Stav Hr­vat­ske, ka­da je ri­ječ o gra­ni­ci sa Sr­bi­jom, je­ste da naj­pri­je tre­ba po­ku­ša­ti da se spor ri­je­ši ne­po­sred­nim pre­go­vo­ri­ma, a ako se po­ka­že da to ne mo­že do­ni­je­ti re­zul­ta­te, dve dr­ža­ve mo­gu da se do­go­vo­re da rje­še­nje po­tra­že pred re­le­vant­nim me­đu­na­rod­nim sud­skim ti­je­lom, sa­op­šti­lo je hr­vat­sko Mi­ni­star­stvo spolj­nih i evrop­skih po­slo­va.
Hr­vat­sko mi­ni­star­stvo je ju­če ob­ja­vi­lo pre­gled sta­tu­sa utvr­đe­nja gra­ni­ca Hr­vat­ske sa Sr­bi­jom, BiH i Cr­nom Go­rom, na­kon što je ob­ja­va ar­bi­tra­žne pre­su­de o hr­vat­sko-slo­ven­skoj gra­ni­ci ak­tu­e­li­zo­va­la gra­nič­na pi­ta­nja i s dru­gim dr­ža­va­ma, pre­no­si Hi­na.
Po­moć­nik srp­skog mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va i šef Sek­to­ra za bi­la­te­ral­nu sa­rad­nju Go­ran Alek­sić pro­šle ne­dje­lje je re­kao da ade na Du­na­vu pri­pa­da­ju Sr­bi­ji i da je Be­o­grad spre­man da se gra­nič­ni spor s Hr­vat­skom ri­je­ši bi­la­te­ral­no, a ako je po­treb­no na ar­bi­tra­ži ili Me­đu­na­rod­nom su­du.
Hr­vat­sko mi­ni­star­stvo pod­sje­ća da se pre­go­vo­ri o gra­ni­ci od­vi­ja­ju kroz rad Me­đu­dr­žav­ne di­plo­mat­ske ko­mi­si­je, ko­ja je odr­ža­la ukup­no de­vet sjed­ni­ca, po­sled­nju u sep­tem­bru 2011, ka­da su pre­go­vo­ri pre­ki­nu­ti na neo­d­re­đe­no vri­je­me.
U od­no­su na raz­gra­ni­če­nje, ka­ko se na­vo­di, stav Hr­vat­ske te­me­lji se na me­đu­na­rod­nom pra­vu, ka­ko je utvr­đe­no i u mi­šlje­nju Ar­bi­tra­žne ko­mi­si­je za biv­šu Ju­go­sla­vi­ju iz 1991. (Ba­din­te­ro­va ko­mi­si­ja) – da su gra­ni­ce biv­ših re­pu­bli­ka SFRJ da­nom osa­mo­sta­lje­nja no­vih dr­ža­va po­sta­le me­đu­dr­žav­ne gra­ni­ce za­šti­će­ne me­đu­na­rod­nim pra­vom.
Na­gla­ša­va se da je biv­ša me­đu­re­pu­blič­ka gra­ni­ca (da­nas me­đu­dr­žav­na gra­ni­ca) iz­me­đu Hr­vat­ske i Sr­bi­je, ka­ko u Sre­mu ta­ko i na pod­ruč­ju ri­je­ke Du­nav (Ken­đi­ja, Ka­ra­pan­dža, Ša­ren­grad­ska ada, Vu­ko­var­ska ada, pod­ruč­je u bli­zi­ni Apa­ti­na), „bi­la je i je­ste pre­ci­zno utvr­đe­na i pro­te­že se na obo­du gra­ni­ca ka­ta­star­skih op­šti­na ko­je su ujed­no bi­le i spolj­ne gra­ni­ce ad­mi­ni­stra­tiv­no-te­ri­to­ri­jal­nih je­di­ni­ca sva­ke re­pu­bli­ke”.
Ka­da je ri­ječ o BiH, Hi­na na­vo­di da je po­čet­kom ju­la par­la­ment BiH na­ja­vio da će po­no­vo otvo­ri­ti pi­ta­nje grad­nje Pe­lje­škog mo­sta ko­jim Hr­vat­ska pla­ni­ra da po­ve­že svo­ju te­ri­to­ri­ju, ali i pro­blem raz­gra­ni­če­nja na mo­ru.
Pro­ble­mi oko iz­grad­nje Pe­lje­škog mo­sta pro­is­ti­ču iz to­ga što Hr­vat­ska i BiH do sa­da ni­su ri­je­ši­le pi­ta­nje raz­gra­ni­če­nja.
Me­đu­dr­žav­na gra­ni­ca pro­te­že se u du­ži­ni od oko 1.000 ki­lo­me­ta­ra, pri če­mu je spor­no oko pet od­sto gra­nič­ne cr­te, a je­dan dio od­no­si se upra­vo na mor­sku gra­ni­cu, od­no­sno raz­gra­ni­če­nje kod Ne­um­skog za­li­va. Mi­ni­star­stvo na­vo­di i da je iz­me­đu Hr­vat­ske i BiH osta­lo otvo­re­no pi­ta­nje da li je gra­ni­ca na svim mje­sti­ma pra­vil­no utvr­đe­na, ali da bez ob­zi­ra na to ne­ma po­te­ško­ća u nje­go­voj pri­mje­ni.
Hr­vat­ska i BiH su pot­pi­sa­le 1999. go­di­ne Ugo­vor o dr­žav­noj gra­ni­ci ko­ji dr­ža­ve stran­ke tog ugo­vo­ra ni­su ra­ti­fi­ko­va­le, ali ko­ji se od da­na pot­pi­sa pri­vre­me­no pri­mje­nju­je.
Iz­me­đu Hr­vat­ske i Cr­ne Go­re tre­nut­no se pri­mje­nju­je pri­vre­me­ni re­žim raz­gra­ni­če­nja ka­ko je to, na pri­vre­me­nim osno­va­ma, ure­đe­no Pro­to­ko­lom uz ju­žnu gra­ni­cu iz 2002. go­di­ne.
Gra­ni­ca na kop­nu je u tom pro­to­ko­lu ure­đe­na na na­čin da sli­je­di biv­šu re­pu­blič­ku gra­ni­cu ko­ja je po­sto­ja­la iz­me­đu dvi­je re­pu­bli­ke i ko­ju su struč­nja­ci već ra­ni­je bi­li za­jed­nič­ki utvr­di­li, ta­ko da stvar­no otvo­re­no pi­ta­nje je­ste raz­gra­ni­če­nje na mo­ru iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve.
Kad je ri­ječ o ko­nač­nom utvr­đi­va­nju gra­ni­ce, Hr­vat­ska i Cr­na Go­ra još ni­su usa­gla­si­le na­čin ka­ko će do nje­ga do­ći, pod­sje­ća mi­ni­star­stvo.
(RTS)