Pr­vi broj enig­mat­skog do­da­tka „Enig­ma” ob­ja­vljen ju­če uz Dnev­ne no­vi­ne „Dan” či­ta­o­ci u Bi­je­lom Po­lju, Nik­ši­ću, Ko­to­ru, Ba­ru i Pod­go­ri­ci pri­hva­ti­li su s odu­še­vlje­njem. Bes­plat­na ra­zo­no­da na 16 stra­ni­ca če­ka­će vas na tra­fi­ka­ma sva­ke su­bo­te. Da se za­ba­vi­te, ra­zo­no­di­te, na­u­či­te i ob­no­vi­te Enig­ma „Da­na” do­no­si ra­zno­vr­sne enig­mat­ske za­dat­ke.
Odav­no je po­zna­to da enig­ma­ti­ka ni­je sa­mo pu­ka la­ka ra­zo­no­da. Rje­ša­va­ju­ći ne­ki enig­mat­ski za­da­tak sti­mu­li­še­mo mo­žda­ne će­li­je, a na taj na­čin uspo­ra­va­mo nje­go­vo sta­re­nje. Na­uč­no je do­ka­za­no da oni ko­ji če­šće rje­ša­va­ju ukr­šte­ne ri­je­či i dru­ge enig­mat­sko-lo­gič­ke pro­ble­me, ima­ju sma­njen ri­zik od po­ja­ve de­men­ci­je ili bo­le­sti kao što su Al­chaj­me­ro­va i Par­kin­so­no­va bo­lest.
- Pra­vi je po­go­dak što uz naš „Dan” ide i ovaj do­da­tak ukr­šte­nih ri­je­či. Iako ži­vim na se­lu stal­no do­la­zim do no­vi­na i za­to sa nes­tr­plje­njem če­kam kad će do­ći su­bo­ta, pri­je sve­ga zbog one stra­ne ko­ja je po­sve­će­na Bi­je­lom Po­lju, ali i stra­na ko­je se od­no­se na sa­bor i po­ljo­ri­vre­du. Sad još i ova enig­ma­ti­ka i sve nam je za­o­kru­že­no. Je­di­na ma­na, mo­žda za nas sta­ri­je vi­še ne­go za osta­le, što je ma­li for­mat i sit­ni­ja su nam slo­va. Kad po­ve­ća­te ve­li­či­nu stra­ne tek će­te nas na pra­vi na­čin ob­ra­do­va­ti – re­kao je Bje­lo­po­ljac Ta­di­ša Ta­le Le­ko­vić.
I nje­gov su­gra­đa­nin Dra­gan Ra­do­vić se ve­se­li su­bot­njem iz­da­nju „Da­na” i do­dat­ku Enig­ma.
- Ob­ra­do­va­ni smo do­dat­kom ko­ji ide uz „Dan”, ta­ko da uz sve osta­lo što nam se nu­di imam sa­mo ri­je­či ­hva­le. Enig­ma­ti­ka je svi­ma odav­no in­te­re­sant­na i njoj se s vre­me­na na vri­je­me svi u slo­bod­no vrije­me vra­ća­mo. Na­ro­či­to je do­bro to­kom vi­ken­da ima­ti ukr­šte­ne ri­je­či za sa­ve­zni­ka. Ne­ka ovo bu­de po­če­tak, a on­da da se raz­mi­šlja da se i po­ja­ča enig­ma­ti­ka i da ima­mo kom­plet­no uži­va­nje - ka­zao je Ra­do­vić.
Lju­di raz­li­či­tih za­ni­ma­nja i pro­fe­si­ja uži­va­ju u rje­ša­va­nju ukr­šte­nih ri­je­či, a po­slov­nim lju­di­ma mo­že bi­ti i te ka­ko od ko­ri­sti u bo­ga­će­nju vo­ka­bu­la­ra.
- Mi­slim da je to pra­va stvar, i ne sum­njam da je u pi­ta­nju kva­li­tet­na enig­ma­ti­ka, kad je „Dan” u pi­ta­nju to mo­ra bi­ti kva­li­tet­no. To je ne­što što sva­ka­ko fa­li na ovim pro­sto­ri­ma po­go­to­vo kad je do­ma­će iz­da­va­štvo u pi­ta­nju. Ina­če, ja­ko vo­lim po­seb­no pre­ko lje­ta da is­pu­njam ukr­šte­ne ri­je­či i su­do­ku na­rav­no, ina­če sma­tram da je is­pu­nja­va­nje ukr­šte­nih ri­je­či ja­ko do­bro vje­žba­nje mo­žda­nih vi­ju­ga i bo­ga­će­nje vo­ka­bu­la­ra ta­ko da kao ne­ko ko se ina­če ba­vi ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma fond ri­je­či mi je ja­ko bi­tan, odr­ža­va­nje, a i bo­ga­će­nje. Mi­slim da su ukr­šte­ni­ce pra­va stvar za to, ta­ko da ih vr­lo ra­do po­pu­nja­vam i ra­du­jem se toj no­vi­ni iz „Da­na” – ka­za­la je Da­ni­je­la Kne­že­vić, me­na­džer kor­po­ra­tiv­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja.
Sva­ka no­vi­na je za po­što­va­nje sma­tra­ju na­ši sa­go­vor­ni­ci..
- To je sva­kako su­per, ne­što no­vo na na­šem tr­ži­štu, ra­du­jem se, i su­per je ide­ja. Mi­slim da će to lju­di­ma ko­ji ku­pu­ju no­vi­ne bi­ti za­i­sta još je­dan mo­tiv da kva­li­tet­no is­pu­ne svo­je slo­bod­no vri­je­me na ne­što dru­ga­či­je i ne­što što ni­su igri­ce i kom­pju­ter. Sva­ka­ko da je to ja­ko bit­no po­go­to­vo za mla­đu po­pu­la­ci­ju i nji­ho­vo ra­no raz­vi­ja­nje. Pun po­go­dak – ka­zao je Og­njen Mar­ko­vić iz Pod­go­ri­ce.
Bes­pla­tan do­da­tak uz „Dan” je ve­o­ma ko­ri­stan oni­ma ko­ji uži­va­ju u ova­kvoj vr­sti ra­zo­no­de, a ne mo­ra­ju da iz­dva­ja­ju do­dat­ni no­vac.
– Od­li­čan po­tez „Da­na” je to što se od­lu­čio da vi­ken­dom uz dnev­nu no­vi­nu da­ru­je i do­da­tak „Enig­ma”. Ta­ko se gra­đa­ni­ma da­je mo­guć­nost da u slo­bod­no vri­je­me osvje­že svo­ja zna­nja, na­u­če ne­što no­vo. Mi­slim da je to oprav­dan po­tez, jer oni ko­je za­ni­ma enig­ma­ti­ka, a ni­je ih ma­li broj, od sa­da ne­će mo­ra­ti da do­dat­no iz­dva­ja­ju no­vac za re­bu­se, ukr­šte­ni­ce, osmo­smjer­ke i slič­no – re­kao je Bra­no Dra­ga­nić iz Nik­ši­ća.
Sva­ko­dnev­na po­nu­da „Da­na” bo­ga­ti­ja je za­bav­nim sa­dr­ža­jem što je za sva­ku po­hva­lu, sma­tra Nik­šić­nin Slo­bo­dan Go­lo­vić.
– Re­dov­ni sam či­ta­lac „Dana” i mo­gu sa si­gur­no­šću re­ći da ni­je­sam pre­sko­čio ni­je­dan broj do sa­da. Ne bro­jim ni­je­dan dan bez no­vi­ne ko­ja je oprav­da­la po­vje­re­nje či­ta­la­ca. No­vi­ne ko­je uvo­di „Dan” u po­sled­nje vri­je­me po­put do­da­ta­ka za ku­li­nar­stvo, li­je­če­nje al­ter­na­tiv­nom me­di­ci­nom i evo sa­da i ma­lo za­ba­ve za do­ko­ne, ko­jih je sve vi­še, ali i one ko­ji se od na­por­nog po­sla že­le od­mo­ri­ti uz ukr­šte­ni­cu sva­ka­ko su za po­hva­lu - ka­že Go­lo­vić. Eki­pa Da­na


