­sti­dje­le ni pu­no ve­će dr­ža­ve i dok se pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić u Ame­ri­ci su­sre­će s Do­nal­dom Tram­pom i dr­ži go­vor na Glav­noj skup­šti­ni Uje­di­nje­nih na­ci­ja, pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić pri­pre­ma se za put u Mo­skvu i pr­vi zva­nič­ni su­sret sa ru­skim pred­sjed­ni­kom Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom. Me­đu­tim, od­no­si sa Ru­skom Fe­de­ra­ci­jom ve­o­ma su lo­ši, na­vo­di se i kon­sta­tu­je da ipak Hr­vat­ska naj­vi­še pro­ble­ma ima sa su­sje­di­ma i to sa svi­ma, osim sa Ita­li­jom.
U ko­men­ta­ru autor Zdrav­ko Mi­li­no­vić pi­še da su od­no­si Hr­vat­ske sa Ru­si­jom ve­o­ma lo­ši, uz na­po­me­nu da ne­ko­li­ko hr­vat­skih vla­da go­di­na­ma ni­je bi­lo u sta­nju da ime­nu­je am­ba­sa­do­ra u Mo­skvi, što je bi­lo di­plo­mat­ski kraj­nje uvre­dlji­vo i neo­d­go­vor­no. Po­tom je, na­vo­di se, pre­mi­jer Plen­ko­vić oti­šao u Ukra­ji­nu i ta­mo „stao Pu­ti­nu na žulj”. Ru­si jav­no tvr­de da tvr­di sta­vo­vi nji­ho­vih dr­žav­nih ba­na­ka ko­je su bi­le kre­di­to­ri Agro­ko­ra ne­ma­ju ve­ze s po­li­ti­kom.
– Ali, ko zna što je sta­ri­je, ko­ko­ška ili ja­je. Pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić u pri­pre­mi svo­je po­sje­te Mo­skvi ogra­di­la se od Plen­ko­vi­će­ve ukra­jin­ske eks­kur­zi­je – na­vo­di list i do­da­je da će ona sa Pu­ti­nom naj­vje­ro­vat­ni­je raz­go­va­ra­ti o po­li­ti­ci tri­ju mo­ra ko­ju Ru­si do­ži­vlja­va­ju kao ame­rič­ki „cor­don sa­ni­ta­i­re” na svo­jim za­pad­nim gra­ni­ca­ma. Ipak, na­vo­di se,naj­vi­še pro­ble­ma Hr­vat­ska ima sa svo­jim su­sje­di­ma.
– Sa Slo­ven­ci­ma smo oti­šli pu­no da­lje od obič­nog ver­bal­nog ra­ta. Ne­ki hr­vat­ski me­di­ji već od­mje­ra­va­ju sna­ge Hr­vat­ske i Slo­ven­ske voj­ske. Pa­la je i pr­va žr­tva kad je ra­to­bor­ni ve­te­ran Da­vor Do­ma­zet Lo­šo (i kriv i du­žan) is­pao s ad­mi­ral­skog bro­da. Oto­plja­va­nje od­no­sa za­po­če­lo je slo­ve­nač­kim osva­ja­njem zla­ta u ko­šar­ci jer su igra­li ve­li­čan­stve­no, ma­da ni­je ne­bit­no što su u fi­na­lu po­bi­je­di­li Sr­bi­ju... – na­vo­di autor. Od­no­si Hr­vat­ske i Ma­đar­ske već go­di­na­ma su za­teg­nu­ti zbog Ine i Mo­la. Po­sto­ji ve­li­ka i tra­di­ci­o­nal­na ide­o­lo­ška bli­skost sa­da vla­da­ju­ćih stra­na­ka u Ma­đar­skoj i Hr­vat­skoj, ali lo­va je lo­va, na­vo­di se da­lje u ko­men­ta­ru i do­da­je da ma­đar­ski pre­mi­jer Vik­tor Or­ban, či­ni se, pot­pu­no uvje­rio hr­vat­sku pred­sjed­ni­cu da Ma­đar­ska ne blo­ki­ra ula­zak Hr­vat­ske u OECD za­jed­no sa Slo­ve­ni­jom, ne­go sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no i zbog vla­sti­tih prin­ci­pa. Kon­sta­tu­je se da je to, na­rav­no, raz­bje­sni­lo Plen­ko­vi­ća.
