Protivljenje odluci britanskog premijera Borisa Džonsona da suspenduje parlament sve je veće, a oni koji se s njom ne slažu koriste različite metode pritiska: proteste, sudske procese i peticiju koju je do sada potpisalo više od milion ljudi.

Pravni stručnjaci kažu da bi škotski sud imao moć da donese odluku bez presedana da je kraljica prekršila zakon kada je proglasila suspenziju parlamenta. Međutim, Britanija bi se tada našla na „nepoznatoj teritoriji”.

Nik Mekerel, profesor prava na univerzitetu u Glazgovu, objasnio je da se pravne akcije fokusiraju na to da kraljičinu odluku proglase kršenjem vladavine prava.

– Da bi preduzeli ovu akciju, oni koriste standardni postupak sudske revizije, koji se može čuti samo na sjednici škotskog suda. Ali, on je u ovom slučaju neuobičajen jer zahtijeva da se sud umiješa u politiku. Ovaj postupak se uglavnom koristi za donošenje odluka u najširem smislu, a ne političkih – rekao je on.

Mekerel dodaje da je veliko pitanje da li će sud biti spreman da odluči da kraljica, po savjetu premijera, ignoriše ustav.

– Vremenski period koji je izabrala za suspenziju ne ostavlja dovoljno vremena da poslanici rasprave o Bregzitu u parlamentu, što ometa funkcionisanje demokratije. Zato mislim da podnosioci tužbe imaju dobar argument da sud mora da osigura vladavinu ustava. Činjenica da je ovo postupak protiv naredbe koju je dala lično kraljica ne bi smjela da automatski spriječi sud da je razmotri, ali to bi nas dovelo u situaciju bez presedana – kazao je Mekerel.

Džonsonova jučerašnja odluka, donijeta kako bi njegovim političkim protivnicima ostalo premalo vremena da do 31. oktobra spriječe haotični Bregzit, izazvala je gnjev kritičara i ujedinila različite opozicione lidere koji su potvrdili da će nastaviti s mjerama za sprečavanje izlaska Velike Britanije iz EU bez dogovora.

Portparol vodeće opozicione Laburističke partije Beri Gardiner rekao je da će ta stranka težiti da progura „prikladan zakon” u kratkom vremenskom periodu koji je vlada odredila.

Hiljade ljudi okupilo se juče u parku Koledž grin ispred britanskog parlamenta, mašući zastavama EU i transparentima kojima su izražavali gnjev.

Manji protesti održani su u drugim gradovima, a 25 biskupa Anglikanske crkve izrazilo je zabrinutost zbog potencijalnih „ekonomskih šokova” za siromašne i druge ranjive grupe u slučaju Bregzita bez dogovora. Peticiju na sajtu britanske vlade kojom se zahtijeva da parlament ne bude suspendovan potpisalo je više od milion građana, što je garancija da će poslanici razmotriti debatu o toj temi. Pokrenuto je i nekoliko sudskih procesa.

Poslanici su zatražili od suda u Škotskoj da presudi da je odluka o suspenziji parlamenta ilegalna.

Tužbu priprema i preduzetnica Đina Miler, zaslužna za presudu Vrhovnog suda Velike Britanije iz 2017. godine kojom je vlada spriječena da sprovede Bregzit bez glasanja parlamenta o tom pitanju, dok je jedan aktivista za zaštitu ljudskih prava podnio tužbu, navodeći da Džonsonovi potezi ugrožavaju mirovni Sporazum na Veliki petak iz 1998. godine, kojim je okončano krvoproliće u Sjevernoj Irskoj.

Lider većine u donjem domu britanskog parlamenta Džejkob Ris-Mog odbacio je kritike i opisao Džonsonov potez kao ustavan i prikladan.

– Mislim da je gnjev lažan i da ga stvaraju ljudi koji ne žele da zemlja napusti Evropsku uniju, koji se veoma trude da preokrenu rezultat referenduma i ne žele koristi od izlaska iz EU – rekao je Ris-Mog za Bi-Bi-Si.

EU uporno ponavlja da neće pristati na ponovno otvaranje pregovora o sporazumu o Bregzitu, koji je s Briselom postigla Džonsonova prethodnica Tereza Mej.

Britanski parlament je taj sporazum više puta odbacio, a bez njegovog usvajanja, Velikoj Britaniji prijeti haotični Bregzit 31. oktobra, kada ističe rok za izlazak zemlje iz EU.

Ekonomisti upozoravaju da bi takav scenario doveo do velikih poremećaja u trgovini, pada vrijednosti funte, i do recesije.

Glavna prepreka uređenom Bregzitu i dalje je pitanje granice između Irske, članice EU, i britanske Sjeverne Irske posle Bregzita.

U sporazumu o Bregzitu koji je s EU postigla Tereza Mej to pitanje riješeno je zaštitnom mjerom „bekstop”, koja predviđa da posle izlaska Velike Britanije nema „tvrde granice” između dvije Irske.

---

Ostavke zbog neslaganja sa premijerom
Džonsonov potez izazvao je komešanja širom britanske političke scene, a protive mu se i neki članovi premijerove Konzervativne stranke. Dosadašnja liderka konzervativaca u Škotskoj Rut Dejvidson, koja je i ranije imala drugačije stavove od Džonsona, juče je podnijela ostavku.

Iako je popularna liderka kao razlog ostavke navela porodične razloge, vrijeme objavljivanja njene odluke – dan posle Džonsonovog poteza, ukazuje da se ne slaže s njegovom taktikom.

Neki drugi članovi Konzervativne stranke pokazuju veću zabrinutost, a poslanik Ken Klark je među onima koji su odluku o suspenziji parlamenta opisali kao apsurdnu.

Mnogi strahuju da bi „tvrda granica” između dvije Irske obnovila krvave sukobe i terorizam između irskih katolika i protestanata, koji su mahom po svaku cijenu za ostanak u Velikoj Britaniji.