Dok se u ne­kim dje­lo­vi­ma gra­da tro­to­a­ri­ma ne mo­že pro­ći zbog re­kon­struk­ci­je od­no­sno iz­grad­nje bi­ci­kli­stič­kih sta­za, ni ta­mo gdje su one već odav­no za­vr­še­ne to ne ide baš la­ko. Naj­bo­lji pri­mjer je si­tu­a­ci­ja na Bu­le­va­ru Sa­ve Ko­va­če­vi­ća, po­seb­no u di­je­lu pre­ko pu­ta bu­ti­ka Ko­ton, jer su ci­je­lom du­ži­nom tro­to­a­ra od ras­kr­sni­ce sa Uli­com 4. ju­la do ras­kr­sni­ce sa Uli­com Ibra­hi­ma Dre­še­vi­ća par­ki­ra­ni auto­mo­bi­li. Zbog za­po­sjed­nu­tih tro­to­a­ra, pje­ša­ci su pri­nu­đe­ni da še­ta­ju bi­ci­kli­stič­kim sta­za­ma što znat­no ote­ža­va funk­ci­o­ni­sa­nje na tom po­te­zu. Po­seb­no je te­ško iz­ju­tra ili pred­ve­če kad maj­ke sa dje­com iza­đu da pro­še­ta­ju, pa još im se pri­dru­že i bi­ci­kli­sti, a on­da još i ne­ko od „sa­vje­snih” vo­za­ča ko­ji osta­vlja­ju vo­zi­la na tro­to­a­ri­ma kre­nu da se is­par­ki­ra­va­ju. Ta­kva si­tu­a­ci­ja je za ru­bri­ku bez ko­men­ta­ra, ko­men­ta­ri­šu sta­nov­ni­ci. Ka­ko na­vo­de, ta­kvo sta­nje tra­je odav­no ali da je naj­i­zra­že­ni­je lje­ti kad svi tra­že par­king u hla­du.
- To je sra­mo­ta šta se ra­di u ovoj uli­ci sa par­kin­gom. Ni­je ova­ko zi­mi, ali lje­ti je­ste uvi­jek. Do sko­ro ni­je bi­lo bi­ci­kli­stič­kih sta­za pa je bi­lo vi­še pro­sto­ra za pje­ša­ke čak iako se vo­zi­la par­ki­ra­ju, a sa­da je sve obi­lje­že­no gdje, ko i ku­da tre­ba da se kre­će, ali ko pr­vi pre­kr­ši jed­no pra­vi­lo osta­li su isto pri­nu­đe­ni da kr­še. To je bor­ba za par­king na tro­to­a­ru jer je hla­do­vi­na ve­ćim di­je­lom da­na i on­da oni za­u­zmu je­dan dio, pje­ša­ci ne­ma­ju ku­da ne­go gdje i bi­ci­kli­sti, bi­ci­kli­sti ne­će da vo­ze uli­com jer ima­ju svo­ju tra­ku i ta­da na­sta­ju pro­ble­mi. Pa umje­sto da slu­ša­mo zvu­ko­ve pri­ro­de mi slu­ša­mo psov­ke i sva­đe is­pred zgra­da- pri­ča Mi­lan Vu­ko­vić.
Ka­ko na­vo­di, je­di­no rje­še­nje su ka­zne za ne­pro­pi­sno par­ki­ra­nje, što ni­je baš pre­čest slu­čaj.
Sa njim je sa­gla­san i To­mo Dar­ma­no­vić. Ka­ko is­ti­če, ne­u­mor­no osta­vlja­nje vo­zi­la na tro­to­a­ri­ma umje­sto na par­kin­gu ni­je vi­še ni po­ka­za­telj ne­kul­tu­re već bez­o­bra­zlu­ka.
- Na­ša „kul­tu­ra” je po­seb­na i mi­slim da joj ne­ma po­mo­ći. Je­di­no ako bi se ci­je­la gar­ni­tu­ra lju­di ko­ji su na vla­sti pa i u opo­zi­ci­ji da se pro­mi­je­ni, što je ne­mo­gu­će. Evo mi sad sto­ji­mo i ričamo na bi­ci­kli­stič­koj sta­zi jer su nam tro­to­a­ri za­u­ze­ti, to je ne­iz­bje­žna lan­ča­na re­ak­ci­ja „ko pr­vi dje­voj­ci nje­go­va dje­voj­ka”. Tu­žno je ali isti­ni­to. Ni­je to sa­mo pro­blem u ovoj uli­ci već svu­da po gra­du, ko­la se osta­vlja­ju gdje stig­nu. Sva­ko­dnev­no pje­ša­čim i ako ne na­stra­dam od bi­ci­kli­ste si­gur­no ću od ko­la jer ih ima svu­da, sad i po tro­to­a­ri­ma- pri­ča Dar­ma­no­vić.
Ipak, Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić po­ja­vu par­ki­ra­nja na tro­to­a­ri­ma ob­ja­šnja­va kao ne­mi­nov­nost jer par­kin­ga po gra­du ima ja­ko ma­lo.
- U Pod­go­ri­ci je svu­da pro­blem par­king. Ne­će ni­ko da pla­ća pa osta­vlja ko­la gdje stig­nu, pa i na tro­to­a­ri­ma. Pri­tom, tu im je i hla­do­vi­na pa ne bri­nu. Da oprav­da­vam to, ne oprav­da­vam jer na tro­to­a­ru svi tre­ba da se osje­ća­mo bez­bjed­no, a ne da se skla­nja­mo ne­kom auto­mo­bi­lu da se upar­ki­ra ili is­par­ki­ra ali se pro­sto na­vik­ne­te. Mo­žda kad bi se ka­žnja­va­li sva­ko­dnev­no ne bi više im pa­da­lo na pa­met da traže hlad - ka­že Mi­lo­še­vić.
S.R.