Ka­to­lič­ki bi­sku­pi gr­me pro­tiv „et­nič­kog in­že­nje­rin­ga”, ko­jim je na­sil­no pro­mi­je­nje­na de­mo­graf­ska sli­ka BiH u ra­tu, ali se i sa­mi slu­že istim tim oruž­jem ka­da pred­la­žu uki­da­nje sa­da­šnja dva en­ti­te­ta i po­dje­lu dr­ža­ve na če­ti­ri re­gi­je, pi­še „Ju­tar­nji list”.
Za­gre­bač­ki list na­vo­di da se bi­sku­pi, na­i­me, za­u­zi­ma­ju za pot­pu­no te­ri­to­ri­jal­no-po­li­tič­ko pre­u­re­đe­nje ko­jim bi ne­sta­la sa­da­šnja dva en­ti­te­ta, Re­pu­bli­ka Srp­ska i FBiH sa svih svo­jih de­set kan­to­na, a za­mi­je­ni­le bi ih če­ti­ri re­gi­je for­mi­ra­ne oko naj­ve­ćih gra­do­va – Tu­zlan­ska, Sa­ra­jev­ska, Ba­nja­luč­ka i Mo­star­ska.
Bi­sku­pi se ža­le da se o nji­ho­vom pred­lo­gu ću­ti i da ga si­ste­mat­ski ig­no­ri­še jav­nost BiH, ali i Hr­vat­ske.
Ka­ko na­vo­di Ivo To­ma­še­vić, port­pa­rol ba­nja­luč­kog bi­sku­pa Fra­nje Ko­ma­ri­ce, fra­pan­tan je po­da­tak da bi­skup­ska po­li­tič­ka ma­pa, klju­čan dio ci­je­log pro­jek­ta, ni­je iz­vo­ran do­ku­ment, na­po­mi­nje Ju­tar­nji list.
To­ma­še­vić tvr­di da ta ma­pa ni­je re­zul­tat pro­mi­šlja­nja do­ma­ćih isto­ri­ča­ra, ge­o­gra­fa, po­li­ti­ko­lo­ga, so­ci­o­lo­ga, te­o­lo­ga, eko­no­mi­sta i dru­gih na­uč­ni­ka i struč­nja­ka, ne­go je to kar­ta ko­ja je po­slu­ži­la UN­HCR-u za do­sta­vlja­nje po­mo­ći.
Osim po­rije­kla, kraj­nje je ču­dan i smi­sao bi­skup­skog do­ku­men­ta. Ako se za­ne­ma­re dvi­je isto­rij­ske po­kra­ji­ne, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na ne­ma pra­vih isto­rij­skih re­gi­ja s pre­po­zna­tlji­vim i va­žnim ge­o­graf­skim, kul­tur­nim, pri­vred­nim i dru­gim po­seb­no­sti­ma, ka­kve su, re­ci­mo, Dal­ma­ci­ja, Sla­vo­ni­ja ili Istra u Hr­vat­skoj. Bi­skup­ske re­gi­je ni­je­su ni­šta dru­go do pro­iz­volj­no is­cr­ta­ne ad­mi­ni­stra­tiv­ne je­di­ni­ce, kon­sta­tu­je hr­vat­ski Ju­tar­nji list.
Za­gre­bač­ki list is­ti­če da po­li­tič­ka že­sti­na pro­iz­la­zi oda­tle što je bi­skup­ski pred­log po­nu­đen kao al­ter­na­ti­van pro­je­kat i „dej­ton­skoj BiH ko­ju pod­u­pi­ru Sr­bi i tre­ćem kan­to­nu ko­ji pod­u­pi­ru Hr­va­ti”.
Na­su­prot et­nič­kim en­ti­te­ti­ma, re­gi­je su kon­ci­pi­ra­ne kao mul­ti­et­nič­ke, a ti­me i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­ne je­di­ni­ce.
Gra­ni­ce bi bi­le is­cr­ta­ne ta­ko da ni u jed­noj re­gi­ji ne bu­de vi­še od 40 od­sto pri­pad­ni­ka jed­nog na­ro­da ka­ko bi se iz­bje­gla „po­li­tič­ka ma­jo­ri­za­ci­ja”, na­vo­di Ju­tar­nji.
Ka­ko pi­še ovaj hr­vat­ski por­tal, „et­nič­ki in­že­nje­ring bi­sku­pa je mir­no­dop­ski i ad­mi­ni­stra­ti­van, a ni­je rat­ni i na­si­lan, ali ni­po­što ne is­klju­ču­je pri­si­lu”.
„Bi­skup­ski pro­je­kat”, ka­ko ocje­nju­je Ju­tar­nji, vje­ro­vat­no ni­je ni ja­ko opa­san ni po­sve bez­o­pa­san, kao što ni­je ni ja­ko zna­ča­jan ni po­sve be­zna­ča­jan.
– Bio bi ja­ko opa­san ka­da bi Ka­to­lič­ka cr­kva ima­la po­li­tič­ku vlast ili po­li­tič­ku moć da ga na­met­ne i si­lom spro­ve­de. Čim bi to po­ku­ša­la uči­ni­ti, od­mah bi iz­bio no­vi bal­kan­ski rat u ko­jem bi uče­stvo­va­le naj­ma­nje tri dr­ža­ve: BiH, Sr­bi­ja i Hr­vat­ska. Ni­je vr­lo zna­ča­jan za­to što Ka­to­lič­ka cr­kva u BiH ne­ma po­li­tič­ku moć i što njen po­li­tič­ki, du­hov­ni i mo­ral­ni uti­caj na Hr­va­te u BiH stal­no sla­bi – za­klju­ču­je Ju­tar­nji list.
(RTS)