Enig­ma do­no­si

Naj­za­stu­plje­ni­ja i naj­po­pu­lar­ni­ja vr­sta enig­mat­skih ra­do­va sva­ka­ko su ukr­šte­ne ri­je­či sa svim svo­jim mo­da­li­te­ti­ma i pod­vr­sta­ma. Za­to je ukr­šte­ni­ca s raz­lo­gom na­zva­na „kra­lji­ca za­go­ne­ta­ka”. Na 16 stra­ni­ca „Enig­ma” do­no­si skan­di­nav­ke, osmosmjerke i osta­le mre­ža­ste za­go­net­ke, mo­za­ič­ke ili ini­ci­jal­ne, broj­ča­ne ili bi­je­le... Pro­vje­ri­te ili ob­no­vi­te svo­je zna­nje za­ba­vlja­ju­ći se.


Pr­ve ukr­šte­ne ri­je­či sa­sta­vio je no­vi­nar 1913.

Po­sto­ji vi­še ver­zi­ja o to­me ka­ko su i ka­da na­sta­le pr­ve ukr­šte­ne ri­je­či. Po jed­noj, tvo­rac pr­ve ukr­šte­ni­ce je iz­vje­sni Bar­džes, Ame­ri­ka­nac ko­ji je na­vod­no svoj pr­vi rad ob­ja­vio u ame­rič­koj štam­pi u vri­je­me oko Pr­vog svjet­skog ra­ta. Dru­gi tvr­de da je ano­nim­ni ro­bi­jaš u zlo­gla­snom za­tvo­ru Sing Sing, da bi pre­kra­tio vri­je­me, po­čeo da sla­že slo­va u ri­je­či, za­tim da ih po­ve­zu­je i ukr­šta, pa je ta­ko na­sta­la pr­va ukr­šte­ni­ca. Ove ver­zi­je, me­đu­tim, ni­su pot­kri­je­plje­ne do­ka­zi­ma.
Pri­zna­ti hro­ni­ča­ri enig­ma­ti­ke tvr­de da je pr­ve ukr­šte­ne ri­je­či sa­sta­vio i ob­ja­vio ame­rič­ki no­vi­nar Ar­tur Vin, 21.de­cem­bra 1913. go­di­ne u li­stu New York World, i ovaj da­tum se sma­tra ro­đen­da­nom ukr­šte­ni­ce, a njen autor „ocem” ove vr­ste za­go­net­ke. Pr­va ukr­šte­ni­ca u Evro­pi ob­ja­vlje­na je 1924. go­di­ne u bri­tan­skom dnev­nom li­stu Sun­day Ex­press, po Vej­no­vom mo­de­lu pri­la­go­đe­nom za Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju.
U re­gi­o­nu pr­ve ukr­šte­ne ri­je­či ob­ja­vlje­ne su 2.mar­ta 1933. go­di­ne u li­stu Po­li­ti­ka.