Rud­nik uglja, kao po­če­tak ener­get­skog re­pro­lan­ca ne mo­že bi­ti u pri­vat­nom vla­sni­štvu, oci­je­nio je po­sla­nik Alek­san­dar Da­mja­no­vić i do­dao da je vi­še pu­ta pred­la­gao da se po­re­ski dug plje­valj­ske kom­pa­ni­je pre­tvo­ri u ak­ci­je dr­ža­ve, shod­no Za­ko­nu o po­re­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji.
– Ti­me bi se ma­njin­sko vla­sni­štvo dr­ža­ve uve­ća­lo na ve­ćin­sko, a sa jed­nim od ma­njin­skih vla­sni­ka A2A, ko­ji po­sje­du­ju re­spek­ta­bi­lan pa­ket ak­ci­ja i u EPCG i u Rud­ni­ku uglja , na­pra­vio do­go­vor oko isa­to­vre­me­nog ot­ku­pa nji­ho­vog udje­la, jer Ita­li­ja­ni ne­ma­ju eko­nom­skog oprav­da­nja da iza­đu iz EPCG a da osta­nu u Rud­ni­ku. Za­što se pri­mi­je­nio tzv. po­re­ski re­pro­gram u Rud­ni­ku, za­što EPCG li­ci­ti­ra i „mr­cva­ri” jav­nost oko ci­je­ne ak­ci­ja ko­ja im je po­nu­đe­na za ot­kup, pi­ta­nje je ko­je ne­ma eko­nom­skog ute­me­lje­nja, već je u sfe­ri po­li­ti­ke, a na­kon po­li­tič­kih pro­mje­na i u sfe­ri even­tu­al­ne kri­vič­ne od­go­vor­no­sti za pred­la­ga­nje ak­tu­el­nog mo­de­la ko­jim se na­no­si šte­ta ener­get­skom si­ste­mu dr­ža­ve – iz­ja­vio je Da­mja­no­vić u in­ter­vjuu za „Dan”.
A2A i Aco Đu­ka­no­vić su pri­je go­di­nu da­na po­sla­li po­nu­du EPCG za ot­kup nji­ho­vog ve­ćin­skog pa­ke­ta ak­ci­ja po ci­je­ni od 6,5 eura po ak­ci­ji. Opo­zi­ci­o­ni dio jav­no­sti se oštro pro­ti­vi toj po­nu­di.
EPCG je ne­dav­no po­kri­la pre­ko 150 mi­li­o­na eura gu­bi­ta­ka, ka­ko bi mo­gla da is­pla­ću­je di­vi­den­du. Da li bi ne­ras­po­re­đe­nu do­bit tre­ba­lo in­ve­sti­ra­ti ili taj no­vac po­di­je­li­ti ak­ci­o­na­ri­ma?
– Skup­šti­na ak­ci­o­na­ra EPCG, u ovom slu­ča­ju do­mi­nant­no dva naj­ve­ća, Vla­da i A2A, ima­ju pra­vo da, shod­no Za­ko­nu o pri­vred­nim dru­štvi­ma, od­lu­ču­ju o ras­po­dje­li ne­ras­po­re­đe­ne do­bi­ti. In­di­ka­tiv­no je da se u ovom tre­nut­ku po­kri­va­ju gu­bi­ci iz ra­ni­jih go­di­na, dok na dru­goj stra­ni na de­po­zi­ti­ma kod jed­nog bro­ja ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka „le­že” sto­ti­ne mi­li­o­na eura sred­sta­va EPCG, „hra­ne­ći” bi­lan­se po­je­di­nih ba­na­ka. Isto­vre­me­no EPCG ne­ma ve­li­kih in­ve­sti­ci­ja u no­ve ener­get­ske pro­iz­vod­ne ka­pa­ci­te­te. To svo­je­vr­sno de­zin­ve­sti­ra­nje op­te­re­ću­je bi­lan­se EPCG, što uz vi­so­ke, a če­sto ne­po­treb­ne tro­ško­ve po­slo­va­nja uma­nju­je is­ka­za­nu do­bit i na­ru­ša­va po­slov­ne per­for­man­ce, po­ten­ci­jal­no naj­ve­će i naj­per­spek­tiv­ni­je cr­no­gor­ske kom­pa­ni­je.
Na­kon vi­še od go­di­nu da­na Vla­da je ras­ki­nu­la ugo­vor sa Ško­dom Pra­hom za grad­nju dru­gog blo­ka. Če­ka se al­ter­na­tiv­no rje­še­nje. Ka­kva su Va­ša oče­ki­va­nja po pi­ta­nju tog pro­jek­ta?
