<br />
Ne­pun mje­sec je pro­šao ot­ka­ko je ar­bi­tra­žno od­lu­če­no o spor­nim d­je­lo­vi­ma gra­ni­ce iz­me­đu Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske. Iako je Hr­vat­ska ra­ni­je iza­šla iz pro­ce­sa, op­tu­žu­ju­ći Slo­ve­ni­ju za po­ku­šaj uti­ca­ja na sud, mno­gi u toj ze­mlji ne­go­du­ju zbog vi­je­sti o gu­bit­ku go­to­vo ci­je­log Pi­ran­skog za­li­va. Hr­vat­ski ri­ba­ri ka­žu da će ig­no­ri­sa­ti od­lu­ku i na­sta­vi­ti da plo­ve kao i do sa­da. Slo­ven­ci po­ru­ču­ju – te­ško.
Ga­bri­je­la Ba­ki­ja je Slo­ven­ka. Ki­lo­me­tre ba­šte oči­sti­la je dok se vi­je­ća­lo o to­me u kom je ka­ta­stru upi­sa­na ze­mlja ko­ju po­sje­du­je.
„Na­ša ku­ća je po­sled­nja u Slo­ve­ni­ji. Od­mah de­sno je Hr­vat­ska. Rije­ka Dra­go­nja je gra­ni­ca is­pred Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je”, ob­ja­šnja­va Ga­bri­je­la i uka­zu­je da je od te­ri­to­ri­je su­sjed­ne dr­ža­ve uda­lje­na tek de­se­tak me­ta­ra.
Po­sle osam go­di­na ar­bi­tra­že, za­do­volj­na je od­lu­kom.
„Dra­go mi je što je to ko­nač­no ri­je­še­no i da se zna či­je je šta”, ka­že Ga­bri­je­la.
Njen kom­ši­ja, tik sa dru­ge stra­ne gra­nič­nog pre­la­za je i naj­po­zna­ti­ji Slo­ve­nac u Hr­vat­skoj, Jo­ško Jo­ras.
Na ku­ću je sta­vio nat­pis „Oku­pi­ra­na slo­ve­nač­ka te­ri­to­ri­ja”, i htio je da umje­sto hr­vat­ske uve­de slo­ve­nač­ku vo­du. Ipak, od­lu­kom su­da ostao je u Hr­vat­skoj.
Uz to, mo­ra­će da vra­ti slo­ve­nač­ku adre­su iz Se­čo­vlja. Ni­je ki­van na su­di­je već na slo­ve­nač­ke po­li­ti­ča­re što su ušli u pro­ces 2009.
„Slo­bod­no ka­žem da je to tra­ge­di­ja za me­ne i za lju­de ko­ji ov­dje ži­vi­mo jer smo iz­gu­bi­li zbog tog spo­ra­zu­ma dio slo­ve­nač­ke ze­mlje, a i pra­vo na do­mo­vi­nu”, ogor­čen je Jo­ras.
Hr­vat­ski ri­ba­ri ka­žu da će im za­ra­da sa­da bi­ti dra­stič­no ma­nja, jer gu­be pra­vo da plo­ve ta­mo gdje su od­u­vi­jek ri­ba­ri­li. Je­dan od njih, Da­vid Ba­jok, ka­že da je kraj ar­bi­tra­že bio oče­ki­van.
„Do­če­ka­li smo je bi­li u na­di da će bi­ti po sta­rom, da će se od­re­di­ti cr­ta sre­di­ne. Me­đu­tim, po­što je ar­bi­tra­ža k’o ar­bi­tra­ža bi­la sa­bo­ti­ra­na od sa­mog star­ta, za­to smo mi iza­šli iz ar­bi­tra­že, zna­lo se ka­ko će bi­ti”, is­ti­če Ba­jok.
Od cr­ta­nja no­ve gra­ni­ce na vo­di slo­ve­nač­ka po­li­ci­ja ih je ne­ko­li­ko pu­ta pre­sre­ta­la. Pro­te­klo je bez ve­ćih in­ci­de­na­ta.
Hr­vat­ski ri­ba­ri, me­đu nji­ma i Da­vid, po­ru­ču­ju da ne ma­re za no­ve ma­pe i na­sta­vi­će bro­dom pre­ko sa­da­šnje gra­ni­ce.
„Mi ra­di­mo i da­lje po sta­rom. Zna­či, po sta­roj gra­ni­ci uz prat­nju na­še po­li­ci­je, na­še voj­ske ko­je nas ču­va­ju. Tu su uz nas sva­kog da­na ka­da is­plo­vi­mo, ra­de da­no­noć­no, ta­ko da mi ne­ma­mo ni­ti bri­ga ni­ti pro­ble­ma”, na­vo­di Da­vid Ba­jok.
Hr­vat­ski ri­ba­ri u Pi­ran­skom za­li­vu, či­ni se, ne na­mje­ra­va­ju da od­u­sta­nu. Oče­ku­ju ne­ko no­vo rje­še­nje. Dok Za­greb, za sa­da, ig­no­ri­še slu­čaj, Lju­blja­na po­žu­ru­je i po­ru­ču­je: Spro­ve­šće­mo ar­bi­tra­žnu od­lu­ku jed­no­stra­no.
(RTS)