– Naj­bli­ži, naj­dra­ži i vje­kov­ni hr­vat­ski ne­pri­ja­telj s one stra­ne Du­na­va ne­za­slu­že­no je pao u dru­gi plan. Ne­sta­li, iz­bje­gli­ce, ade na Du­na­vu, Olu­ja..., sve je gur­nu­to pod te­pih pri­je pr­vog zva­nič­nog do­la­ska ped­sjed­ni­ka Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća u Za­greb – pi­še Mi­li­no­vić i pod­sje­ća da, ka­ko ka­že, ve­za srp­skog pred­sjed­ni­ka i hr­vat­ske pred­sjed­ni­ce se­že još od iz­ne­nad­no­ga Vu­či­će­vog do­la­ska na nje­nu ina­u­gu­ra­ci­ju.
Učvr­šće­na je, ka­že, već za­bo­ra­vlje­nom asi­me­trič­nom Su­bo­tič­kom de­kla­ra­ci­jom i na­po­mi­nje da bi „bi­lo do­bro da (Vu­čić) do­pu­tu­je pri­je obi­lje­ža­va­nja srp­skog ru­še­nja Vu­ko­va­ra, kad već ri­tu­al­no do­la­zi do još ve­ćeg ras­pi­ri­va­nja ne­pri­ja­telj­stva”. I spor oko Pre­vla­ke, ka­že, mo­gao bi za­vr­ši­ti na ar­bi­tra­ži, ali hr­vat­ska po­moć Cr­noj Go­ri oko ula­ska u NA­TO i, što je bi­lo pot­pu­no neo­če­ki­va­no, u ku­ri­ku­lar­noj re­for­mi, za Pod­go­ri­cu je ne­pro­cje­nji­va. In­ten­zi­tet ovog la­tent­nog su­ko­ba još uvi­jek je, na sre­ću, na naj­ni­žem ni­vou, pri­mje­ću­je autor. Ali za­to, do­da­je, sva­đa oko Pe­lje­škog mo­sta do­bi­ja ep­ske raz­mje­re.
– Bo­sna i Her­ce­go­vi­na ne že­li da do­zvo­li da se kao po­ten­ci­jal­no ozbilj­na po­mor­ska si­la odsiječe od pro­la­za na otvo­re­no mo­re. Mo­gu­ći ad­mi­ral Ba­kir Izet­be­go­vić ka­že da naj­pri­je tre­ba utvr­di­ti gra­ni­cu iz­me­đu dvi­ju dr­ža­va.
Uza­lud aka­de­mik Da­vo­rin Ru­dolf po­na­vlja da li­ni­ja raz­gra­ni­če­nja po­sto­ji još iz vre­me­na Ti­to­ve Ju­go­sla­vi­je te da su je pri­je 17 go­di­na spo­ra­zu­mom po­tvr­di­li Ali­ja Izet­be­go­vić i Fra­njo Tuđ­man – pi­še Mi­li­no­vić.
Na­vo­di i da „pre­pir­ka Hr­vat­ske i BiH o bro­ju po­ten­ci­jal­nih te­ro­ri­sta ko­ji po bo­san­skim gu­du­ra­ma kao spa­va­či če­ka­ju svo­je vri­je­me do­sti­gla je vr­hu­nac”.
– Ko­lin­di Gra­bar Ki­ta­ro­vić jav­no je od­u­ze­ta sre­bre­nič­ka ti­tu­la „kra­lji­ce Bal­ka­na”. Na kra­ju, jav­no su se po­rječ­ka­li i si­no­vi dvo­ji­ce pr­vih pred­sjed­ni­ka, Mi­ro­slav Tuđ­man i Ba­kir Izet­be­go­vić – na­veo je autor, uz za­klju­čak: „Či­nje­ni­ca da u ovom tre­nut­ku sa­mo u Evro­pi po­sto­ji ba­rem dva­de­se­tak me­đu­dr­žav­nih gra­nič­nih spo­ro­va ne olak­ša­va po­lo­žaj Hr­vat­ske. Šved­ska i Fin­ska o gra­ni­ci su pre­go­va­ra­le pu­nih tri­de­set go­di­na. Ali ni Šved­ska ni Fin­ska ni­su ima­le sta­tus po­ten­ci­jal­nog evrop­skog trablmej­ke­ra. I Hr­vat­ska bi ga mo­gla do­bi­ti. Di­plo­mat­skim vje­šti­na­ma u­pr­kos”.