– Upo­zo­ra­vao sam mno­go pu­ta da će ne­is­kren od­nos Vla­de i Ško­de na kra­ju do­ve­sti do od­u­sta­ja­nja od pro­jek­ta, što se ne­dav­no i de­si­lo. Ko će sno­si­ti od­go­vor­nost u ime dr­ža­ve što su iz­gu­blje­ne još dvi­je ili tri go­di­ne na­kon ne­u­spje­ha ten­de­ra za grad­nju dru­gog blo­ka TE pi­ta­nje je za Vla­du, a od­go­vor je po­znat una­pri­jed, jer ni­ko ni­ka­da u ova­kvom si­ste­mu ne­će sno­si­ti, ma­kar i po­li­tič­ku od­go­vor­nost za šte­te ko­je se na­no­se dr­ža­vi, što je slu­čaj i sa od­u­sta­ja­njem od grad­nje dru­gog blo­ka. Na­rav­no, u kon­tek­stu pred­iz­bor­nih obe­ća­nja, uoči se­ri­je iz­bo­ra ko­je pred­sto­je od­mah je po­kre­nut „re­zer­vni” plan tzv. eko­lo­gi­za­ci­je po­sto­je­će TE, a do­dat­ni iz­bor­ni sti­mu­lans, za vi­še pu­ta pre­va­re­ne gra­đa­ne Plje­va­lja bi tre­bao da bu­de pro­je­kat to­pli­fi­ka­ci­je Plje­va­lja, ina­če pi­ta­nje od ži­vot­nog zna­ča­ja za Plje­vlja.
Ka­ko će se po­ve­ća­nje PDV-a, ci­je­na stru­je i go­ri­va od­ra­zi­ti na gra­đa­ne, od­no­sno stan­dard ži­vo­ta?
– Po­ve­ća­nje sto­pe PDV-a, ak­ci­za na ci­ga­re­te, kao i rast ci­je­na stru­je i naft­nih de­ri­va­ta, či­me je Vla­da na svoj na­čin „če­sti­ta­la“ gra­đa­ni­ma no­vo­go­di­šnje pra­zni­ke, že­stok je udar na ži­vot­ni stan­dard naj­ve­ćeg bro­ja sta­nov­ni­ka. Ma­lo­pro­daj­ne ci­je­ne naj­ve­ćeg bro­ja ar­ti­ka­la su od­mah po­ve­ća­ne, pr­ven­stve­no u naj­ve­ćim tr­go­vin­skim lan­ci­ma, upr­kos de­ma­go­škim po­zi­vi­ma sa naj­va­žni­jih adre­sa u dr­ža­vi da se ne po­ve­ća­va­ju. Umje­sto kri­ti­ke onih ko­ji su lo­šom eko­nom­skom, od­no­sno po­re­skom po­li­ti­kom kre­i­ra­li si­stem u ko­me se po­ve­ća­njem in­di­rekt­nih po­re­za na te­ret svih gra­đa­na pre­va­lju­ju broj­ni eko­nom­ski pro­ma­ša­ji, jav­nost je „spi­no­va­na” da su kri­ve tr­go­vač­ke mar­že i tr­go­vač­ki mo­no­po­li ko­je je upra­vo omo­gu­ći­la, ta ista, ak­tu­el­na vlast.D.M.


Pred­u­ze­ća pre­op­te­re­će­na

Ka­ko će se po­ve­ća­nje PDV-a od­ra­zi­ti na pri­vre­du i ho­će li se po­ve­ća­njem na­me­ta još vi­še pred­u­ze­ća gur­nu­ti u ste­čaj?
– Či­nje­ni­ca da se pri­vre­da već sa­da su­o­ča­va sa ve­o­ma vi­so­kom sto­pom PDV-a, po­slo­dav­ci sa vi­so­kim sto­pa­ma ra­znih do­pri­no­sa, dok je isto­vre­me­no iz­nos po­re­za na do­bit iz­u­zet­no ni­zak, go­vo­ri o ne­kon­zi­stent­nom po­re­skom si­ste­mu, ko­ji pro­du­ku­je pro­du­blji­va­nje so­ci­jal­nih raz­li­ka, op­te­re­ću­je naj­ve­ći dio pri­vre­de, na­ro­či­to ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća. Ona su pri­nu­đe­na da se bo­re, sa jed­ne stra­ne sa ne­e­fi­ka­snom i sku­pom dr­žav­nom ad­mi­ni­stra­ci­jom, vi­so­kim fi­skal­nim i pa­ra­fi­skal­nim na­me­ti­ma, a sa dru­ge stra­ne sa kre­i­ra­nim pri­vat­nim i pa­ra­dr­žav­nim mo­no­po­li­ma ko­ji go­spo­da­re do­mi­nant­nim pri­vred­nim dje­lat­no­sti­ma i či­ja je kraj­nja po­sle­di­ca vi­sok, go­to­vo evrop­ski, ni­vo ci­je­na i uslu­ga u dr­ža­vi sa bal­kan­skim pla­ta­ma i du­žnič­kom pri­vre­dom či­ja se du­go­va­nja kon­stant­no uve­ća­va­ju.