Pre­ma pro­ce­na­ma bez­bjed­no­snih struč­nja­ka, u po­sled­njih pet­na­e­stak go­di­na na pod­ruč­ju Bal­ka­na stvo­re­na je kva­li­tet­na mre­ža će­li­ja ra­di­kal­nih isla­mi­stič­kih gru­pa sprem­nih da kre­nu u bor­bu pro­tiv za­pad­ne ci­vi­li­za­ci­je, a naj­vi­še ih je u BiH, Al­ba­ni­ji i na Ko­so­vu, pi­še za­gre­bač­ki „Ju­tar­nji list”.
Po­zi­va­ju­ći se na ne­i­me­no­va­ne sa­go­vor­ni­ke bli­ske bez­bjed­no­snim slu­žba­ma, list pi­še da su „mu­sli­ma­ni na Ko­so­vu i u Al­ba­ni­ji” da­le­ko ra­di­kal­ni­ji ne­go oni u BiH. Pro­blem je, ka­žu, u ta­mo­šnjim islam­skim za­jed­ni­ca­ma ko­je su po­di­je­lje­ne i is­pre­ple­ta­ne ra­di­kal­nim ele­men­ti­ma.
Slič­na je si­tu­a­ci­ja u Ma­ke­do­ni­ji, a naj­pro­ble­ma­tič­ni­je je u za­pad­noj Ma­ke­do­ni­ji u ko­joj ve­ći­nom obi­ta­va­ju ra­di­kal­ni islam­ski Al­ban­ci ko­ji sa­ra­đu­ju sa isto­mi­šlje­ni­ci­ma u Al­ba­ni­ji i u su­ko­bu su sa se­ku­lar­nim Al­ban­ci­ma na­ci­o­na­li­sti­ma i ma­ke­don­skom dr­ža­vom.
U Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni Islam­ska je za­jed­ni­ca pri­lič­no je­din­stve­na u osu­di ra­di­kal­nih isla­mi­sta i po­ku­ša­va pri­mi­ri­ti si­tu­a­ci­ju, tvr­de sa­go­vor­ni­ci „Ju­tar­njeg” i do­da­ju da je, pre­ma do­stup­nim in­fo­r­ma­ci­ja­ma, broj ra­di­ka­li­nih mu­sli­ma­na sve je ve­ći.
Slič­na je si­tu­a­ci­ja u San­dža­ku ko­ji, tvr­de, tre­ba po­sma­tra­ti kao te­ri­to­ri­jal­nu cje­li­nu ko­ja ob­u­hva­ta Sr­bi­ju, Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu i Cr­nu Go­ru.
Je­dan od sa­go­vor­ni­ka „Ju­tar­njeg” sma­tra da su mu­sli­ma­ni iz San­dža­ka su da­le­ko naj­ra­di­kal­ni­ji. U ta­mo­šnjoj islam­skoj za­jed­ni­ci već go­di­na­ma tra­je su­kob iz­me­đu dvi­je stru­je što sa­mo po­go­du­je da­ljoj ra­di­ka­li­za­ci­ji.
„Oba­vje­štaj­ni po­da­ci go­vo­re ka­ko se dio ve­ha­bi­ja iz BiH pre­se­lja­va na pod­ruč­je San­dža­ka u Sr­bi­ji”, na­vo­di „Ju­tar­nji”.
Što se Hr­vat­ske ti­če, list pi­še da u ovom tre­nut­ku u toj dr­ža­vi ima iz­me­đu 50 i 70 oso­ba ko­je se kva­li­fi­ci­ra­ju kao eks­trem­ni isla­mi­sti, a punk­to­vi nji­ho­va dje­lo­va­nja su Pu­la, Ri­je­ka i Za­greb i svi oni su pod nad­zo­rom slu­žbi, a za­sad ni­je pri­mi­je­će­no nji­ho­vo dje­lo­va­nje ko­je bi išlo pre­ma ne­kim te­ro­ri­stič­kim ope­ra­ci­ja­ma.
