Cr­na Go­ra ni­ka­da kr­oz isto­ri­ju ni­je ima­la ve­ćeg pri­ja­te­lja od Ru­si­je, ko­ja bi mo­ra­la bi­ti oslo­nac u na­šoj spolj­noj po­li­ti­ci. To je u in­ter­vjuu za „Dan” sa­op­štio potpredsjednik No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Stra­hi­nja Bu­la­jić. Ka­že da No­va ni­je na­pra­vi­la ni­ka­kav za­o­kret u po­li­ti­ci, ali da mo­že pre­i­spi­ta­ti sta­vo­ve po­vo­dom evrop­skih in­te­gra­ci­ja ako bri­sel­ska ad­mi­ni­stra­cija na­sta­vi da po­dr­ža­va cr­no­gor­ski re­žim.
Li­der No­ve je ne­dav­no ka­zao da Cr­nu Go­ru tre­ba pri­bli­ži­ti Ru­si­ji, isto­vre­me­no na­gla­ša­va­ju­ći da EU ni­je po­mo­gla de­mo­krat­ske pro­mje­ne i re­for­me u na­šoj ze­mlji. Da li je to na­go­vje­štaj ra­di­kal­ne pro­mje­ne po­lit­ke No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je?
– Ne. To što se ovog pu­ta ve­o­ma ja­sno po­ka­za­la po­dr­ška bri­sel­ske ad­mi­ni­stra­ci­je ko­rum­pi­ra­nom re­ži­mu, kao i na­mje­ra te ad­mi­ni­stra­ci­je da oču­va ta­kav re­žim na vla­sti, iako je ve­ći­na gra­đa­na pro­tiv nje­ga, kon­sta­tu­ju­ći ove či­nje­ni­ce pred­sjed­nik na­še stran­ke ni­je na­pra­vio ni­ka­kav ra­di­ka­lan za­o­kret. On je sa­mo sa­op­štio ono što svi vi­de u Cr­noj Go­ri. Mi smo na istim po­zi­ci­ja­ma, ali No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja sa du­žnom pa­žnjom pra­ti sve ono što mo­že da ima vi­tal­ni uti­caj i zna­čaj za naš na­rod. Od vi­tal­nog zna­ča­ja za naš na­rod, ali i za sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re, je­ste da li će ovaj re­žim ko­ji go­di­na­ma po­dr­ža­va­ju zbog svo­jih in­te­re­sa stra­ni cen­tri, mo­ći na ta­kav na­čin i da­lje op­sta­ja­ti na vla­sti ili će se to pre­ki­nu­ti ka­ko bi ova ze­mlja ko­nač­no kre­nu­la pu­tem pro­spe­ri­te­ta. Sled­stve­no to­me, No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja mo­že i da pre­i­spi­ta od­re­đe­ne sta­vo­ve po pi­ta­nju evro­in­te­gra­ci­ja uko­li­ko po­ru­ke sa va­žnih evrop­skih i svjet­skih adre­sa im­pli­ci­ra­ju još ve­će pro­du­blja­va­nje ne­sta­bil­no­sti i op­šte kri­ze, a ti­me i ve­o­ma ugro­že­no sta­nje svih gra­đa­na Cr­ne Go­re. Što se ti­če Ru­si­je, od osni­va­nja No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je po­ku­ša­va­mo da u toj ze­mlji do­bi­je­mo sa­ve­zni­ka za re­a­li­za­ci­ju na­šeg po­li­tič­kog i na­ci­o­nal­nog pro­gra­ma. Ru­si­ja je uvi­jek bi­la naš naj­va­žni­ji sa­ve­znik, a iz­gle­da da su se sa­da na­ši od­no­si u pot­pu­no­sti do­ve­li u pri­rod­ni po­re­dak.
Sa­op­šta­va­li ste i ra­ni­je da Cr­na Go­ra ne­ma ve­ćeg pri­ja­te­lja od Ru­si­je. Mi­sli­te li da Mo­skva tre­ba da bu­de oslo­nac bu­du­će spolj­ne po­li­ti­ke Cr­ne Go­re?