Ce­rar ljut na Plen­ko­vi­ća

Po­sli­je go­vo­ra hr­vat­skog pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma, slo­ve­nač­ki pre­mi­jer Mi­ro Ce­rar ot­ka­zao je po­sje­tu Hr­vat­skoj ko­ja je na­ja­vlje­na za slje­de­ću ne­dje­lju, pre­no­si „Ve­čer­nji list”.
An­drej Plen­ko­vić je pred Ge­ne­ral­nom skup­šti­nom UN bra­nio iz­la­zak Hr­vat­ske iz ar­bi­tra­žnog po­stup­ka o gra­ni­ci sa Slo­ve­ni­jom, po­sli­je če­ga je agen­ci­ja STA ob­ja­vi­la da je po­sje­ta ot­ka­za­na.
Ce­rar je re­kao da je na tom ot­ka­za­nom sa­stan­ku tre­ba­lo da bu­de ri­je­či i o im­ple­men­ta­ci­ji ar­bi­tra­žne od­lu­ke, op­tu­žu­ju­ći Plen­ko­vi­ća da je od­stu­pio od nji­ho­vog do­go­vo­ra.
– Sto­ga mo­ja posjeta idu­će ne­dje­lje ne­ma smi­sla – za­klju­čio je slo­ve­nač­ki pre­mi­jer.


Oče­ku­ju iz­vje­štaj o pri­slu­ški­va­nju

NjU­JORK – Pred­sjed­nik Vla­de Hr­vat­ske An­drej Plen­ko­vić re­kao je u Nju­jor­ku da bi bi­lo ja­ko lo­še ako je isti­na da je Oba­vje­štaj­no bez­bjed­no­sna agen­ci­ja (OBA) BiH pri­slu­ški­va­la hr­vat­ske zva­nič­ni­ke iz Hr­vat­ske i BiH, te raz­ne kom­pa­ni­je. Plen­ko­vić je re­kao da u ovom tre­nut­ku ne­ma sva sa­zna­nja o toj te­mi, te da se čuo sa di­rek­to­rom hr­vat­ske bez­bjed­no­sno-oba­vje­štaj­ne agen­ci­je i da oče­ku­je pu­ne in­for­ma­ci­je po po­vrat­ku u Hr­vat­sku.
– Ali, to da se pri­slu­šku­je hr­vat­ske zva­nič­ni­ke, to je ja­ko lo­še u sva­kom slu­ča­ju ako je isti­na, ali to će­mo vi­dje­ti kad se vra­tim – re­kao je no­vi­na­ri­ma Plen­ko­vić, pre­no­se hr­vat­ski me­di­ji. Hr­vat­ski ne­djelj­nik „Na­ci­o­nal” ob­ja­vio je da je na osno­vu uvi­da u vi­še taj­nih iz­vje­šta­ja OBA BiH do­šao do do­ka­za da ta slu­žba „vo­di spe­ci­jal­ni rat pro­tiv Hr­vat­ske, hr­vat­skog pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća i spolj­ne po­li­ti­ke hr­vat­ske vla­de, ali i hr­vat­skog na­ro­da u BiH”. Plen­ko­vić je re­kao da za sa­da ne mo­že da­ti ko­nač­ni sud o ovom slu­ča­ju.
– Ne bih do­no­sio ne­ka­kve de­fi­ni­tiv­ne su­do­ve u ovom tre­nut­ku, te­ma je pre­o­sje­tlji­va, a za me­ne je BiH kao ze­mlja i naj­bli­ža i naj­bit­ni­ja i ima­mo ve­li­ki in­te­res za do­bre od­no­se i za Hr­va­te ko­ji su ta­mo kon­sti­tu­ti­van na­rod. To sam po­ka­zao od pr­vog da­na man­da­ta-se­dam po­sje­ta BiH u ma­nje od 11 mje­se­ci – na­veo je Plen­ko­vić. On je do­dao da uvi­jek ima na umu da je pre­vi­še to­ga što spa­ja Hr­vat­sku i BiH, a da sve otvo­re­ne te­me si­gur­no nijesu ner­je­ši­ve.