-Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

Be­o­grad je ob­ra­do­vao ame­rič­kog am­ba­sa­do­ra u Sr­bi­ji Kaj­la Sko­ta na dan oslo­bo­đe­nja gra­da, 20. ok­to­bra, jer mu je omo­gu­ćio da uži­va u akro­ba­ci­ja­ma ru­ske akro­bat­ske gru­pe „Stri­ži“ na avi­o­ni­ma ,,Mig-29'', istim ona­kvi­ma ka­kve je, baš to­ga da­na, ru­ski mi­ni­star od­bra­ne Ser­gej Šoj­gu uru­čio pred­sjed­ni­ku Sr­bi­je, kao po­klon Ru­si­je. Mo­gao je ame­rič­ki am­ba­sa­dor da vi­di na aero­mi­tin­gu u Ba­taj­ni­ci ko­li­ko srp­ski na­rod vo­li Ru­se, ka­kva je to voj­na si­la, a po­seb­no da Sr­bi i da­lje vje­ru­ju da je Bog na ne­bu, a Ru­si­ja na ze­mlji, upr­kos ame­rič­kom me­dij­skom stam­pe­du u Sr­bi­ji. Bio je sva­ka­ko odu­še­vljen, a po­ma­lo i za­bri­nut, jer akro­ba­ci­je ko­je su iz­ve­li ru­ski avi­o­ni na srp­skom ne­bu, ame­rič­ki ni­su bi­li u sta­nju da iz­ve­du ni 1944., ni­ti 1999. nad Sr­bi­jom, pa su im, zbog ne­spret­no­sti, is­pa­da­le bom­be i pa­da­le na gla­vu srp­ske dje­ce. Ru­ski ,,mi­go­vi-29'' su po­ka­za­li su­per­i­or­nost u od­no­su na bi­lo ko­ji NA­TO avi­on. A ka­kvi li su tek ,,mi­go­vi-35'' i Su­ho­ji, to ni Skot ne umi­je da za­mi­sli.
Ob­ra­do­va­li su se Sr­bi Sko­to­voj ra­do­sti, jer su ame­rič­ki am­ba­sa­do­ri obič­no aro­gant­ni i pa­ko­sni, kao što je to bio i go­spo­din Skot ka­da je ne­dav­no ko­men­ta­ri­sao od­nos Sr­bi­je pre­ma le­gen­dar­nom ge­ne­ra­lu Vla­di­mi­ru La­za­ra­vi­ću, kod ko­ga rat­ni zlo­či­nac Sko­tov ge­ne­ral Ve­sli Klark, ko­ji je bom­bar­do­vao Cr­nu Go­ru i Sr­bi­ju, ne bi mo­gao da bu­de ni re­dov po svo­jim voj­nim spo­sob­no­sti­ma. Na­i­me, evro­a­tlant­ski am­ba­sa­do­ri ne­pre­sta­no kr­še Beč­ku kon­ven­ci­ju o di­plo­mat­skim od­no­si­ma iz 1961., go­di­ne, ko­jom je za­bra­nje­no di­plo­ma­ta­ma da ko­men­ta­ri­šu po­li­tič­ke pri­li­ke i lič­no­sti u ze­mlji go­sto­prim­stva. Upi­tao je da li Vla­da Sr­bi­je i Sr­bi mi­sle da osu­đe­ni „zlo­či­nac“ mo­že da bu­de pro­fe­sor bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma voj­ni­ka i do­dao: „Ono što mo­gu da ka­žem je da u mo­joj ze­mlji po­štu­je­mo rat­ni za­kon i Že­nev­sku kon­ven­ci­ju...“
Ovo su ko­men­ta­ri za ko­je Skot mo­ra bi­ti “per­so­na non gra­ta” u Sr­bi­ji. Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Sr­bi­je Ivi­ca Da­čić ga ni­je po­zvao na bri­fing, jer je za to vri­je­me pje­vao tur­skom pred­sjed­ni­ku za bak­šiš od sto do­la­ra. Ge­ne­ral La­za­re­vić ni­je osu­đen u Sr­bi­ji. On je srp­ski he­roj. Ha­ški tri­bu­nal je ame­rič­ka bru­ka – ka­di­ja te tu­ži, ka­di­ja ti su­di! Ali, Sko­ta u stva­ri bri­ne to što će La­za­re­vić da na­u­či na­še ka­de­te ka­ko da opet vu­ku za nos NA­TO ubi­ce i da im pod­me­ću ma­ke­te umje­sto me­te. A ka­da je ri­ječ o Že­nev­skoj kon­ven­ci­ji, Skot oči­gled­no ni­je ni­ka­da po­ha­đao ni ne­ki di­plo­mat­ski kurs. Ne vje­ru­je­mo da na­mjer­no za­o­bi­la­zi isti­nu, već da ne zna da SAD ni­su ni­ka­da pot­pi­sa­le Že­nev­sku kon­ven­ci­ju, pa je li­ce­mje­ran ka­da se na nju po­zi­va.
Že­nev­ska kon­ven­ci­ja je skup me­đu­na­rod­nih spo­ra­zu­ma pot­pi­sa­nih u Že­ne­vi (1864,1906,1929. i 1949.), ko­ji oba­ve­zu­ju zemlje pot­pi­sni­ce da se hu­ma­no po­na­ša­ju pre­ma ne­pri­ja­telj­skim voj­ni­ci­ma i ci­vi­li­ma za vri­je­me rat­nih su­ko­ba. U nji­ma je za­bra­njen sva­ki na­pad ko­ji mo­že da iza­zo­ve „ko­la­te­ral­nu šte­tu“, za­ga­đe­nje ži­vot­ne sre­di­ne, stra­da­nje ci­vi­la, za­bra­nje­ni su na­pa­di na bol­ni­ce, hu­ma­ni­tar­ne kon­vo­je, ci­vil­na sred­stva pre­vo­za, itd. A Sko­to­vi NA­TO sko­to­vi su bom­bar­do­va­li ob­da­ni­šta i po­ro­di­li­šta u Sr­bi­ji, dje­cu u Mu­ri­nu u Cr­noj Go­ri, put­nič­ke vo­zo­ve i auto­bu­se, mo­sto­ve, za­ga­di­li su za na­red­ne če­ti­ri i po mi­li­jar­de go­di­na ži­vot­nu sre­di­nu i du­še lju­di...
Po­što je oči­gled­no da ame­rič­ki am­ba­sa­dor ne zna od­red­be Že­nev­ske kon­ven­ci­je, pa su za­to nje­go­vi avi­o­ni iz ne­zna­nja is­tre­sa­li ura­ni­jum­ske bom­be na gla­vu Sr­ba, oni su po­zva­li bra­ću Ru­se da im po­mog­nu da se opre­me ta­ko da NA­TO vi­še ni­ka­da ne do­đe u si­tu­a­ci­ju da iz ne­po­zna­va­nja me­đu­na­rod­nog hu­ma­ni­tar­nog pra­va ubi­ja Sr­be, od­no­sno da ni­ka­da vi­še ne do­đe u Sr­bi­ju. I ta­da Skot ne­će vi­še bi­ti do­ve­den u ne­pri­li­ku da bu­de ne­zna­li­ca ili da ne go­vo­ri isti­nu.
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ
u Ba­ri­ju)