– Da li u na­šoj ze­mlji, me­đu ozbilj­nim lju­di­ma, po­sto­ji ne­ko ko mo­že da ka­že da je Cr­na Go­ra u pro­šlo­sti ima­la ve­ćeg pri­ja­te­lja i za­štit­ni­ka ne­go što je to bi­la Ru­si­ja. Sma­tram da bez po­dr­ške Ru­si­je ne bi­smo ni po­sto­ja­li na ovom pro­sto­ru, već bi nas na­ši tra­di­ci­o­nal­ni ne­pri­ja­te­lji, či­ji se po­tom­ci da­nas na­la­ze u NA­TO-u, i bi­o­lo­ški is­tri­je­bi­li. Na­rav­no, Mo­skva tre­ba i mo­ra da bu­de ve­o­ma va­žan oslo­nac spolj­ne po­li­ti­ke Cr­ne Go­re kao što je to uvi­jek i bi­la, sve do mo­ral­nog i du­hov­nog su­no­vra­ta ko­ji je pro­du­ko­vao ovaj re­žim.
Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te či­nje­ni­cu da je Vla­da Cr­ne Go­re pro­du­ži­la sank­ci­je Ru­si­ji i da se ru­skom vi­ce­pre­mi­je­ru Dmi­tri­ju Ro­go­zi­nu za­bra­nju­je ula­zak u Cr­nu Go­ru?
– Po­sli­je pri­zna­va­nja la­žne dr­ža­ve Ko­so­vo i raz­bi­ja­nja za­jed­nič­ke dr­ža­ve sa Sr­bi­jom, to je naj­sra­mot­ni­ji čin ko­ji je u isto­ri­ji ura­di­la ne­ka cr­no­gor­ska vlast. Ipak, u su­šti­ni to ni­je auto­nom­na cr­no­gor­ska od­lu­ka, već je to na­re­đe­nje sa stra­ne, iz po­je­di­nih cen­ta­ra mo­ći NA­TO-a, a ko­je je, sa ma­njim ili ve­ćim za­do­volj­stvom, pro­sto mo­rao da re­a­li­zu­je uci­je­nje­ni ma­ri­o­net­ski re­žim. U ovim, ali i u mno­gim dru­gim slu­ča­je­vi­ma, vlast ni­je is­po­što­va­la oči­gled­nu ve­ćin­sku vo­lju na­ro­da. Ubi­je­đen sam da ni za jed­nu va­žnu od­lu­ku, po­put pri­zna­va­nja la­žne dr­ža­ve Ko­so­vo, ili raz­bi­ja­nja za­jed­nič­ke dr­ža­ve, ili uvo­đe­nja tzv. sank­ci­ja Ru­si­ji, ili učla­nje­nja u NA­TO, ili iz­gla­sa­va­nja ni­za za­ko­na ko­ji no­se ko­rup­tiv­ni po­ten­ci­jal i mno­go če­ga dru­gog na dr­žav­nom, ali i na lo­kal­nom ni­vou, ne bi ima­la ve­ćin­sku po­dr­šku gra­đa­na. Ne mo­že se uvi­jek po­kri­va­ti po­šta­pa­li­com – to je vo­lja na­ro­da jer, Bo­že moj, mi smo po­bi­je­di­li na iz­bo­ri­ma. Ka­ko mo­že iz­da­ja se­be i svo­je tra­di­ci­je i du­hov­no­sti da bu­de na­rod­na vo­lja. To ni­kad ni­je bi­lo. Bar ne ov­dje. To ta­ko ne ide. Ka­ko god bi­lo, uči­nje­na je ogrom­na šte­ta svi­ma na­ma, na­šoj tra­di­ci­ji, isto­ri­ji, na­šoj kul­tu­ri, ci­vi­li­za­ci­ji, na­šoj vi­še­vje­kov­noj du­hov­no­sti. Do­bro bi bi­lo i da ko­nač­no ču­je­mo šta je to Cr­na Go­ra do­bi­la, a šta iz­gu­bi­la uvo­đe­njem sank­ci­ja Ru­si­ji.M.V.


Od­lu­ka bez re­fe­ren­du­ma uvod u de­sta­bi­li­za­ci­ju

Ka­kav će bi­ti vaš od­go­vor ako vrh re­ži­ma bu­de i da­lje in­si­sti­rao da od­lu­ka o mo­gu­ćem član­stvu u NA­TO-u bu­de do­ni­je­ta u par­la­men­tu?
– Od­lu­ka ko­ja bi bi­la do­ni­je­ta u Skup­šti­ni, su­prot­no ve­ćin­skoj vo­lji gra­đa­na, bi­la bi neo­dr­ži­va. Sa­ma po se­bi ne bi zna­či­la mno­go, a mo­gla bi da te­ško de­sta­bi­li­zu­je Cr­nu Go­ru.