ZA­GREB – Biv­ši čel­nik de­sni­čar­ske Hr­vat­ske či­ste stran­ke pra­va (HČSP) Jo­sip Mi­ljak sa­op­štio je ju­če da se po­vla­či iz stra­nač­kog po­li­tič­kog dje­lo­va­nja i po­zvao dru­ge pra­va­še da uga­se stran­ke ka­ko bi se, ka­ko je re­kao, taj po­li­tič­ki pra­vac spa­sao od da­ljeg sra­mo­će­nja i pro­pa­da­nja.
Mi­ljak je, ka­ko je pre­ni­je­la Hi­na, na­veo da se po­vla­či jer ak­tu­el­na „stra­nač­ka i stran­čar­ska pra­va­ška sce­na ne­ma bu­duć­no­sti” u Hr­vat­skoj.
„Na­kon 15-go­di­šnjeg ak­tiv­nog dje­lo­va­nja u HČSP-u i oba­vlja­nja naj­vi­ših du­žno­sti, do­nio sam od­lu­ku da se pot­pu­no i ap­so­lut­no po­vla­čim iz bi­lo ka­kvih ak­tiv­no­sti ve­za­nih za stra­nač­ku po­li­ti­ku i stran­ku ge­ne­ral­no”, na­veo je Mi­ljak.
Pra­va­ška sce­na u toj dr­ža­vi, sma­tra Mi­ljak, ne­ma ni­ka­kvu bu­duć­nost, i sva­ka da­lja ak­tiv­nost u ta­kvim slo­vi­ma za nje­ga je, ka­že, po­sta­lo uza­lud­no i be­smi­sle­no tro­še­nje ener­gi­je.
Za­to, do­dao je, kao je­di­no rje­še­nje vi­di tre­nut­no ga­še­nje svih pra­va­ških stra­na­ka.
„Ti­me se otva­ra po­li­tič­ki pro­stor oni­ma ko­ji su do­stoj­ni­ji od nas ko­ji smo do sa­da vo­di­li pra­va­ške stran­ke. Ni­ko kva­li­te­tan ne­će se uklju­či­ti u ova­kvu ža­bo­kre­či­nu ka­ko bi i po­ku­šao da po­mi­ri te ne­po­mir­lji­ve ro­go­ve u vre­ći”, na­veo je Mi­ljak.
On je pra­va­še po­zvao da na svo­jim sa­bo­ri­ma do­go­vor­no uga­se stran­ke i ta­ko spa­su taj pra­vac kao „svi­je­tu hr­vat­sku na­ci­o­nal­nu ide­ju od dalj­njeg sra­mo­će­nja i pro­pa­da­nja”.
Ina­če, pra­va­štvo u Hr­vat­koj za­sni­va se na ide­ji ne­za­vi­sne hr­vat­ske dr­ža­ve, u ko­joj bi se na­šle uje­di­nje­ne sve hr­vat­ske ze­mlje i svi Hr­va­ti.
Pra­va­šku je mi­sao po­čeo je da ob­li­ku­je po­čet­kom 1850-ih An­te Star­če­vić, a a uz nje­ga je glav­ni pred­stav­nik bio Kva­ter­nik.
Oni su za­stu­pa­li za­mi­sao o us­po­sta­vi hr­vat­ske dr­ža­ve iz­van Hab­sbur­ške mo­nar­hi­je, a svo­je su ide­je te­me­lji­li na hr­vat­skom dr­žav­nom pra­vu i na pri­rod­nom pra­vu sva­ko­ga na­ro­da na vla­sti­tu dr­ža­vu.
Opa­snost za hr­vat­ski na­rod vi­dio je i u na­sto­ja­nju da se stvo­ri ve­li­ka srp­ska dr­ža­va, ši­re­njem na ra­čun hr­vat­skih ze­ma­lja.
Ka­ko je za­pi­sa­no u Hr­vat­skoj en­ci­klo­pe­di­ji, Star­če­vić je išao ta­ko da­le­ko da je na srp­sko ne­gi­ra­nje po­sto­ja­nja hr­vat­sko­ga na­ro­da od­go­vo­rio ne­gi­ra­njem po­sto­ja­nja srp­sko­ga na­ro­da, a od svih ju­žno­sla­ven­skih na­ro­da pri­zna­vao je sa­mo Bu­ga­re.
Po­seb­nu pa­žnju je po­sve­ći­vao BiH, ko­ju je, po­zi­va­ju­ći se na hr­vat­sko dr­žav­no pra­vo, ta­ko­đe sma­trao di­je­lom bu­du­će hr­vat­ske dr­ža­ve. Pri­tom je, ka­ko se na­vo­di, bo­san­sko­her­ce­go­vač­ke mu­sli­ma­ne sma­trao naj­če­šćim de­lom hr­vat­sko­ga na­ro­da.
Stran­ke pra­va­ško­ga pred­zna­ka po­če­le su se osni­va­ti upo­red­no s raz­vo­jem vi­še­stra­nač­ja u Hr­vat­skoj i BiH na po­čet­ku 1990.
Na po­sled­njim iz­bo­ri­ma u Hr­vat­skoj ni­jed­na pra­va­ška stra­ka ni­je pre­šla cen­zus, na­kon če­ga su li­de­ri HSP-a i HSP-a AS, Da­ni­jel Srb i Ivan Te­peš, pod­ni­je­li ostav­ke na li­der­ske po­zi­ci­je.
(Tan­jug)