Pr­vi ra­di­kal­ni isla­mi­sti na ove pro­sto­re sti­gli su s ra­tom u Bo­sni ka­da je ta­da­šnje bo­šnjač­ko ru­ko­vod­stvo odo­bri­lo ula­zak stra­nih bo­ra­ca iz islam­skih dr­ža­va u Ar­mi­ju BiH te je 1993. go­di­ne osno­va­na bri­ga­da El Mu­dža­hid.
Na­kon za­vr­šet­ka ra­ta ve­ći dio bo­ra­ca ostao je u BiH, do­bio je dr­ža­vljan­stvo, osno­vao po­ro­di­ce i ši­ri­li ide­je ra­di­kal­nog isla­ma kroz obra­zov­ne i dru­ge usta­no­ve u ko­ji­ma su se do­bro po­zi­ci­o­ni­ra­li.
Već 1998. go­di­ne ra­di­kal­ni isla­mi­sti na­la­ze no­vo pod­ruč­je dje­lo­va­nja, a to je Ko­so­vo, gdje su se Al­ban­ci su­ko­blja­va­li sa ta­da­šnjim re­ži­mom Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­će­vi­ća i u Ma­ke­do­ni­ji.
Na pro­sto­ru San­dža­ka u Sr­bi­ji ve­ha­bi­je se po­ja­vlju­ju po­čet­kom 2000. pre­ko no­ći na­sta­ju usta­no­ve u ko­ji­ma se pro­po­vi­je­da ve­ha­bi­zam. Me­ta ve­ha­bi­ja su so­ci­jal­no ugro­že­ne i sla­bo obra­zo­va­ne oso­be.
Po­sto­ja­la je ja­ka ve­za s ve­ha­bi­ja­ma u Bo­sni te su mno­ge ve­ha­bi­je iz San­dža­ka od­la­zi­le u kamp u Gor­nju Ma­o­ču, ne­ka­da­šnjem cen­tru za obu­ku ve­ha­bi­ja. Vla­sti u BiH u to­me ni­su vi­dje­le pro­blem i pre­ćut­no su šti­ti­le ta­kva ve­ha­bij­ska sre­di­šta. Si­tu­a­ci­ja se pro­mi­je­ni­la 2011. go­di­ne ka­da je Mel­vid Ja­ša­re­vić 2011. za­pu­cao na zgra­du Am­ba­sa­de SAD u Sa­ra­je­vu i ra­nio tri oso­be.
Ja­ša­re­vić je ve­ha­bi­ja iz No­vog Pa­za­ra i pro­šao je ve­ha­bij­ski kamp u Gor­njoj Ma­o­či. Iz No­vog Pa­za­ra je i Se­ad Plo­jo­vić ko­ji je u Hr­vat­skoj po­ku­šao osno­va­ti ve­ha­bij­ski po­kret. Da­nas mu se su­di u Sr­bi­ji za pod­sti­ca­nje na te­ro­ri­zam.
Dru­gi naj­po­zna­ti­ji lo­ka­li­tet je Gor­nja Bo­či­na u ko­joj je glav­ni vo­đa bio imam Nu­sret Ima­mo­vić ko­ji se sma­trao glav­nim vo­đom ve­ha­bij­skog po­kre­ta u BiH.
I pre­ma nje­mu su ta­mo­šnje vla­sti bi­le am­bi­va­lent­ne ili su ga pre­šut­no po­dr­ža­va­le.
Ima­mo­vić je iz­bje­gao u Si­ri­ju u re­do­ve Fron­te al-Nu­sre, a SAD ga je sta­vio na li­stu naj­tra­že­ni­jih te­ro­ri­sta i pro­gla­sio ga te­ro­ri­stič­kim li­de­rom u BiH.
Po­zna­va­te­lji pri­li­ka u BiH tvr­de ka­ko tre­nut­no ne po­sto­ji ne­ko čvr­sto je­zgro ve­ha­bi­ja u BiH. Ima­mo­vić je u Si­ri­ji, a Bi­lal Bo­snić, još je­dan od naj­po­zna­ti­jih vo­đa ve­ha­bi­ja u BiH, osu­đen je na se­dam go­di­na za­tvo­ra zbog pod­sti­ca­nja na te­ro­ri­zam.(RTS)