Po­bjed­nič­ki duh ne po­sto­ji iz­van po­bjed­nič­kog uma i po­bjed­nič­kog umje­ća. Ni­ko­la Ra­ko­je­vić je znao što že­li i što je naj­va­žni­je, ka­ko do ci­lja. Bez ob­zi­ra na to što još ni je­sen okon­ča­na ni­je, zbog igre, zbog re­zul­ta­ta i tih tri­na­est bo­do­va pred­no­sti, ja­sno je da na­slov ne mo­že iz­ma­ći. Od­no­sno, da ne­ma te si­le ko­je mo­že raz­o­ru­ža­ti Ra­ko­je­vi­ćev si­stem igre. Sa­da ne­ma vi­še skri­va­nja. Ni­ko­li će ova kon­sta­ta­ci­ja iza­zva­ti osmjeh na li­cu, ali od­mah će mu­dro po­bje­ći od eufo­ri­je. I to je je­dan od raz­lo­ga, zbog ko­jih za­slu­žu­je apla­uz.
– Zna­te i sa­mi ka­kav sam i ni­je la­ko ka­da mo­ram stal­no upo­zo­ra­va­ti. U fud­ba­lu se do­ga­đa­ju ve­ća i ona ma­nja ču­da. Tre­ba li da vas pod­sje­ćam re­ci­mo na pro­šlu se­zo­nu. Ra­zu­mi­jem jav­nost, igra­če, na­vi­ja­če, lju­de ko­ji ni­su di­rekt­no u spor­tu, ali ima još mno­go, mno­go da se igra. Pa­zi­te, do kra­ja ima čak dva­de­set utak­mi­ca, šes­de­set bo­do­va na ras­po­la­ga­nju, ma­te­ma­ti­ka je jed­no­stav­na. Je­ste, na­pra­vi­li smo ne­ko­li­ko za­i­sta va­žnih, ve­li­kih ko­ra­ka, ja ra­zu­mi­jem sve i jav­nost i pri­če, ali mi mo­ra­mo bi­ti kon­cen­tri­sa­ni sa­mo na naš rad i pu­sti­ti sve dru­go sa stra­ne – is­ti­če Ra­ko­je­vić.
Na­rav­no, da ima raz­li­či­tih mi­šlje­nja, oko to­ga da li će Su­tje­ska pro­ći pr­va kroz cilj, ali baš svi di­je­le ocje­nu da da Nik­ši­ća­ni ove se­zo­ne igra­ju da­le­ko naj­bo­lji fud­bal. Ni­ko­li­ni tak­tič­ki aper­ka­ti po­ga­đa­ju pra­vo u bra­du nje­go­ve ko­le­ge, prak­tič­no svi su od pr­vog mi­nu­ta uba­če­ni u Ra­ko­je­vi­će­vu cen­tri­fu­gu. Čak ni naj­ve­ći opo­nen­ti ne mo­gu opo­vrg­nu­ti či­nje­ni­cu da je, na­rav­no uz po­moć sa­rad­ni­ka, stvo­rio za­i­sta ne­što pre­po­zna­tlji­vo. Per­fek­ci­o­ni­sta ko­ji uvi­jek raz­mi­šlja dva ko­ra­ka na­pri­jed i ko­je­ga na­gon za po­bje­đi­va­njem tje­ra da od su­rad­ni­ka i igra­ča tra­ži do­dat­ni na­por. Na kon­sta­ta­ci­ju da je ipak pre­vi­še opre­zan, od­go­va­ra:
– Pr­vo, pri­vi­le­gi­ja je u spor­tu do­ve­sti sa­mog se­be u si­tu­a­ci­ju da si opre­zan, sa­mo­kri­ti­čan i kad igraš do­bro, kad po­bje­đu­ješ, pa i kad imaš ve­li­ku pred­nost u od­no­su na kon­ku­ren­te. Ljud­ski je i nor­mal­no da igra­či­ma ni­je sve­jed­no, ali to­li­ko sam u spor­tu da znam da ni­je go­to­vo, da su naj­bo­lji sa­mo oni ko­ji do­đu do kra­ja. Ne za­bo­­ra­vi­te, čak i ka­da ni­je na mje­stu broj je­dan. Su­tje­ska je­ste sva­koj eki­pi iza­zov, da­kle, mi mo­ra­mo jed­na­ko iza­zov­no shva­ća­ti baš sva­ku utak­mi­cu. Ne tre­ba pred njih sta­vlja­ti ni­ka­kav pri­ti­sak, ne že­lim da bu­du u stra­hu. Že­lim da i na sva­koj na­red­noj utak­mi­ci na iza­đu na te­ren otvo­re­nog gar­da, že­lim da od­i­gra­ju naj­bo­lje ka­ko zna­ju. Ne­kad te ta­kav pri­stup na­gra­di, ne­kad ka­zni, ta­kav je fud­bal.
