Prema brojnima analizama i najavama iz Vlade, Crna Gora se nalazi na rubu velike ekonomske krize. Iako je već procijenjeno da će budžetu faliti 877,5 miliona, pojedine državne institucije ne počinju da štede, već naprotiv i u najtežim vremenima renoviraju zgrade, kupuju automobile, računare, raznu opremu za koju je upitno da li je njena nabavka hitna. Iako je Crna Gora jedan od lidera po broju službenih automobila u Evropi, Agencija za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristu informacijama i Državna revizorska institucija (DRI) odlučile su da obnove vozni park izdvajajući za te namjene po 30.000 eura. Agencija će novo vozilo kupiti na lizing, dok DRI kupuje novi automobil zamjenom za staro vozilo vrijednosti 3.800 eura, a doplatiće dodatnih 30.000 eura, što čini ukupni trošak od 33.800 eura.
Centralna banka, na čijem je čelu Radoje Žugić, odlučila je da baš ove godine zamijeni prozore na objektu u Ulici Novaka Miloševa u Podgorici za šta su opredijelili 60.000 eura. U godini kada su budžetski prihodi sve tanji, Glvani grad Podgorica, kojim rukovodi Ivan Vuković, sklopio je ugovor s firmom „Bombeton“, koja će za 148.047 eura zamijeniti stolariju na „glavnoj zgradi opštine“. Iako je na početku mandata aktuelne Vlade, još 2016. premijer Duško Marković najavio da će izdvajanja za konsultantske usluge biti svedena na najmanju mjeru, izgleda da su te vrste poslova odjednom postale neophodne. Tako je Ministarstvo saobraćaja i pomorstva raspisalo tender vrijedan 42.500 eura za pružanje konsultantskih usluga, priprema i izrada Strategije razvoja pomorske privrede. Ministarstvo odbrane ima tender za nabavku računara u vrijednosti od 120.000 eura, koji je raspisan prije nekoliko dana, kao i Ministarstvo pravde, koje je za te namjene opredijelilo 150.000, a precizirali su da je to za potrebe pravosudnih institucija u skladu sa Strategijom informaciono komunikacionih (IKT) tehnologija pravosuđa 2016–2020.
Ministar finansija Darko Radunović ranije je saopštio da će izvorni prihodi u 2020. godini zbog pandemije korona virusa biće manji 349,4 miliona eura u odnosu na prihode planirane Zakonom o budžetu, pa se procjenjuje da će budžetu faliti 877,5 miliona eura. On je obrazlažući predlog rebalansa budžeta za ovu godinu naveo da se od turizma očekuje 650 miliona eura, što je 450 miliona manje nego u 2019. godini. Ministar je naveo i da su već pozajmili 250 miliona pomoć garancije Svjetske banke, te da će do kraja godine pokušati da se zaduže do iznosa od 410 miliona eura. Očekuje da će na kraju godine javni dug u nominalnom iznosu ostati na istom nivou od 3,78 milijardi, ali će zbog pada BDP-a, koji se procjenjuje na 6,8 odsto, iznositi 82,5 odsto BDP-a.
Budžetska potrošnja, kako je kazao, procijenjena je na 2,049 milijardi, što je 44,3 odsto BDP-a, i manja je u odnosu na prvobitni Zakon o budžetu za 63,4 miliona eura. Deficit budžeta je procijenjen na 335,9 miliona eura, što je 7,3 odsto BDP-a i što je 285,9 miliona više u odnosu na Zakon o budžetu.​M.S.

Obećavali redovno servisiranje obaveza
Kako je „Dan“ ranije pisao, ​Vlada je na početku godine imala skoro 500 miliona depozita. Nedostajuća sredstva su iznosila 590 miliona i trebalo je da se zaduže 100 miliona eura. Radunović je ranije kazao da će se u ovoj godini smanjiti troškovi izdataka za autoput, koji će biti završen naredne godine, umjesto u roku koji je bio 30. septembra, i već je jednom produžen za 15 mjeseci.
Iz Vlade su preko Tvitera ranije poručili da su odlučni da uprkos smanjenju prihoda, servisiraju sve obaveze, obezbijede redovne plate, penzije i socijalna davanja, nastave usklađivanje penzija, snažno podrže privredu i preduzetnike i nastave kapitalne razvojne projekte.