ZA­GREB - Hr­vat­ska mi­ni­star­ka spolj­nih i evrop­skih po­slo­va Ve­sna Pu­sić sma­tra da li­der naj­u­ti­caj­ni­je opo­zi­ci­o­ne Hr­vat­ske de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce (HDZ) To­mi­slav Ka­ra­mar­ko po­ka­zu­je sta­vo­ve i po­li­tič­ke me­to­de ko­ji je pla­še uko­li­ko do­đe na vlast na pred­sto­je­ćim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma.
To bi bio po­vra­tak na jed­no vri­je­me ko­jeg se bo­jim, ob­ja­sni­la je Pu­sić go­stu­ju­ći u emi­si­ji „No­vi dan” Te­le­vi­zi­je N1 Hr­vat­ska.
Upi­ta­na za­što bi Zo­ran Mi­la­no­vić bio bo­lji pre­mi­jer od Ka­ra­mar­ka od­go­vo­ri­la je da je ak­tu­el­ni pred­sjed­nik vla­de po­ka­zao da ima spo­sob­nost do­no­še­nja od­lu­ka i da ču­je dru­ge lju­de.
„Me­ni je tre­ba­lo ne­ko vri­je­me da se navik­nem da ra­dim sa njim, jer se u po­čet­ku či­ni­lo da ne slu­ša tu­đe mi­šlje­nje. Po­ka­za­lo se da ap­so­lut­no ču­je i mi­sli. Mo­že­te se po­u­zda­ti u nje­go­vu in­te­li­gen­ci­ju, pre­po­zna­je sla­bo­sti ko­je ima u ko­mu­ni­ka­ci­ji s lju­di­ma i ra­di na to­me”, na­ve­la je še­fi­ca di­plo­ma­ti­je.
Za Mi­la­no­vi­će­vu ocje­nu da je Ka­ra­mar­ko „po­li­tič­ka ku­ka­vi­ca, da se skri­va u miš­joj ru­pi i da ne zna en­gle­ski” Pu­sić ka­že da je sa­stav­ni dio fol­klo­ra iz­bor­ne kam­pa­nje, ali je do­da­la da su od to­ga ozbilj­ni­je dru­ge po­te­ško­će – Ka­ra­mar­ko­ve po­li­tič­ke me­to­de i po­li­tič­ki sta­vo­vi, pre­po­zna­va­nje pra­va svih ma­nji­na, otvo­re­nost dru­štva, pra­vo na ne­sla­ga­nje i dru­ga­či­je mi­šlje­nje.
Go­vo­re­ći o iz­bo­ri­ma, ko­ji bi po sve­mu su­de­ći tre­ba­lo da bu­du odr­ža­ni kra­jem go­di­ne, mi­ni­star­ka ocje­nju­je da lju­di ne vo­le da ba­ca­ju gla­so­ve i ka­da po­sto­je for­mi­ra­ne ko­a­li­ci­je one po pra­vi­lu po­vu­ku gla­so­ve tog po­li­tič­kog spek­tra.
„Na ovim iz­bo­ri­ma mi­slim da ima­mo de­sni­cu, lje­vi­cu i cen­tar”, ka­že Pu­sić uvje­re­na da bi s HDZ-ovim, even­tu­al­nim, do­la­skom na vlast bi­lo lju­di ko­ji se bo­je.
Osim na te­mu iz­bo­ra, iz­ni­je­la je svo­je mi­šlje­nje i o ak­tu­el­noj iz­bje­glič­koj kri­zi, svo­joj kan­di­da­tu­ri za mje­sto ge­ne­ral­nih se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja...
Sma­tra da ni­su sve dr­ža­ve u Evrop­skoj uni­ji spre­m­ne da uče­stvu­ju u rje­ša­va­nju pro­ble­ma iz­bje­gli­ca i na­vo­di da je hr­vat­ska od po­čet­ka kri­ze re­kla da pri­sta­je, jer zna „šta je bi­ti iz­bje­gli­ca”.
„Po­sto­je dvi­je ka­te­go­ri­je dr­ža­va u EU iz per­spek­ti­ve iz­bje­gli­ca. To ni­su mi­gran­ti ne­go lju­di ko­ji bje­že od ra­ta. Ne­ke ze­mlje su tran­zi­cij­ske i ta­ko ih vi­de iz­bje­gli­ce, a ne­ke su ze­mlje de­sti­na­ci­je. Ono što EU po­ku­ša­va da na­pra­vi je da iz­jed­na­či uslo­ve, jer ako ih se ne­gdje pri­me gru­bo, a dru­gdje s do­bro­do­šli­com lju­di će ići ta­mo gdje će se lak­še sna­ći”, ob­ja­šnja­va Pu­sić ko­ja je od­ba­ci­la su­ge­sti­ju evro­par­la­men­tar­ke Ru­že To­ma­šić o smje­šta­nju iz­bje­gli­ca na hr­vat­ska ostr­va.
Osvr­nu­la se i kan­di­da­tu­ru za mje­sto ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja za ko­ji je do­bi­la na­čel­nu po­dr­šku Ko­lin­de, iako je jav­na po­dr­ška iz­o­sta­la.
„Ovaj dio Evro­pe ni­ka­da ni­je imao ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra i to se vi­še ne­će po­no­vi­ti idu­ćih 50 go­di­na. To je za nas ve­li­ka šan­sa...Ja sam u dva na­vra­ta raz­go­va­ra­la o to­me s pred­sjed­ni­com i ona je oba pu­ta re­kla da bi to za Hr­vat­sku bi­lo do­bro. Mo­je je mi­šlje­nje da ta­kva stvar ni­je stra­nač­ka, mi­slim da bi nam bi­lo do­bro i ko­ri­sno da to oba­vi­mo na ča­stan, ele­gan­tan i pri­sto­jan na­čin. Ne s to­li­kim iz­gle­dom u uspjeh ne­go da se pred­sta­vi­mo na pri­sto­jan na­čin”, za­klju­či­la je Pu­sić.(Tan­jug)