SA­RA­JE­VO – Biv­ši evrop­ski mi­rov­ni po­sred­nik u BiH Ho­ze Ku­ti­lje­ro iz­ja­vio je na su­đe­nju Rat­ku Mla­di­ću da je u pro­lje­će 1992. li­der bo­san­skih mu­sli­ma­na Ali­ja Izet­be­go­vić pr­vo pri­hva­tio, a za­tim, pod uti­ca­jem Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va (SAD), od­bio prin­ci­pe pre­u­re­đe­nja Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne slič­ne Dej­ton­skom spo­ra­zu­mu, pi­še za­gre­bač­ki „Ve­čer­nji”, u iz­da­nju za BiH.
„Mi­slim da je istin­ska tra­ge­di­ja što mir ni­je po­stig­nut na prin­ci­pi­ma ko­je sam do­go­vo­rio u mar­tu 1992. Po­re­đe­njem kar­te ko­ja je bi­la utvr­đe­na na osno­vi tih prin­ci­pa 18. mar­ta 1992. i kar­te ko­ja je dio Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma iz no­vem­bra 1995. po­ka­zu­je da je po­sli­je tri i po go­di­ne ra­ta re­zul­tat bio go­to­vo isti. Ne­bro­je­ni ži­vo­ti mo­gli su bi­ti sa­ču­va­ni”, po­svje­do­čio je Ku­ti­lje­ro.
Ku­ti­lje­ro je re­kao da je ne­du­go na­kon što su stra­ne pri­hva­ti­le prin­ci­pe, do nje­ga po­če­lo da do­pi­re da se pred­sjed­nik Izet­be­go­vić u iz­ja­va­ma bo­san­skim me­di­ji­ma jav­no od­ri­če svog pri­stan­ka.
„Bo­san­ska vla­da slu­žbe­no je od­ba­ci­la prin­ci­pe u ju­nu 1992”, re­kao je Ku­ti­lje­ro. On je po­tvr­dio da za vri­je­me pre­go­vo­ra ni­je vje­ro­vao Izet­be­go­vi­ću ko­ji je, upr­kos nje­go­vih sr­dač­nih ma­ni­ra la­gao i bio var­ljiv”, re­kao je Ku­ti­lje­ro, is­ta­kav­ši da su sve stra­ne la­ga­le, ali da su Sr­bi la­ga­li naj­ma­nje.
Da se mu­sli­man­ski li­de­ri ni­su od­re­kli spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ustav­nog pre­u­re­đe­nja BiH, „bo­san­sko pi­ta­nje mo­glo je bi­ti ri­je­še­no ra­ni­je, uz ma­nje gu­bit­ke (pre­te­žno mu­sli­man­skih) ži­vo­ta i te­ri­to­ri­je, sje­do­čio je Ku­ti­lje­ro.
„Da bu­dem pra­ve­dan, pred­sjed­nik Izet­be­go­vić i nje­go­vi sa­vjet­ni­ci bi­li su ohra­bre­ni da po­ni­šte taj do­go­vor i da se bo­re za uni­tar­nu bo­san­sku dr­ža­vu od do­bro­na­mjer­nih fak­to­ra spo­lja ko­ji su mi­sli­li ka­ko sve zna­ju naj­bo­lje”, sma­tra Ku­ti­lje­ro.
Ku­ti­lje­ro je po­tvr­dio da mu je por­tu­gal­ski ofi­cir, ko­ji je slu­žio u Un­pro­fo­ru u Sa­ra­je­vu, pre­nio ka­ko je uvje­ren da je gra­na­ta ko­ja je 27. ma­ja 1992. ubi­la 26 gra­đa­na u re­du za hljeb u Uli­ci Va­se Mi­ski­na bi­la is­pa­lje­na s pod­ruč­ja gdje su bi­li po­lo­ža­ji mu­sli­man­skih sna­ga. Taj ofi­cir, ka­ko je ka­zao, uče­stvo­vao je u is­tra­zi o ovoj eks­plo­zi­ji.
Dok ga je una­kr­sno is­pi­ti­vao tu­ži­lac, Ku­ti­lje­ro je po­tvr­dio da ustav­ni prin­ci­pi ko­je su okvir­no pri­hva­ti­le stra­ne ni­su bi­li ko­nač­ni i da je tre­ba­lo da­lje pre­go­va­ra­ti. Tu­ži­lac je svje­do­ku op­šir­no ci­ti­rao vi­še go­vo­ra u ko­ji­ma je Ka­ra­džić iz­ra­ža­vao za­do­volj­stvo zbog pro­pa­da­nja Ku­ti­lje­ro­vog pla­na, is­ti­ču­ći ka­ko je ti­me „s Bo­snom za­vr­še­no” i da je od­lu­ka mu­sli­ma­na da od­bi­ju plan „fa­tal­na za njih”.
Svje­dok je od­go­vo­rio da mu Ka­ra­džić to ni­ka­da ni­je re­kao. On je na­gla­sio ka­ko „mu­sli­ma­ni ni­su že­lje­li po­dje­lu BiH, Sr­bi ni­su že­lje­li BiH uop­šte, već da osta­nu sa Sr­bi­jom, a Hr­va­ti su htje­li pri­pa­sti Hr­vat­skoj”, ali da su pre­go­vo­ri­ma do­šli do na­čel­nog rje­še­nja o „tri­par­tit­noj BiH”.
„Pi­ta­nje je bi­lo – mo­že­mo li ima­ti uni­tar­nu Bo­snu ili Bo­snu iz tri di­je­la. Mo­je uvje­re­nje je bi­lo da sa­mo tro­djel­na Bo­sna mo­že usje­ti, što je po­tvr­dio i Dej­ton­ski spo­ra­zum”, ka­zao je Ku­ti­lje­ro.
Na pi­ta­nje je li znao za Ka­ra­dži­će­vo in­si­sti­ra­nje na pri­zna­nju sta­nja na te­re­nu, do ko­jeg su srp­ske sna­ge, po op­tu­žni­ci, do­šle pri­mje­nom si­le ra­di za­u­zi­ma­nja te­ri­to­ri­je i pro­go­na ne­sr­ba, svje­dok je iz­ja­vio da mu Ka­ra­džić to ni­ka­da na taj na­čin ni­je re­kao.
(Tan­jug)