Dok su EU i NA­TO bri­nu­li oda­kle će na­kon Ukra­ji­ne sti­ći sle­de­ći „iza­zov od Pu­ti­no­ve Ru­si­je”, mo­žda su gle­da­li u po­gre­šnom prav­cu, jer naj­ne­po­sred­ni­ja opa­snost sa­da ne le­ži na Bal­ti­ku, već na ju­go­i­sto­ku – na Bal­ka­nu, pi­še „Faj­nen­šel tajms”.
Po­sli­je ra­to­va u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, dva glav­na fak­to­ra su po­ma­ga­la u sta­bi­li­zo­va­nju za­pad­nog Bal­ka­na.
Jed­no je per­spek­ti­va, ma ka­ko uda­lje­na, pri­klju­če­nja EU, što je ohra­bri­lo de­mo­krat­ske re­for­me kao i na­du da će član­stvo u EU na­po­kon učvr­sti­ti po­mi­re­nje na­ro­da na Bal­ka­nu.
Dru­ga sta­bi­li­za­ci­o­na sna­ga bi­la je ame­rič­ka po­dr­ška i pret­po­stav­ka da će SAD ili NA­TO in­ter­ve­ni­sa­ti ako bi kon­flikt po­no­vo iz­bio – kao što je to bio slu­čaj u Bo­sni 1995. go­di­ne i na Ko­so­vu 1999. go­di­ne, na­vo­di „Faj­nen­šel tajms”.
Me­đu­tim, po­red kri­ze oko du­go­va u evro­zo­ni, iz­bje­gli­ca sa Bli­skog is­to­ka, Breg­zi­ta i ra­stu­ćeg po­pu­li­stič­kog na­ci­o­na­li­zma, pro­ši­re­nje EU je za­sad, či­ni se, za­mr­lo, ocje­nju­je bri­tan­ski list.
U me­đu­vre­me­nu, ame­rič­ki pred­sjed­nik Do­nald Tramp, ka­ko se sti­če uti­sak, po­ka­zu­je mi­ni­ma­lan in­te­res za ru­bo­ve Evro­pe, što je stvo­ri­lo pri­li­ku ko­ju ohra­bre­na Ru­si­ja ko­ri­sti da po­ti­sne uti­caj EU i SAD, u po­ku­ša­ju da pre­o­bli­ku­je sa­ve­ze i po­ten­ci­jal­ne gra­ni­ce, pi­še „Faj­nen­šel tajms”.
– Mo­skva igra na kar­tu kul­tur­nih ve­za sa pra­vo­slav­nom slo­ven­skom po­pu­la­ci­jom, a gdje god na Bal­ka­nu ima tur­bu­len­ci­ja ru­ski uti­caj i umije­ša­nost ni­je­su da­le­ko – na­vo­di list.
Do­ka­zi su­ge­ri­šu da je po­ku­šaj pu­ča u ok­to­bru u Cr­noj Go­ri, za šta su naj­pri­je okri­vlje­ni srp­ski na­ci­o­na­li­sti, po­dr­žan od ru­skih bez­bjed­no­snih slu­žbi ka­ko bi se omeo pri­stup Cr­ne Go­re NA­TO-u, pi­še Faj­nen­šel tajms.
Bri­tan­ski list pod­sje­ća da je voz, ko­ji je po­slat pro­šlog mje­se­ca iz Sr­bi­je na Ko­so­vo sa nat­pi­som „Ko­so­vo je Sr­bi­ja” na 21 je­zi­ku, na­pra­vljen u Ru­si­ji i do­da­je i da su Mo­skva i EU na su­prot­nim stra­na­ma opa­snog po­li­tič­kog spo­ra u Ma­ke­do­ni­ji, kao i da Ni­ko­la Gru­ev­ski du­go­go­di­šnji za­go­vor­nik EU mo­žda sa­da na­gi­nje ka Kre­mlju.
Ru­si­ja ta­ko­đe po­dr­ža­va na­ci­o­na­li­stič­kog pred­sjed­ni­ka Mi­lo­ra­da Do­di­ka u Re­pu­bli­ci Srp­skoj u po­zi­vi­ma na re­fe­ren­dum za ne­za­vi­snost bo­san­skih Sr­ba od BiH, tvr­di autor član­ka.
Naj­bo­lji na­čin da se na­ru­ši pro­pa­gan­da Mo­skve i spri­je­če „ma­li ze­le­ni” iz Ru­si­je da na­pra­ve šte­tu na za­pad­nom Bal­ka­nu je da EU i SAD osta­nu po­sve­će­ne osva­ja­nju sr­ca i umo­va u ovom re­gi­o­nu, ocje­nju­je „Faj­nen­šel tajms”.
Ka­kvi god bi­li nje­go­vi vla­sti­ti sta­vo­vi, to što je Tramp ime­no­vao za vi­so­ke zva­nič­ni­ke i sa­vjet­ni­ke lju­de ko­ji ra­zu­mi­ju zna­čaj mir­ne Evro­pe zna­či da EU ima šan­su da za­dr­ži an­ga­žo­va­nost Va­šing­to­na.
Čak i dok je per­spek­ti­va evro­in­te­gra­ci­ja za bal­kan­ske dr­ža­ve na če­ka­nju, li­de­ri EU ima­ju po­lu­ge uti­ca­ja na tu si­tu­a­ci­ju jer EU kao iz­vor tr­go­vi­ne, po­mo­ći i in­ve­sti­ci­ja znat­no nad­ma­šu­je Ru­si­ju. I po­red svih kul­tur­nih ve­za sa Ru­si­jom, prak­tič­no cio mi­gra­ci­o­ni ta­las sa Bal­ka­na od­la­zi u Evro­pu.
Iako mo­del EU ima svo­ju pri­vlač­nost, po­na­vlja­nje obe­ća­nja i da­va­nje po­ma­lo nov­ca ni­je do­volj­no, a po­treb­no je mno­go vi­še an­ga­žo­va­nja EU, sma­tra autor tek­sta.
To uklju­ču­je pa­žlji­vo pra­će­nje si­tu­a­ci­je, na­po­re­do sa su­zbi­ja­njem ru­skih dez­in­for­ma­ci­ja, kao i če­ste po­se­te li­de­ra i zva­nič­ni­ka EU ka­ko bi pru­ži­li uve­ra­va­nja da još ozbilj­no shva­ta­ju Bal­kan i nje­go­ve pro­ble­me.
– Za to je po­treb­na pri­je sve­ga po­li­tič­ka vo­lja, a bez nje naj­ne­mir­ni­ji ku­tak Evro­pe ri­zi­ku­je da skli­zne na­zad u mrač­nu pro­šlost, uz opa­sne im­pli­ka­ci­je po osta­tak kon­ti­nen­ta – za­klju­ču­je „Faj­nen­šel tajms”.(RTS)