Svoj do sa­da naj­ve­ći re­zul­tat kao tre­ner Su­tje­ske Ni­ko­la Ra­ko­je­vić će da­kle tek ostva­ri­ti. Čak i da se do­go­di ču­do i Su­tje­ska pr­va ne pro­đe kroz cilj, Ni­ko­la je u 2017. is­pi­sao stra­ni­ce ko­je bez di­le­me ula­ze u isto­ri­ju klu­ba sa Bi­stri­ce. Nik­ši­ća­ni za­slu­žu­je na­slov, jer odav­no ne­ko u cr­no­gor­skom fud­ba­lu ni­je to­li­ko do­mi­ni­rao jed­nom se­zo­nom. Iza sva­ke Ni­ko­li­ne iz­ja­ve kri­je se po­ru­ka na­me­nje­na ri­va­li­ma, igra­či­ma, na­vi­ja­či­ma. Zbog fud­ba­la mu ni­je te­ško ući u su­kob mi­šlje­nja, ali isto ta­ko će i prag­ma­tič­no pre­ći pre­ko su­ko­ba, ka­da je to po­treb­no da bi se cilj ostva­rio. Ne­ka­da su ga do uspje­ha vo­di­li čvrst blok, kon­tra i po­lu­kon­tra, da­nas je tre­ner či­ja je eki­pa u sta­nju igra­ti vi­so­ki pre­sing i kon­ti­nu­i­ra­ni na­pad, od­no­sno fud­bal vri­je­dan šam­pi­on­ske ti­tu­le. Od­li­čan fud­bal za cr­no­gor­ske pri­li­ke ni­je, me­đu­tim, ne­što što se mo­glo uigra­ti u mje­sec da­na ljet­njih pri­pre­ma. Iza to­ga sto­je sva­ko­dnev­ni Ra­ko­je­vi­ćeg pre­po­zna­tljiv rad. Zvu­či kao flok­su­la? Sa­mo oni­ma ko­ji­ma ni­je ja­sno ka­ko je te­ško u fud­ba­lu pro­mi­je­ni­ti ne­ke usta­lje­ne na­vi­ke. Ra­ko­je­vi­ćev tre­ning sa­dr­ži u se­bi vje­žbe za po­pra­vlja­lje osnov­ne teh­ni­ke – ubr­za­va­nje pri­je­ma i pre­da­je. Ne­ma ni­čeg de­mo­krat­skog u fud­ba­lu, zna se ko­si, ko vo­du no­si. I lje­po­ta jed­no­stav­no­sti po­či­va u ba­lan­su iz­me­đu ja­snih pra­vi­la, a to će re­ći – nje­ne drev­ne etič­ke osno­ve, one u ko­joj ni­je na­ru­šen po­re­dak mo­ći ute­me­lje­ne u pri­rod­nom pra­vu, i na dru­goj stra­ni, stal­nog usa­vr­ša­va­nja tog te­me­lja. Na mol­bu da nam ob­ja­sni či­nje­ni­cu da su sve eki­pe, osim Su­tje­ske, ko­je su pri­je se­zo­ne slo­vi­le za fa­vo­ri­te ima­le to­li­ko kik­se­va, od­go­va­ra:
– Ne že­lim da ko­men­ta­ri­šem kon­ku­ren­te, sa­mo se fo­ku­si­ram na svo­ju eki­pu. Dok ni­je go­to­vo, ni­je go­to­vo. Da­le­ko od to­ga da to­ga da je sve ri­je­še­no. U sva­kom tre­nut­ku svje­sni smo da nam ni­ko ni­šta ne po­kla­nja i da za sve mo­ra­mo da se iz­bo­ri­mo. Po­sta­vlja­mo vi­so­ke ci­lje­ve, jer je to na­čin da se iz­dig­neš iz pro­ječ­no­sti. Am­bi­ci­je i raz­o­ča­re­nje ne idu ru­ku pod ru­ku. Do­volj­no je po­tru­di­ti se da se am­bi­ci­je ostva­re, pa da se na osno­vu to­ga na­pra­vi ko­rak na­pri­jed – kon­sta­to­vao je Ni­ko­la Ra­ko­je­vić, igrač­ka i tre­ner­ska le­gen­da Su­tje­ske.
B.K.


13 po­bje­da u do­sa­da­šnjih 16. ko­la ostva­ri­li su fud­ba­le­ri Su­tje­ske. Po­ra­za ne­ma­ju, tri pu­ta su igra­li ne­ri­je­še­no, a sa­mo Mla­dost, Gr­balj i De­čić mo­gu da se po­hva­le či­nje­ni­com da su li­de­ru „ot­ki­nu­li” bod